Putin sprema eskalaciju rata sa Ukrajinom - "Otvorili ste Pandorinu kutiju": Raste rizik od upotrebe nuklearnog oružja?

Rusija se priprema da pojača napade na Ukrajinu nakon što je zaključila da su pregovori o mirovnom sporazumu dospeli u ćorsokak, navode tri osobe bliske Kremlju. Moskva smatra ukrajinske napade napadima država članica NATO-a, jer članice Alijanse Kijevu obezbeđuju oružje i obaveštajne podatke. Predsednik Vladimir Putin je u nedavnim izjavama nagovestio svoju nameru da dodatno eskalira rat.

Prema rečima osoba bliskih Kremlju, sve intenzivnija razmena napada navodi sve veći broj ruskih zvaničnika na zaključak da bi Putin na kraju mogao da odluči da, kao krajnju meru u Ukrajini, upotrebi taktičko nuklearno oružje.

Rusija se, za sada, priprema za intenziviranje snažnih napada konvencionalnim balističkim raketama na Kijev, uključujući i centar glavnog grada, kao i na infrastrukturne objekte u drugim ukrajinskim gradovima, navode izvori koji su tražili da ostanu anonimni zbog osetljivosti teme.

Pregovarački okviri su praktično propali, što je dve zaraćene strane vratilo na početnu poziciju, navode izvori. Prema njihovim rečima, Putin neće okončati rat pod ekonomskim pritiskom sankcija niti zbog ukrajinskih napada na ruske rafinerije i logističke mreže, prenosi Bloomberg.

Moskva sve više ukrajinske napade smatra napadima država članica NATO-a, jer članice Alijanse Kijevu isporučuju oružje i obaveštajne podatke, navode izvori. Prema njihovim rečima, trenutna faza sukoba još uvek nije vrhunac vojne eskalacije.

Predsednik Vladimir Putin nagovestio je svoje namere u izjavama datim tokom vikenda novinaru ruske državne televizije, pritom umanjujući uticaj napada na rusku ekonomiju.

"Ukrajina je otvorila Pandorinu kutiju"

"Ukrajina je "otvorila ovu Pandorinu kutiju".Pa, budite spremni da pretrpite povratni udar na najosetljivije sektore vaše ekonomije", rekao je Putin.

Napori SAD da okončaju rat nisu doveli do značajnog napretka, a pregovori su zastali dok je predsednik Donald Tramp usredsređen na sukob sa Iranom.

Kremlj je takođe odustao od oslanjanja na ono što je smatrao dogovorom postignutim između Putina i Trampa tokom njihovog samita na Aljasci prošlog avgusta.

To bi zahtevalo da SAD izvrše pritisak na Ukrajinu da prepusti svoju istočnu oblast Donjeck kao deo dogovora o okončanju rata. Ukrajina je dosledno odbijala Putinov zahtev da preda pojas gradova-tvrđava u oblasti Donjecka, koje ruske snage nisu uspele da zauzmu u borbama koje traju još od 2014. godine.

profimedia

Direktor CIA Džon Retklif u utorak je nenajavljeno posetio Moskvu radi razgovora sa ruskim kolegama, mada nije jasno o čemu su konkretno razgovarali. Wall Street Journal je u sredu objavio da je cilj posete bio da se Rusija upozori da ne napada zemlje NATO-a, pozivajući se na neimenovane izvore upoznate sa posetom.

Američki državni sekretar Marko Rubio  jasno je stavio do znanja još u junu da Vašington ne deli stav Rusije, rekavši: "Da je postojao dogovor, imali bismo kraj rata.“ Nakon razgovora sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom na Filipinima u julu, Rubio je rekao da su potrebni "novi koncepti“.

"Ukrajina pokušava da napadne našu ekonomsku infrastrukturu, našu trgovinsku infrastrukturu, čime izaziva odgovor sa naše strane, a taj odgovor će biti snažan. Ali ako govorite o vojnoj eskalaciji, ona nam jednostavno nije potrebna, jer ionako napredujemo", rekao je u četvrtak portparol Kremlja Dmitrij Peskov, odgovarajući na zahtev za komentar. 

