U Moskvi ovih dana 30°C, a Barencovo more dostiglo 27: Šta se to dešava na severnoj hemisferi?

Zapadna Evropa beleži nešto hladnije i vlažnije proleće, baš kao i veći deo Severne Amerike. Iako su ovakve vremenske prilike dale dobar argument protivnicima teorije o globalnom zagrevanju, Rusija je trenutno najbolji primer kako ono utiče na svet.

Naime, neki delovi Arktika ovih dana beleže rekordne prolećne temperature, a Barencovo more je u četvrtak, 13. maja dostiglo čak 27 stepeni. Prema podacima francuskog meteorologa Itana Kapikjana, područja između Volge i Urala su tokom vikenda oborila nekoliko temperaturnih rekorda u sezoni. Takođe, u Sibiru bukte šumski požari, a za neke se veruje da tinjaju od prošle godine i obnavljaju se dolaskom viših temperatura i sušnijeg vremena.

 

 

Ipak, prerano je reći da vreli talas hara Rusijom budući da još uvek nisu oboreni rekordi. U razgovoru za Euronews, meteorolog Skot Dankan podseća da nije neobično da delovi Finske i Rusije podležu ogromnim temperaturnim razlikama. 

Ruske vlasti su već upozorile stanovništvo na ekstremne vrućine koje se očekuju u narednih nekoliko dana i ističu da ovakav fenomen nije odavno viđen u prvoj polovini maja. Štaviše, u Moskvi se ovih dana očekuje do 30 stepeni! 

Ruski meteorolog roman Vilfand takođe predviđa pakleno leto na severnoj hemisferi između maja i jula. 

U poslednjih nekoliko godina, obeleženih izuzetno toplim vremenom u Sibiru i severnoj centralnoj Rusiji i sa neviđenim brojem šumskih požara čak i unutar polarnog kruga, naučna zajednica pažljivo prati šta se dešava u regionu.

 

 

Mark Parington, naučnik iz Službe za praćenje atmosfere Evropske mreže Kopernikus, podseća da je još uvek rano reći kakvo će biti leto, ali da su požari u regionima koji okružuju gradove Omsk i Tjumenju znatno iznad proseka u poslednjih nekoliko godina.

Čak su i tvitovi koje je generalni direktorat Evropske komisije za obrambenu industriju i svemir obajvio o požarima u Omsku i Tjumenju, izazvali burnu raspravu stručnjaka. Neki ističu da su se globalni požari smanjili u poslednjih nekoliko godina godina. Drugi se pak, suprotstavljaju tome da nije značajna količina požara već gde se oni javljaju - npr. usred arktičkog kruga. 

 

 

Zaključak je da su, bez obzira na to što se požari na visokim nadmorskim visinama dešavaju uglavnom zbog udara groma, za ostale uglavnom odgovorni ljudi.