Rat u Ukrajini, troškovi života i klima: Koji problemi najviše "muče" Evropljane?
Komentari
26/11/2025
-07:05
Optimizam u pogledu budućnosti Evropske unije opao je među Evropljanima, iako više od polovine ispitanika i dalje kaže da oseća nadu. To pokazuje nedavno istraživanje Flash Eurobarometra, koje je utvrdilo da je nivo optimizma pao za šest procenata u poređenju sa istim periodom prošle godine.
"Analiza pojedinačnih država članica ukazuje da je ovaj pad rasprostranjen", navodi se u izveštaju.
Malta (sa 73 odsto na 57), Austrija (sa 51 odsto na 41), Italija (sa 60 odsto na 50) i Grčka (sa 48 odsto na 39) zabeležile su najveći pad.
Nada u budućnost EU obično je veća među mlađim ispitanicima, prenosi Euronews.
"Ovaj pad optimizma ukazuje na to da građani osećaju vakuum u liderstvu na evropskom nivou. Suočeni sa geopolitičkim pritiscima, ekonomskom neizvesnošću i prilikom da izgrade istinsku evropsku nezavisnost, evropski lideri su umesto toga izabrali popuštanje — posebno prema zahtevima SAD u pogledu trgovinske politike i regulatorne autonomije", rekao je Alberto Alemano, profesor prava i politike Evropske unije na HEC Parisu.
Kako je dodao, stariji ispitanici, za razliku od mlađih koji još formiraju svoja očekivanja, mogu da uporede današnji mlaki odgovor sa prethodnim trenucima kada je Evropa pokazivala više odlučnosti u odbrani svojih interesa i vrednosti.
U celini, Evropljani veruju da glavna snaga EU leži u njenom poštovanju demokratije, ljudskih prava i vladavine prava (36 odsto).
Povezane vesti
U 16 država članica većina je rekla da je to najveća snaga EU, pri čemu su ispitanici u Luksemburgu (43 odsto), Danskoj (45 odsto) i Portugalu (46 odsto) to stavili na prvo mesto.
Evropljani su takođe pohvalili ekonomsku, industrijsku i trgovinsku moć EU, pri čemu je pet država članica navelo to kao njenu najveću snagu. Ovo se posebno odnosi na Irsku (43 odsto), Holandiju (41 odsto), Litvaniju (36 odsto), Sloveniju (36 odsto) i Francusku (35 odsto).
Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert
Nešto više od četvrtine ispitanika tvrdi da su dobri odnosi i solidarnost među zemljama EU najveća prednost bloka. Najveći udeo ispitanika koji dele ovo mišljenje zabeležen je u Finskoj (38 odsto), dok je najniži u Italiji i Mađarskoj (po 23 odsto).
Koje glavne prepreke trenutno stoje pred EU?
Skoro polovina ispitanika u EU smatra da je rat u Ukrajini i dalje najveći izazov za blok, baš u trenutku kada se pojavio novi američki mirovni predlog za okončanje ruske invazije na Ukrajinu.
On je označen kao najveći izazov u 21 državi članici, a ispitanici u Litvaniji (64 odsto), Finskoj (62 odsto) i Danskoj (61 odsto) posebno su naveli da je to glavni prioritet EU.
Prošle nedelje, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen upozorila je da EU ima tri ključna kriterijuma za svaki mirovni sporazum.
"Prvo, granice se ne mogu menjati silom. Drugo, kao suverena država, ne smeju postojati ograničenja ukrajinskih oružanih snaga koja bi zemlju ostavila ranjivom na buduće napade i time ugrozila evropsku bezbednost. Treće, centralna uloga Evropske unije u obezbeđivanju mira za Ukrajinu mora biti u potpunosti priznata", napisala je u saopštenju.
Tanjug/Thomas Traasdahl/Ritzau Scanpix via AP
Povezane vesti
Prošle nedelje, šefica diplomatije EU Kaja Kalas, takođe je ponovila da Evropljani moraju imati mesto za pregovaračkim stolom u svim mirovnim pregovorima između Ukrajine i Rusije.
"Naš stav se nije promenio. Da bi bilo koji mirovni plan uspeo, mora ga podržati Ukrajina, i mora ga podržati Evropa", rekla je Kalas nakon sastanka ministara spoljnih poslova u Briselu 20. novembra.
Drugi glavni izazovi koje su Evropljani naveli jesu ilegalna migracija sa 38 odsto, kao i troškovi života i klimatska pitanja, oba sa po 29 odsto.
Povezane vesti
Većina Evropljana veruje da EU treba da diverzifikuje svoje trgovinske odnose sa zemljama širom sveta kako bi ojačala svoju ekonomsku nezavisnost i podržala evropske privredne subjekte.
Oko 81 odsto ispitanika saglasna je da EU treba da preduzme mere kako bi pomogla evropskim industrijama da postanu konkurentnije i da se dekarbonizuju, dok je 82 odsto saglasno da EU treba da deluje u cilju podrške pravičnosti među različitim društvenim grupama i generacijama.
Komentari (0)