Uprkos sankcijama, Rusija bi mogla da zaradi više od nafte i gasa nego prošle godine - kako je to moguće?

Komentari

Autor: Euronews Srbija/Tanjug

02/06/2022

12:57

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Ruska invazija na Ukrajinu ulazi u svoj 100. dan u petak, a da se još ni ne nazire se jasan kraj rata. Međutim, uprkos šestom paketu sankcija od strane Evropske unije, Rusija bi i dalje mogla da zarađuje 800 miliona dolara dnevno od prihoda od nafte i gasa ove godine usled rastućih cena energenata na svetskom tržištu, navodi se u analizi Blumberga.

Ruska kasa se puni velikom brzinom i zbog rasta cena nafte koje su ove godine porasle za oko 50 odsto i na vrhuncu su u poslednjih 13 godina. Dobit bi mogla da dovede rusku prodaju nafte i gasa na ukupno 285 milijardi dolara ove godine, predviđa Blumberg. To je 20 odsto više od 235,6 milijardi dolara koje je zemlja prihodovala od nafte i gasa u 2021. godini.

Veliki deo neočekivanih prihoda može se pratiti do Evropske unije (EU), zbog oslanjanja bloka na rusku energiju. Naime, EU dobija oko 40 odsto svog prirodnog gasa iz Rusije dok se istovremeno bori da smanji zavisnost od nafte.

Prema Američkoj upravi za energetske informacije (EIA), Evropa je ključna destinacija za ruski izvoz energije. Sveukupno gledano, Evropa je glavni kupac ruskih energenata i čini oko 50 odsto izvoza sirove nafte u zemlji i 75 odsto njenog izvoza prirodnog gasa u 2021, podaci su EIA. Štaviše, u prva dva meseca rata u Ukrajini, EU je potrošila 39 milijardi evra na ruska fosilna goriva, što čini 70 odsto izvoza zemlje. Time je Unija ubedljivo postala najveći kupac ruskih fosilnih goriva, navodi se u izveštaju Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) objavljenom 27. aprila.

Nemačka je bila najveći pojedinačni kupac, potrošivši 8,3 milijarde evra na uvoz, navodi se u izveštaju. Drugi po veličini kupac iz EU bila je Holandija, koja je potrošila šest milijardi evra. Na trećem mestu je Italija sa 4,3 milijarde evra u kupovini.

Sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini su "podrivane stalnim uvozom fosilnih goriva iz Rusije, posebno u EU", navodi CREA u svom izveštaju.

"Izvoz fosilnih goriva je ključni faktor za jačanje ruske vojske i brutalnu agresiju protiv Ukrajine", dodaje se.

Istraživačka organizacija je priznala napore EU u postavjanju novih ciljeva čiste energije dok se blok odvikava od ruske energije, ali je dodala da to neće biti trenutno rešenje.

"Ovi koraci će obezbediti zamenu za ruska fosilna goriva u narednih nekoliko godina, ali oni u suštini nemaju nikakvog uticaja na ruski prihod od izvoza fosilnih goriva u kratkom roku", navodi se iz CREA.

Nemačka pak, saopštava da će smanjiti zavisnost od ruskog gasa do 2024. godine, odnosno barem je tako saopštio ministar ekonomije Robert Habek u saopštenju za javnost od 25. marta.

Koliko bi naftni embargo mogao da pogodi Rusiju?

Iako Rusija može da preusmeri deo svoje nafte drugim državama, embargo koji joj je uvela EU imaće značajne posledice po tu zemlju. Ali ne samo po nju, već i po tržište nafte u svetu, kao i na snabdevanje u Nemačkoj, ocenjuje se u današnjoj analizi radija Dojče vele (DW).

Koliko će Rusija biti pogođena delimičnim embargom EU na naftu? To se može samo grubo proceniti. Prema briselskom trustu mozgova Brojgel, EU i Velika Britanija su prošle godine iz Rusije uvozile 3,5 miliona barela nafte dnevno i za to plaćale oko 88 milijardi evra.

Ako bi EU do kraja godine zaista mogla da se odrekne 90 odsto svog dosadašnjeg uvoza nafte iz Rusije, to bi odgovaralo obimu od preko milijardu barela. Na osnovu trenutno veoma visokih cena, Rusija bi od sledeće godine mogla da izgubi više od 120 milijardi evra prihoda od izvoza nafte u EU.

U trenutno napetoj tržišnoj situaciji, Rusija, međutim, ima alternative. Iznad svega, sada joj se isplati blisko partnerstvo sa Kinom koja je poslednjih godina postajala sve važniji kupac ruske nafte.