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je na Telegramu da je tokom noći izvelo "masovni napad“ na Ukrajinu sa kopnenih, vazdušnih i pomorskih baza. Napadnuti su Kijev i još pet gradova, kao i infrastruktura u lukama Odesa, Čornomorsk i Reni.

Tanjug/AP, profimedia

Američki izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner trebalo je da otputuju u Moskvu nakon osmomesečne pauze, kao i da prvi put posete Kijev, ali za sada nije određen datum nijedne od tih poseta.

U odsustvu diplomatije, Moskva vidi malo alternativa daljoj eskalaciji u nastojanju da ostvari svoje ratne ciljeve, navode četiri osobe bliske Kremlju. Iako se Rusija nada da će Kušner i Vitkof doći u Moskvu sa novim predlozima, očekivanja da će doći do bilo kakvog proboja veoma su mala, navode izvori.

Kremlj smatra da je Rusija tokom rata već napravila ustupke i da je svaki od njih oslabio njenu poziciju, navode dve osobe. Prema njihovim rečima, Rusija je samit na Aljasci takođe videla kao još jedan kompromis koji nije doveo do rezultata.

Rusija i Ukrajina su poslednjih meseci pojačale vazdušne napade na teritoriju one druge. Ukrajina je gađala rafinerije nafte, što je dovelo do rasprostranjenih nestašica goriva u Rusiji, kao i skladišta velikih kompanija za elektronsku trgovinuWildberries iOzon, pri čemu je pričinjena šteta logističkim mrežama vredna više milijardi dolara.

Ruski raketni napadi na Ukrajinu razotkrili su hroničan nedostatak presretača za protivvazdušnu odbranu, zbog čega je Kijev ranjiv na napade na elektroenergetsku i sistem grejanja. Takvi napadi su prošle zime ostavili milione ljudi na hladnoći i u mraku.

Tanjug/AP

Rusija i Ukrajina takođe napadaju trgovačke brodove i luke one druge strane u području Crnog mora, što izaziva strahovanja zbog mogućeg uticaja na snabdevanje svetskih tržišta žitom. Obe zemlje zajedno čine više od četvrtine svetskog izvoza pšenice, a napadi se odvijaju usred ovogodišnje žetve.

Prema ljudima bliskim Kremlju, sve intenzivnija spirala napada navodi sve veći broj ruskih zvaničnika na zaključak da bi Putin na kraju mogao da odluči da upotrebi taktičko nuklearno oružje kao krajnju meru u Ukrajini.

Mogućnost da Putin prekrši globalni tabu o upotrebi nuklearnog oružja u ratu, koji postoji još od 1945. godine, kada su SAD bacile dve atomske bombe na Japan, već dugo predstavlja veliku zabrinutost zapadnih zvaničnika.

Rizik od upotrebe nuklearnog oružja

U Moskvi je u poslednje vreme pojačano zagovaranje takvog poteza od strane tvrdolinijaša. Smatra se da je ekstremna reakcija moguća zato što bi, prema toj logici, jedini ishod koji bi za Putina bio gori od nastavka rata bio, njegov poraz.

Putin bi sledeće nedelje trebalo da se sastane sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i indijskim premijerom Narendrom Modijem na samitu Šangajske organizacije za saradnju u Kirgistanu.

"Rizik da Rusija upotrebi taktičko nuklearno oružje i dalje je izuzetno nizak, jer je njegova vojna efikasnost na današnjem, disperzovanom ratištu ograničena, dok bi politička cena kršenja nuklearnog tabua bila veoma visoka“, rekao je Aleksander Gabuev, direktor berlinskog Centra Carnegie za Rusiju i Evroaziju.

"Sve dok Moskva ima prostora za eskalaciju konvencionalnim oružjem, uključujući intenziviranje raketnih napada, ima malo razloga da pređe nuklearni prag“, rekao je on.