Evropa

Uzbuna na Zapadu posle susreta Erdogana i Putina: Ankaru čeka kazna ako pomogne Rusiji da zaobiđe sankcije?

Komentari
Uzbuna na Zapadu posle susreta Erdogana i Putina: Ankaru čeka kazna ako pomogne Rusiji da zaobiđe sankcije?
Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin - Copyright Tanjug AP/Turkish Presidency via AP

veličina teksta

Aa Aa

Susret turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i ruskog lidera Vladimira Putina u Sočiju uznemirio je zapadne zvaničnike i pojačao bojazan da bi Ankara mogla da pomogne Moskvi da zaobiđe zapadne sankcije. Koliko je jako u zapadnim prestonicama odjeknuo alarm govore i izjave pojedinih zvaničnika koji tvrde da bi Turska čak mogla da pretrpi i neke kazne.

Kako je preneo Fajnenšenal tajms, šest zapadnih zvaničnika izrazilo je zabrinutost zbog obećanja turskog i ruskog lidera da će proširiti saradnju, a jedan od njih je zbog toga sugerisao i da bi zapadne zemlje mogle da pozovu svoje kompanije i banke da se povuku iz Turske u slučaju da Erdogan nastavi sa svojim namerama.

Kako je preneo ruski Interfaks, Turska se zapravo saglasila da ruski gas plaća u rubljama, što je jedan od zahteva Moskve kako bi nesmetano nastavila isporuku ovog energenta u Evropu. I ne samo to, Putin i Erdogan razgovarali su navodno o daljem razvoju bankarskih veza i jačanju rublje i lire.

Sastanak dvojice predsednika u Sočiju usledio je, inače, samo tri nedelje nakon što su se njih dvojica susrela i u Iranu. Sukob koji je još u februaru izbio u Ukrajini stavio je Ankaru u nezavidan položaj, ali je Erdogan, kako se čini, zasad uspevao da pronađe balans. Upravo on je i prošlog meseca odigrao ključnu ulogu u postizanju sporazuma između Rusija i Ukrajine o izvozu žita.

Zašto Zapad strahuje?

Putin i Erdogan razgovarali su prošlog petka čak četiri sata, a iako nije bilo poznato mnogo informacija nakon susreta, detalji su počeli da cure u danima koji su usledili. Jedan zvaničnik EU zbog toga je, kako piše FT, izjavio da blok "sve pažljivije prati rusko-turske odnose".

Nagoveštaji o potencijalnom kažnjavanju Turske stigli su nakon što je Ukrajina, kako se navodi, presrela dokument iz Moskve koji opisuje načine kako da pomogne Rusiji da izbegne sankcije preko turskih banaka, rekao je ukrajinski obaveštajni zvaničnik i zapadni diplomata.

Kako navodi Blumberg, pet ruskih banaka već je počelo zapravo da koristi ruski platni sistem Mir, što je izazvalo zabrinutost da bi on mogao da se koristi upravo za zaobilaženje sankcija uvedenih nakon početka invazije na Ukrajinu. Naime, pošto su Masterkard i Visa obustavili rad u Rusiji, plaćanje karticama Mir ruskim turistima će omogućiti da plaćaju u Turskoj i kupovinu i hotele.

Turska je inače najvažnija destinacija za ruske turiste, a prema podacima Nikkei, čak sedam miliona njih posetilo je ovu zemlju 2019. godine.

Unsplash

 

I iako evropski zvaničnici tvrde da se u EU nisu vodili nikakvi zvanični razgovori o mogućim posledicama po Tursku, neki kažu da je nejasno šta su se tačno Putin i Erdogan dogovorili i da bi zvanična odluka EU o sancijama Turskoj bila izazov s obzirom na podele po tom putanju unutar bloka. Ipak, čak i bez sporazuma sa EU, neke pojedinačne zemlje članice mogle bi da preduzmu akcije.

"Na primer, mogli bi da traže ograničenja u finansiranju ili da traže od velikih finansijskih kopanija da smanje finansiranje turskih kompanija. Ne bih isključio nijednu negativnu akciju ako se Turska previše približi Rusiji", rekao je zvaničnik.

Inače, Vašington je već više puta upozoravao da će pogoditi zemlje koje pomažu Rusiji da izbegne sankcije "sekundarnim sankcijama". Zamenik američkog ministra finansija Vali Adejamo sastao se sa turskim zvaničnicima i bankarima iz Istanbula u junu kako bi ih upozorio da ne postanu kanal za ilegalni ruski novac.

Balansiranje Ankare

Od početka rata u Ukrajini Erdogan primenjuje politiku "balansiranja" prema Kijevu i Moskvi. Njegovi diplomatski odnosi sa Zapadnom već su bili zategnuti, a Vašington je Ankari uveo sankcije 2020. nakon kupovine sitema S-400 od Rusije, iako te sankcije više pogađaju odbrambenu industriju nego ekonomju.

Tanjug AP/Vyacheslav Prokofyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

 

Turski predsednik zapravo ima važnu pregovaračku poziju danas. On je više puta pretio da će staviti veto na prijem Švedske i Finske u NATO i vitalni je partner Evrope u borbi protiv terorizma i izbeglica. U Turskoj se nalazi oko 3,7 miliona Sirijaca koji su tu u okviru sporazuma koji je postignut sa EU 2016. godine i koji je pomogao da se zaustavi priliv migranata u Evropu.

Sukob između Rusije i Ukrajine naglasio je i strateški važnu lokaciju Turske koja kontroliše pristup moreuzima koji povezuju Crno sa Sredozemnim morem, pa je tako odigrao i ključnu ulogu u postizanju sporazuma oko žita.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Evropa