Prema studiji Nemačkog ekonomskog instituta (IW), između 2010. i 2020. udeo ruske nafte u kineskom uvozu otog energenta porastao je sa 6,4 na 15,4 odsto.

Nedavno je i Indija uočena kao kupac sankcionisane ruske nafte. Prema podacima kompanije Refinitiv Ajkon, od početka ruske invazije na Ukrajinu, Indija je uvezla 34 miliona barela nafte, što je trostruko više u odnosu na isti period prošle godine.

Ono što je izvesno jeste da će se zbog sankcija i postepenog nestajanja uspostavljenih transportnih pravaca Moskva suočiti sa značajnim logističkim problemima. Pritom je ograničenje izvoza naftovodima znatno efikasnije nego pomorskim putevima. Nafta, koja se do sada na zapad transportovala naftovodima, teško se može preusmeriti.

Međutim, zahvaljujući visokom cenama, Rusija će verovatno moći da nadoknadi deo izgubljenog prihoda.

Tržišta nafte uvek osetljivo reaguju na pretnju ograničenja ponude. Još od sredine 2020, cene nafte se oporavljaju sa najnižih vrednosti povezanih sa koronom, a od kraja 2021. sukob oko Ukrajine je stavio tržišta pod znatan stres. Nafta tipa Brent je više od 70 odsto skuplja nego pre godinu dana. Tako ovaj dramatičan razvoj u znatnoj meri kompenzuje predstojeća ograničenja izvoza.

Delimični embargo o kojem je sada odlučeno sigurno će teško pogoditi Moskvu. Ali, ako tržište nafte ostane napeto kao sada, Kremlj se može nadati primetnom olakšanju.

Trenutno ima malo prostora za kontinuirani pad cena nafte. Jer, uprkos visokim cenama – ponuda ostaje ograničena. Naftni kartel OPEK je u više navrata saopštavao da ne vidi sebe u poziciji da kompenzuje nestašice u snabdevanju iz Rusije.

"Embargo EU je maksimalno opterećenje za tržište. Za cene nafte i dalje je veoma važan razvoj globalne ekonomije, a u poslednje vreme ovde je uvek bilo trenutaka opuštanja“, kaže Andreas Šreder, šef za energetske analize u istraživačkom centru ICIS.

Zašto Nemačka igra ključnu ulogu?

Nemačka, kao do sada najvažniji kupac ruske nafte u Evropi, igra odlučujuću ulogu u ovom embargu. Na početku rata, Nemačka je dobijala 35 odsto sirove nafte iz Rusije - krajem aprila to je bilo samo dvanaest odsto. Dobrovoljnim odustajanjem od isporuka nafotvodom da kraja godine, Nemačka je sebi nametnula još jedan težak teret.

Pritom je tržište nafte fleksibilnije od tržišta gasa, a Nemačka je već sklopila važne sporazume sa Norveškom, SAD i drugim zemljama proizvođačima – naravno, po višim cenama. Ministar ekonomije Robert Habek je već krajem aprila bio uveren da se potpuna nezavisnost od ruske nafte može postići za samo nekoliko dana.

Pored snabdevanja sirovom naftom, mora se obezbediti i snabdevanje naftnim derivatima kao što su benzin, kerozin ili lož ulje.

Ovde je fokus posebno na velikoj rafineriji PCK u Švedu u Brandenburgu, kojoj je do sada jedini izvor bila ruska sirova nafta preko naftovoda "Družba“. Habek traži alternativne rute isporuke za Šved, tankerima preko Rostoka i Gdanjska. Ali, pokrajina Brandenburg strahuje da će rafinerija tako raditi sa samo do 60 odsto kapaciteta.

Pored zabrinutosti za oko 1.200 zaposlenih, postoji i bojazan da bi moglo doći do problema sa isporukama istočnonemačkim benzinskim stanicama, industriji i skladištima lož ulja.

Ima dakle još problema koje treba rešiti, a koji su posledice embarga. Ipak, ekspert ICIS-a Šreder smatra da su i ti problemi rešivi.

Međutim, pomenuta prilagođavanja teško da će biti moguća bez većih troškova. Postoji velika verovatnoća da će se potrošači suočiti sa daljim opterećenjima. Većina stručnjaka se slaže da nemačka vlada svojim paketom olakšica može da ublažii posledice po potrošače, ali ih ne može u potpunosti nadoknaditi, navodi DW.