Viktorija iz Harkova trenutno živi u podrumu sa 20 mačaka i za Euronews Srbija otkriva zašto ne može da ode

Viktorija Švedun iz Harkova nije ni pretpostavlja da će sreda, 23. februar biti, do danas poslednji uobičajeni dan njenog života. Probudila se i nakon doručka je otišla u veterinarsku kliniku "Kuzja" čija je vlasnica, a potom do obližnjeg grada Ivano-Frankovska na sastanak sa kolegama. Pričalo se, doduše da će doći do invazije, ali Viktorija je odbijala da poveruje u to. Nepuna 24 časa kasnije, tačnije oko pet ujutru 24. februara počeo je rat u Ukrajini, a Harkov, drugi najveći grad u zemlji, od tada je bombardovan gotovo svakodnevno.

"Ta sreda bila je poslednji dan kada smo se probudili kao i obično", kaže u razgovoru za Euronews Srbija Viktorija Švedun.

Dve i po nedelje kasnije, Harkov beleži veliki broj civilnih žrtava, a u senci ljudih, našle su se i one druge - životinje. Veliki broj kućnih ljubimaca nalazi se sada na ulici, nekih su uginuli nakon što su ih vlasnici, spasavajući živu glavu, ostavljali zaključane u stanovima, a bilo je i onih koji su dolazili do Viktorijine klinike u nadi da će ostati u sigurnim rukama. I jesu. Viktorija u razgovoru za Euronews Srbija, kaže da još ni ne pomišlja o odlasku iz Harkova dokle god pod svojom odgovornoću ima 20 mačaka o kojima se brine u podrumskim prostorijama klinike.

“Trenutna situacija je veoma loša jer svakodnevno trpimo bombardovanje. U prvih par dana rata obično su ciljali stratešku vojnu infrastrukturu, ali sada civili umiru svaki dan, a više od polovine stanovnika je napustilo grad“, kaže ona i dodaje da je prekinuto snadbevanje Harkova hranom i lekovima.

Oni koji su ostali, kaže, jednostavno pokušavaju da prežive i većinu dana provode u skloništima.

“Sada imamo 20 mačaka o kojima se brinemo. Neke od njih su jako bolesne – jedna ima povređenu kičmu od posledica granatiranja, druga imuno insuficijenciju, itd. U prvih deset dana rata smo ih imali čak 36, ali smo srećom pre par dana 16 uspeli da evakuišemo u Pervomajski, grad koji se nalazi na oko 100 kilometara od Harkova i to sve zahvaljujući volonterima koji su bili voljni da ih odvezu“, nastavlja.

"Ne idem nigde bez njih"

Otkako je počeo rat Viktorija i njen suprug žive u klinici sa veterinarom, asistentom i 20 mačaka.

“Nedavno nam se pridružio još jedan zaposleni sa svojom porodicom jer mu je kuća granatirana. Njegova majka je neposredno pred rat doživela moždani udar, pa smo odlučili da im pomognemo i pozovemo ih da žive sa nama. Svi smo zajedno u podrumu - životinje za sada dobijaju neophodnu hranu i terapiju, nalaze se u plastičnim i drvenim boksovima, a mi smo obezbedili malu zalihu hrane i lekova“, nastavlja.

Priznaje da je razmišljala da se evakuiše iz Harkova u prvoj nedelji rata, ali je brzo shvatila da ne želi da napusti kolege i životinje.

“Otići ćemo jedino ako granatiraju zgradu klinike, ali i u tom slučaju vodimo sve životinje sa sobom“

Ratno stanje neminovno utiče i na životinje koje su uplašene i doslovno ne znaju šta ih je snašlo. Ipak, one o kojima se Viktorija brine su prave srećnice, jer veći broj njih nije imao tu privilegiju.

“Situacija je katastrofalna. Ljudi su beležeći ostavljali za sobom ljubimce u stanovima, pa su mnogi uginuli jer su bili zaključani dve nedelje bez hrane i vode. Drugi su na ulici, a temperature su takve da je jako hladno, veje sneg, duva vetar, pa neće ni dobiti potrebnu pomoć. Jednostavno nema dovoljno ljudi, a ni resursa da se pomogne svima“, upozorava.

Jedina svetla tačka u čitavoj situaciji jeste činjenica da je ljudska solidarnost nikad veća i, kako kaže, ne postoji osoba koja neće pomoći.

“Mi koji nismo otišli neprestano pomažemo jedni drugima. Primera radi, imamo jednog doktora koji dolazi svakodnevno do naše klinike i donosi hranu, čak nam pomaže u kuvanju. Tu je još jedan čovek koji se trudi da nas snadbe lekovima – što za ljude, što za životinje i obezbedi svaku vrstu pomoći“

“Zahvalni smo za svaku vrstu pomoći“

Viktorija je 20 godina bila volonter i pomagala životinjama sa ulice pokušavajući da im nađe novi dom. Vodi i udruženje “Pomozi drugu“ koje je organizovalo izložbe u lokalnim tržnim centrima na kojima su se udomljavale mace. Osim toga, ona je doktor nauka u javnoj upravi i predstaje na Nacionalnom univerzitetu za vazduhoplovstvo. I sama priznaje da u poslednje dve godine njega interesovanja i aktivnosti više naginju klinici, pa imajući to na umu, nije ni čudo što joj je spasavanje životinja postao prioritet u ratu.

Sada pak, neko treba da pomogne i njoj. Neprestano bombardovanje Harkova dovelo je do prekida lanca snadbevanja namirnicama i lekovovima, pa je Viktorija bila prinuđena da putem Telegram grupa apeluje na sunarodnike, ali i one van granica Ukrajine za pomoć.

“Iz Lavova nam stiže humanitarna pomoć u vidu 40 kilograma hrane za životinje i jednokratnih pelena za ljubimce. Pomažu nam svakodnevno i volonteri iz Harkova, a iz Poljske su nam poslali 2.000 zlota (417 evra). Neophodna nam je pomoć, posebno u vreme kada je teško doći do lekova za ljude, a kamoli životinje“, kaže ona.

Viktorija Švedun

Snagu da preživi rat, ali i brine o životinjama pruža joj samo i isključivo optimizam.

“Teško je, ali pokušavamo da ga ne izgubimo jer ne želimo da napustimo našu zemlju. Zahvalni smo za svaku vrstu pomoći koju dobijemo. Zaista želimo da nađemo dom za životinje koje su odjednom postale napuštene i koje će, sigurna sam, preživeti ovaj užasan rat. Pokušaćemo da uradimo sve da preživimo i mi, ali i životinje“, zaključuje Viktorija u razgovoru za Euronews Srbija.

Svi zainteresovani da pomognu Viktoriji mogu je kontaktirati putem sajta klinike "Kuzja", udruženja "Pomozi drugu" ili Instagram profila.