Evropa

Zapadna elektronika "u srcu" ruskih vojnih sistema: Plan da se Kremlj baci na noge dosta zavisi od azijske velesile

Komentari

Autor: Nevena Zdravković/Jovan Đurić

14/08/2022

-

19:31

Zapadna elektronika "u srcu" ruskih vojnih sistema: Plan da se Kremlj baci na noge dosta zavisi od azijske velesile
Ruski vojnik - Copyright EPA/SERGEI ILNITSKY

veličina teksta

Aa Aa

Ruske snage u Ukrajini mogle bi da se suoče sa ozbiljnim problemom ukoliko zapadne zemlje uvedu stroži nazdor nad izvozom tehnoloških komponenata, koje su ključne za mnoge vojne sisteme koje Rusija koristi, od sredstava komunikacije pa do visokotehnološkog oružja, ističe se u novom izveštaju britanskog Kraljevskog instituta ujedinjenih službi (RUSI) koji je urađen u saradnji sa Rojtersom.

Istraživači iz ovog instituta su proveli nekoliko meseci u Ukrajini gde su ispitivali najmodernije vojne sisteme koje Rusija poseduje, a koje su Ukrajinci ili oborili, ili zaplenili, ili su ih ruske snage jednostavno ostavile prilikom povlačenja. Kako navode, u ovim sistemima su pronašli najmanje 450 jedinstvenih elektronskih komponenti proizvedenih u SAD, Evropi i na istoku Azije.

"Od 450 komponenti koje je RUSI pronašao u ruskim vojnim sistemima, 318 su napravile američke kompanije. Komponente iz Japana, Tajvana, Švajcarske, Holandije, Nemačke, Kine, Južne Koreje, Velike Britanije, Austrije i drugih takođe su bile prisutne u opremi koju je ispitivao istraživački tim, navodi se u izveštaju.

Prema dobijenim rezultatima, posle SAD najviše komponenti bilo je iz Japana (34), sa Tajvana (30) i iz Švajcarske (18), a najmanje pronađenih komponenti bilo je austrijske proizvodnje (2).  Među brendovima čiji su se proizvodi našli u ruskim vojnim sistemima, nalaze se i "Soni" ili "Teksas instruments", a neke od komponenata uopšte nisu ni bile namenjene za vojnu upotrebu prilikom izvoza, niti su te kompanije dale saglasnost za takvo korišćenje njihove opreme.

Tanjug AP/Andrew Kravchenko

 

"Teško je potpuno izolovati Rusiju i ograničiti je tako da ne dobija ništa od ovih komponenti, ponajviše zbog kompleksnog svetskog lanca snabdevanja, ali jedan od načina na koje bi države mogle smanjiti rizik od toga da proizvodi iz njihovih kompanija dospeju u rusko naoružanje, jeste jača kontrola trenutnih sankcija na izvoz", kaže za Euronews Srbija jedan od autora istraživanja, Nik Rejnolds iz RUSI.

Vojni analitičar Vlade Radulović rekao je za Euronews Srbija da nije iznenađen ovakvim rezultatima istraživanja.

"Već dugo vremena unazad, odnosno pre ovoga što se dešavalo u Ukrajini, a naročito pre aneksije Krima, saradnja između Istoka i Zapada je funkcionisala odlično, naročito između američkih i ruskih kompanija. Oni su zaista te sofisticirane komponente za najsavremenije složene sisteme nabavljali na Zapadu", kaže Radulović.

Zaobilaženje sankcija

Jedan od najčešćih načina na koje Rusija dolazi do ovih komponenata čak i kada su one proizvedene u zemljama iz kojih zakonski ne bi trebalo da ih nabavlja, jeste korišćenje "posrednika". 

Između 2017. i 2021. godine, ruska kompanija specijalizovana za razvoj novih tehnologija KB NAVIS uvezla je proizvode američkih kompanija kao što su "Teksas instruments", "Linear tehnolodži" ili "Analog divajses", navodi se u izveštaju. Iako su uglavnom u pitanju komponente napravljene u SAD, istraživači navode da je veći deo uvoza išao iz Švajcarske, Izraela, Kine i Malezije.

