Nuklearno oružje kojim raspolaže Rusija: Koliko je destruktivno i da li će ga upotrebiti u Ukrajini?

Tokom proteklih sedam meseci, Rusija je u više navrata "mahala" nuklearnim oružjem kako bi stekla prednost u ratu sa Ukrajinom.

Prošle nedelje, predsednik Vladimir Putin najavio je delimičnu mobilizaciju rezervista i izneo još jednu prikrivenu pretnju i spremnost Moskve da upotrebi nuklearno oružje u sukobu.

Njegovo televizijsko obraćanje usledilo je nekoliko dana nakon što je ukrajinska vojska izvela iznenadnu kontraofanzivu da povrati teritoriju oko svog drugog po veličini grada Harkova, na istoku.

"Želim da vas podsetim da i naša zemlja ima razna sredstva za uništenje... Kada bude ugrožen teritorijalni integritet naše zemlje, kako bismo zaštitili Rusiju i naš narod, upotrebićemo sva sredstva koja su nam na raspolaganju", rekao je Putin dodajući da "ne blefira".

Komentari su izazvali uzbunu i gnev na Zapadu, a američki predsednik Džo Bajden optužio je Rusiju za "nepromišljene" i "neodgovorne" pretnje.

"Nuklearni rat se ne može dobiti i nikada se ne sme voditi", rekao je Bajden na Generalnoj skupštini UN, ponovivši hladnoratovsko obećanje obe zemlje da će se pridržavati Ugovora o neširenju nuklearnog oružja iz 1968. godne.

Dakle, kojim nuklearnim oružjem Rusija raspolaže i koliko bi ono moglo biti razorno?

Strateško nuklearno oružje

Nuklearno oružje nikada nije korišćeno u ratu od 1945. godine kada su dve atomske bombe koje su SAD bacile na Hirošimu i Nagasaki opustošile japanske gradove i momentalno usmrtile desetine hiljada ljudi.

"To je 76-godišnja tradicija neupotrebe nuklearnog oružja. I to je najvažnija karakteristika nuklearnog doba, mi zaista želimo da tako i ostane", rekla je Nina Tanenvald, viši predavač međunarodnih odnosa na Univerzitetu Braun u SAD za Euronews Next.

Užas bombardovanja šokirao je svet u doba nuklearnog odvraćanja, gde su se globalne sile utrkivale da razviju takvo oružje, sve vreme znajući da će njihova upotreba biti katastrofalna za čovečanstvo - na taj način se uzdržavajući od međusobnih sukoba.

Russian Defense Ministry Press Service via AP

Danas Rusija ima najveći nuklearni arsenal na svetu sa oko 6.257 nuklearnih bojevih glava, dok SAD priznaju da imaju 5.550, prema januarskom izveštaju Udruženja za kontrolu naoružanja.

Od toga, tzv. "strateško" oružje - ono sa najvećim kapacitetom - raspoređeno je na podmornicama, bombarderima i interkontinentalnim balističkim projektilima.

"Strateško nuklearno oružje je uništavač gradova", rekla je Tanenvald, koja je napisala knjigu o nuklearnom odvraćanju.

"Ovo je neverovatno destruktivno oružje. Ako bismo upali u nuklearni rat sa strateškim oružjem, to bi u suštini bio kraj civilizacije u obe zemlje"

Manje taktičko nuklearno oružje

Ali, oko 2.000 ruskih nuklearnih bojevih glava su kratkog dometa, i predstavljaju tzv. "taktičko" nuklearno oružje koje se čuva u skladištima širom zemlje.

Ovo je manje nuklearno oružje, dizajnirano da se koristi na bojnom polju protiv trupnih formacija, tehnkova ili vojnih objekata i bunkera.

Ono se može lansirati na iste rakete kratkog dometa koje Rusija trenutno koristi za bombardovanje Ukrajine, kao što je njena balistička raketa Iskander-M, koja ima domet oko 500 kilometara.

Taktičko oružje je razvijeno tokom Hladnog rata sa ciljem da se "pojača" nuklearno odvraćanje, rekla je Tanenvald.

"Argument je bio: ako imate ovo manje, manje destruktivno nuklearno oružje, pretnja da ćete ga upotrebiti bila bi verodostojnija jer je manje štetno i stoga bi odvraćanje bilo jače"

Rizik je danas, međutim, da "ono izgleda zaista upotrebljivije i stoga je veća verovatnoća da bi lideri mogli posegnuti za takvom vrstom oružja u krizi"

Koliko bi ono bilo destruktivno?

Pavel Podvig, stručnjak za ruske nuklearne snage i viši istraživač na Institutu UN za istraživanje razoručavanja (UNIDIR) kaže da postoji vrlo malo scenarija na bojnom polju u kojima bi ogromna moć koju daje nuklearno oružje zapravo mogla imati taktičku svrhu - na primer, za uništavanje očvrsnutih podzemnih konstrukcija ili bunkera.

AP photo

On tvrdi da glavni cilj taktičkog nuklearnog oružja ostaje strateški: terorisanje neprijatelja i sticanje prednosti u sukobu.

"Čitav ovaj pojam mini-nuklearki ili ogrančenih udara samo je način da se pronađe misija za to oružje i nekako opravda njegovo postojanje", rekao je on za Euronews Next.

"Njihova glavna misija nije napad na vojne ciljeve. Glavna misija ovog oružja je da pokaže vašu volju i spremnost da napadnete i ubijete mnogo, mnogo civila"

Nuklearne bombe promenljivog kapaciteta

Većina nuklearnog oružja danas je promenljivog kapaciteta ili "dial-yield", što znači da se njihova količina eksplozivne energije može povećavati ili smanjivati u zavisnosti od vojne situacije i ciljeva.

Na primer, najnovija verzija nuklearne bombe B61 koju su razvile SAD može da oslobodi 0.3, 1.5, 10 ili 50 kilotona eksplozivne energije. Poređenja radi, bomba iz Hirošime imala je snagu od oko 15 kilotona.

"Govorimo o još uvek neverovatno destruktivnom oružju", kaže Tanenvald - "A pošto je to nuklearno oružje, proizvelo bi oblak pečurke, vatrenu loptu. Zapalila bi sve što joj se nađe na vidiku. Ispustila bi ogromne količine radijacije. Tako da niko ne bi ni smeo da pomisli da je to na neki način korisnije oružje"