Povratak nuklearnoj energiji 37 godina od katastrofe u Černobilju: Rat u Ukrajini promešao karte za svet ali i za Srbiju

Test koji je pošao po zlu 26. aprila 1986. bio je uzrok najveće nuklearne havarije na svetu. Na reaktoru 4 nuklearke u Černobilju dogodila se nesreća zbog koje su iz tog dela Ukrajine i iz Belorusije raseljene na stotine hiljada ljudi, a broj žrtava i dalje je tema diskusija. Danas se navršava 37 godina od tog kobnog dana.

Ekspriment je trebalo da otkrije šta se dešava tokom nestanka struje, pa su operateri u 1:23 ujutru isključili napajanje sistema u reaktoru broj 4 nukelarke "Vladimir Iljič Lenjin" u Černobilju. Kad su shvatili šta se događa već je bilo kasno. Posle eksplozije, vetar je počeo da raznosi radioaktivni dim i prašinu širom kontinenta, što je prva primetila Švedska. Sovjetski Savez je priznao razmere nesreće tek dva dana kasnije. Spasioci su najčešće radili bez zaštite. Ukupno je na raščišćavanju učestvovalo oko pola miliona ljudi. Novembra iste godine napravljen je betonski sarkofag koji je pokrio oštećeno jezgro.

Oko 116.000 je evakuisano sa teritorije Belorusije, Rusije i Ukrajine.

Zvanično, broj umrlih u danima posle akcidenta, ali i godinama kasnije je oko 4.000. Mnogi to nisu prihvatili. Međunarodna agencija za istraživanje kancera govori o 16.000, a Ruska akademija nauka o čak 60.000 umrlih u Rusiji i 140.000 u Ukrajini i Belorusiji.

AP Photo/Efrem Lukatsky, File

Preostali reaktori su sukcesivno prestajali sa radom do 2000. godine. Sve do prošle decenije deo troškova ukrajinske vlade bio je na neki način povezan sa Černobiljem.

Turisti u Černobilj i prekretnica zbog rata u Ukrajini

Iako je i danas radijacija u blizini elektrane veća od normalne, ova zona je 2019. otvorena za turiste, a posle HBO serije o nesreći, u Pripjatu su organizovane čak i biciklističke ture.

"Turizam se razvio do tačke gde ga ne možete zaustaviti. I turisti učestvuju u rašćišćavanju, ovo je grad muzej", rekao je Oleksij Breus, nekadašnji stanovnik Pripjata.

Ali to je bilo pre 2022. i ruskog napada na Ukrajinu. Tada je Černobilj ponovo dospeo u žižu svetske javnosti jer je jedno od prvih mesta koje su ruske snage zauzele bio upravo prostor oko nuklearke.

"Naravno da znamo sa kakvim se pretnjama možemo susretati kad radimo u nuklearnoj elektrani. Ali verujte mi, nismo računali na teško naoružanje u blizini i oružje upereno u reaktore", kaže Valerij Semenov, glavni bezbednosni inženjer u nuklearnoj elektrani u Černobilju.

Posle pet napetih nedelja pregovora, ruske snage su kontrolu nad nuklearkom predale ukrajinskim vlastima, a pretnja od posledica ratnih dejstava u zemlji sa impozantnim brojem nukelarnih reaktora ostaje visoka.

Tanjug/AP/Efrem Lukatsky

Iako se životinje vraćaju, a biljke bujaju, prostor oko Černobilja i danas je zabranjena zona i jedno od najzagađenijih područja na svetu. A naučnici i dalje raspravljaju da li će i kada ponovo biti naseljena ljudima.

Međutim, svake godine na godišnjicu nuklearnog akcedenta pokreće se tema neophodnosti nuklearne energije. Dok Nemačka zatvara preostale izvore nuklearne energije, Finska i Turska grade još elektrana i spremaju se za pokretanje novih nuklearnih reaktora.

Dimović o nuklearnim elektranama: Čovečanstvo nema drugu alternativu

Slavko Dimović, pomoćnik direktora za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost "Vinča" govoreći o trendovima u svetu nuklearne energije za Euronews Srbija, kaže da je Nemačka napravila "veliku grešku" kada je podlegla pritisku Zelene partije i potpuno ugasila svoj nuklearni program.