Tako je, na primer, 28. juna američko ministarstvo za trgovinu sankcionisalo tri osobe i jednu kompaniju iz Hong Konga, zbog toga što su, kako se navodilo, bili deo mreže tajnih nabavki za rusku obaveštajnu službu FSB. jedan od sankcionisanih bio je i Aleksandar Kokorev, agent FSB koji je nabavljao elektroniku iz Japana, SAD i Evrope za rusku odbrambenu industriju.

Takođe, jedna kompanija za proizvodnju poluprovodnika iz Nju Delhija u Indiji je isporučila određene komponente preduzeću u Hong Kongu u junu prošle godine. Nešto kasnije istog meseca, pošiljke sličnog opisa su nekoliko puta išle od Hong Konga do nekoliko ruskih kompanija koje su aktivne u vojnoj industriji.

profimedia

Ruski vojni avioni Tupolev Tu-22M3

Međutim, postavlja se pitanje koliko zapravo efikasno zapadne zemlje mogu kontrolisati baš svaki izvezeni proizvod, odnosno da li postoje "rupe" koje Rusija može da iskoristi. Radulović ističe da je veoma važno to što se, pored komponenata iz SAD, radi i o proizvodima iz Nemačke, Japana, Južne Koreje ili Holandije, što su sve zemlje koje su uvele sankcije Rusiji i osudile rusku agresiju.

"Sa jedne strane, dakle, neko će reći da apsolutno, ako bi se zatvorili svi mogući kanali dopremanja, ako bi se u apsolutnoj meri na neki način Rusija hermetički izolovala, bila bi u problemu. S druge strane, međutim, neke komponente se možete naći i u uređajima koji se koriste za civilnu upotrebu, recimo u malim kućnim aparatima i tome slično. Ako neko želi dovoljno - uvek će pronaći način", kaže Radulović.

Šta ako Rusija bude izolovana?

O ovoj temi je govorio i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, koji je nedavno pozvao na uvođenje "tehnološke izolacije Rusije" potpunim ograničavanjem isporuke uvoznih delova i rezervnih delova neophodnih za ruski vojno-industrijski kompleks. 

Na video snimku objavljenom na njegovom Telegram kanalu, Zelenski je poručio da, ukoliko nema uvoznih delova poput elektronike ili optike, Rusija ne bi imala borbeno sposobnu vojsku u savremenim uslovima.

Međutim, Radulović navodi da Rusija već pokušava da predupredi ovakve potencijalne probleme i da donekle uspostavi sopstvene proizvodne kapacitete. Takođe, dodaje, tu je i oslanjanje na one države "koje nemaju ništa protiv izvoza u Rusiju".

"Čini se da postoji oslanjanje na one zemlje od kojih bi Rusija mogla da dobije tehnologiju koja joj nedostaje. Recimo, u segmentu bespilotnih letelica se intenzivira priča sa Iranom, a takođe je vrlo interesantno i videti koja je tu uloga Kine. Čini se da Rusija pokušava da igra na dva fronta - razvijanje sopstvenih kapaciteta što povlači određene probleme, i pokušaj da se dođe do nekih komponenti u saradnji sa drugim zemljama", zaključuje Radulović.

Tanjug AP/Kostiantyn Liberov

Mikolajiv, ukrajinski grat, nakon ruskog granatiranja

S druge strane, ukoliko bi se desilo da zapadne zemlje dovoljno otežaju izvoz svojih elektronskih komponenti i Rusija pstane potpuno izolovana, Rejnolds ističe da bi to bio veliki udarac za rusku vojsku.

"Moskva ne bi bila u mogućnosti domaćom proizvodnjom da zameni sve te komponente, ali bi i dalje možda mogla da ih tajno kupuje na gobalnom tržištu koristeći taktike 'firmi paravana' i druge načine obmane", rekao je Rejnolds.

Dodaje da bi jedan od rezultata u tom slučaju bilo smanjenje kapaciteta ruske odbrambene industrije da zameni složene sisteme poput balističkih projektila, sistema vazdušne odbrane i elektronske komunikacije jednom kada se trenutni kapaciteti istroše, a ujedno bi se i dalje otežala modernizacija ruske vojske.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Evropa