Igre 
Borelj: EU treba da razmotri mogućnost zaplene deviznih rezervi iz Rusije za obnovu Ukrajine
Komentari09/05/2022
-13:10
Diplomate EU bi trebalo da razmotre mogućnost zaplene zamrznutih ruskih deviznih rezervi kako bi pokrili troškove oko obnove Ukrajine nakon rata, rekao je visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj za Finacial Times i to u trenutku kada zapad raspravlja o tome kako da natera Moskvu da plati deo štete koju je izazvala sukobom u Ukrajini koji je počeo 24. feburara.
Borelj je rekao da ovakva odluka ne bi bila prva, i podsetio da su SAD preuzele kontrolu nad milijardama dolara imovine koja pripada avganistanskoj Centralnoj banci i to delom za potencijalnu kompezaciju žrtvama koje su poginule u napadu 11. septembra, ali i za humanitarnu pomoć zemlji. Kaže da smatra da je takav čin logičan i da bi slične korake valjalo razmotriti kada su u pitanju rezerve iz Rusije po pitanju Ukrajine.
"Podržao bi tako nešto, jer je meni to logičan korak. Imamo novac u džepu i neko mora da mi objasni zašto je to dobro za avganistanski, a ne za ruski novac", kaže Borelj.
Vašington je zamrznuo avganistanska sredstva nakon što su talibani preuzeli vlast u toj zemllji i planira da iskoristi taj novac za pomoć avganistanskom narodu, dok će ostatak zadržati za moguće tužbe protiv islamističkih militanata u vezi sa terorizmom, podseća Rojters.
Inače, na početku rata u Ukrajini, EU i njeni saveznici zadržali su stotine milijardi dolara deviznih rezervi koje su bile na računima ruske centralne banke. Rusija je u martu saopštila da su sankcije zamrzle oko 600 milijardi dolara koje se odnose na zlatne i devizne rezerve.
Ovim povodom zvaničnici EU postavili su pitanje da li bi ruske rezerve na neki način mogle da budu raspoređene u naporima za rekonstrukciju Ukrajine, ali Brisel zvanično nije izneo nikakve predloge na tu temu niti se oglasio, navodi FT. Borel je zapravo ovu ideju izneo kao jedan od brojnih načina na koje bi Rusija mogla da doprinese oporavku Ukrajine.
Međutim, upitana prošlog meseca da li bi novac mogao da se zapleni i iskoristi za obnovu, sekretarka američkog ministarstva finansija Dženet Jelen rekla je da to nije nešto što treba shvatiti olako, već samo u koordinaciji sa sveznicima i da bi to moglo da bude u skladu sa zakonima u SAD.
Povezane vesti
Međutim, Borelj na ovo pitanje i dalje ukazuje kao ključno , sa obzirom na "neverovatnu količinu novca" koja bi značajno pomogla.
Da je obnova ratom zahvaćene Ukrajine "veliki zalogaj" potvrđuje se i kroz saopštenje Evropske komisije koja navodi da bi cena rekonstrukcije mogla da iznosi stotine miljardi evra, a očekuje se da će zapravo Evropa snositi veći deo tereta. Borelj kaže da su sume koje su ukjrajinski partneri prikupili na nedavnim konferenicjama, samo "kap vode u okeanu" u poređenju sa onim što bi bilo potrebno.
Amerika pak ima malo drugačije predloge. Predsednik SAD Džo Bajden predložio je da bi zaplenjena imovina oligarha mogla da bude rasprodata kako bi se pomoglo obnavljanju Ukrajine. Ovu ideju takođe zagovara i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.
U svkakom slučaju odluka nije laka, piše FT, jer bi ideja o zapleni ruskih deviznih rezervi označila dramatičn potez koji bi verovatno alarmirao i druge vlade koje su već u zategnutom odnosu sa EU i njenim partnerima. Sa druge strane, Borelj tvrdi da je za ovu odluku potreban presedan u evropskoj zajednici, i ponovo podseća na odluku SAD i zamrzavanju avganistankse centralne banke odakle.
"Ovo je jedno od najvažnijih političkih pitanja na stolu. Konkretno, ko će platiti obnovu Ukrajine", pita Borelj.
Na ove izjave stižu i rekacije sa druge strane - iz Rusije. Ovim povodom oglasio se zamenik ministra spoljnih poslova Aleksadar Gruško koji je izjavio da je ideja Borelja "potpuno bezzakonje i rušenje samih osnova međunarodnog odnosa".
On je za RIA Novosti naveo i da bi zaplena ruskih rezervi "naškodila samim Evropljanima, savremenom finasnijskom sistemu i poverenju u Evropu i zapad uopšte".
Povezane vesti
Komentari (0)