"Drugo mi to moramo da gledamo iz vizure nekada specijalnih odnosa Angele Merkel i Vladimira Putina i njihovih povlašćenih cena za gas. Svega toga neće biti pošto će nastupiti energetska kriza usred ove ratne krize i zelene agende koja govori da treba da se napuste fosilna goriva i da se potpuno smanji karbonski otisak", kaže Dimović i nastavlja:

"Čovečanstvo nema drugu alternativu osim da se vrati, i nikada nije trebalo da napusti nuklearnu energiju. Imamo primer finske koja je pustila nuklearni reaktor 1,6 MW koji proizvodi 14 odsto struje za domaće potrebe koja je zidala francusko-nem kompanija Areva-Siemens".

Iako je Švedska bila u sličnim kolebanjima, na kraju nije odustala od nuklearnih elektrana što je rezultiralo time da upravo na ovaj način proizvodi čak 30 odsto potreba za energijom.

"Za mene su uzor ekoloških država u celom svetu upravo skandinavske. Pa, kad skandinavske države otvaraju nuklarne energije, a one su najčistije države na svetu, plus Finska ima najveću količinu pošumljene regije na svojoj teritoriji, onda možemo da izvedemo taj slobodan zaključak da je nuklearna energerija, a pogotovo u svetu zidanja reaktora četvrte generacije i osiguravanja drugih mehanizama preko koje se štiti životna sredina, bezbednija nego pre 30-40 godina", kaže Dimović.

Međutim, Nemačkoj sada ostaje veliki zadatak - da se reši svog nuklearnog otpada. Trenutno postoje samo dva trajna odlagališta - jedno je u fazi dobijanja licence u Americi, a drugo u Finskoj.

"Sve države imaju privremeno rešavanje otpada, uglavnom radioaktivne otpade niske aktivnosti, a praksa pokazuje da nuklearne elektrane u svojoj strukturi imaju tzv. privremena odlagališta, visokoaktivnog otpada - nuklearno gorivo ili drugi produkti rada i funkionisanja tih nuklearnih elektrana. Jedini problem na koji se svi ekolozi pozivaju jeste pitanje rešavanja radioaktivnih otpadnih materijala, a pritom ne govore o kvalitetu vazduha koji udišemo", ističe.

Kakva je situacija u Srbiji

Dimović kaže da se u Srbiji situacija pomerila sa mrtve tačke, odnosno da tema nuklearne energije više nije toliko stigmatizovana iako je i dalje na snazi moratorijum o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana.

"Polako raste popularnost nuklearne energije uz neminovnost da ukoliko želimo da živimo ekološki zdravije, da udišemo čist vazduh i nemamo problema sa respiratornim oboljenjima, mi nemamo drugo rešenje osim vraćanje ka nuklearnoj energiji", kaže on. 

Na pitanje ko su lideri u Evropi, a od kojih bismo mogli ponešto i da naučimo, Dimović odgovara:

"Kad pogledamo Evropu, Francuska prva nuklearna sila Evrope, Rusija koja je i evropska i azijska zemlja, njena tehnologija je još uvek broj 1 - oni imaju najveću količinu izgrađenih reaktora van svoje države, imaju zatvoreni ciklus iskopavanja rude urana, preko fabrike Konvezi do obogaćivanja proizvodnje nuklearnog goriva - oni proizvode mešovito i oksidno gorivo, izvoze nuklearno gorivo u države sveta, pa i u tu Francusku. Zidaju nudeći kompletnu zatvorenu tehnologiju i u zemljama Azije, pa tako imamo bum što se tiče nuklearne energije u Aziji i pod uticajem Kine", kaže Dimović.

Reaktori se, dodaje, zidaju u Bangladešu i u Indiji. Čak se i Afrika otvara preko Južnoafričke Republike i Namibije koje su glavno izvorište uranijuma.

"Evropa je malo konzervativna, ali vidimo da i Belgija menja svoj koncept", dodaje naš sagovornik. 

Osim toga, rat u Ukrajini je, kako kaže Dimović, "na silu" promenio narativ.

"Vi jednom kampanjom osvešćivanja ljudi koji su zainteresovani da imaju zdrav život, putem medija i nekih edukacija možete da utičete na svest ljudi da shvate da je to jedini ispravan put", zaključuje Dimović u razgovoru za Euronews Srbija.