Aktuelno iz kulture

Vanja Bulić: Srpske komedije su uglavnom tri četvrtine tragedije, pogledajte samo dela Duška Kovačevića

Komentari

Autor: Tanjug

15/06/2024

-

23:07

Vanja Bulić: Srpske komedije su uglavnom tri četvrtine tragedije, pogledajte samo dela Duška Kovačevića
Vanja Bulić: Srpske komedije su uglavnom tri četvrtine tragedije, pogledajte samo dela Duška Kovačevića - Copyright wikipedia

veličina teksta

Aa Aa

Novinar i pisac Vanja Bulić izjavio je da je najteže pisati komedije, da mu je kao voditelju televizijske emisije najvažnije pitanje koje bi postavio i gledalac, i da se u njegovom novom romanu tajnom iz prošlosti reševa sadašnja. 

Bulić je rekao Tanjugu da celog života piše satiru i komediju, pošto je kao saradnik časopisa "Jež" naučio da u ozbiljne tekstove unosi humor jer se onda lakše čitaju.

Poslednjih godina Bulić piše i komedije, a tri takve njegove predstave se igraju u Beogradu i na gostovanjima - "Bitanga u boji", "Sponzoruša" i "Jače smo od sudbine".

Napomenuvši da je najteže nasmejati nekoga, Bulić je naveo da su "srpske komedije uglavnom tri četvrtine tragedije".

Prema njegovim rečima, dovoljno je pogledati kako se završavaju dela Duška Kovačevića "Maratonci trče počasni krug", "Ko to tamo peva" i "'Balkanski špijun".

Bulić je rekao da su u njegovoj televizijskoj emisiji "Biseri" "škakljive priče", i da mu je kao voditelju najvažnije da pogađa pitanja koja bi postavio gledalac.

"Ako nemaš to pitanje - izgubićeš gledaoca", napomenuo je Bulić.

Prema njegovim rečima, najveća je greška kad televizijski voditelj hoće da ispadne pametan, i umesto toga morao bi da bude znatiželjan i da postavlja prava pitanja.

"Jedno 'zašto?', ako je postavljeno na pravom mestu, je važnije od pitanja koje ima deset rečenica. Mlađim voditeljima kažem: 'Što su ti kraća pitanja to bolje'", naveo je Bulić.

Milan Mitrović

 

Primetivši da danas na televiziji voditelji sve češće imaju konstatacije, a ne pitanja, Bulić je dodao da "tri četvrtine odgovora gostiju počinju sa 'Tako je'".

"Kad god mi kažu na ulici: 'Bio ti je sjajan gost, znam da sam ja bio odličan. Suština je da od sagovornika izvučeš što više, i da vodiš računa da ga ne povrediš i kad laže", naveo je Bulić.

Kada je napisao reportažu "Osam dana u grobu" sve njegove kolege novinari su rekli da je to filmska priča, a nakon toga su reditelj Srđan Dragojevič i glumac Dragan Bjelogrlić primetili "da imaju Ameri ovakvu priču oni bi napravili film".

Počevši potom rad na scenariju za film "Lepa sela lepo gore", Bulić se dugo borio sa pitanjem kako da predstavi muslimanske borce van tunela, dok ga Dragojević nije uputio na film o podmornici gde se ne vide protivnici.

Detalji iz filma "Lepa sela lepo gore", koji se dešava za vreme rata u Bosni i Hercegovini devedesetih godina, su prema Bulićevom rečima istiniti, a promenjene su ponešto biografije likova.

Bulić je priznao da njegovog romana "Tunel - Lep sela lepo gore" i filma ne bi bilo bez rečenice jednog momka koji mu je pričao kako su u bolnicu u Užicu doveli zarobljene ranjene muslimanske vojnike.

"Kaže: 'Dolaze strani novinari. Hoće da pokažu naši kako možemo da živimo zajedno. Večeras kad zaspu lekari i sestre idemo da im čupamo infuzije'. Ta rečenica mi je ostala, otkrila je celu priču bolnice", naveo je Bulić.

Prema njegovim rečima, Biljana Maksić je dramturški postavila priču, scenario su dorađivali Dragojević i Nikola Pejaković, a "broj ljudi koji je potpisan na scenariju pokazuje zašto je dobar film".

"Ljudi se školuju za scenariste. Ja nisam školovani scenarista, ali znam priču, pa će je nadgraditi neko ko zna. 

Mada sam se izveštio. Radio sam serije. Bez prave priče i scenarija nema ničega", naglasio je Bulić.

Pored radnje u tunelu u "Lepim selima", Bulić je podsetio da su iz devedesetih godina roman "U potpalublju" Vladimira Arsenijevića i film "Podzemlje" (Andergraund) reditelja Emira Kusturice.
"Hteli ne hteli to je prava metafora i priča o vremenu u kome smo živeli", zaključio je Bulić.

Navevši da u novinarstvu oduvek "najgore prolaze oni koji žele da izguraju svoje mišljenje", Bulić je dodao da je lično "tri puta ostao bez posla".

"Prvi put 1993. godine. Bio sam na Trećem kanalu, tada sam oteran kao Hrvat. A ja sam Crnogorac po ocu i majci. Posle mi je rečeno: 'Dobro, nisi, ali si se ponašao tako', zbog tekstova u Dugi", naveo je Bulić.

Prema njegovim rečima, drugi put je bila televizija BK, a treći put na Hepi televiziji, gde je dobio "nebulozno objašnjenje", ali je posle dva meseca bio pozvan da ponovo radi.

Bulić je naveo da je njegova emisija "Biseri" bila "uvek u vrhu gledanosti", iako su njegovi gosti bili potpuno nepoznati ljudi.

"Meni je uvek početak porodica. Nama je detinjstvo slično. Kad uvučeš gledaoca sa pričom o detinjstvu, u kome su moja i tvoja priče slične, tu si ga kupio. Gleda (gosta) do kraja iako se ne slaže s njim", naveo je Bulić.

Fonet/Božana Pavlica

 

Govoreći o svojim brojnim romanima, Bulić je rekao da je nedavno objavljeni "Sinajski testament" pisao razmišljajući šta je na stranama koje nedostaju iz "Sinajskog psaltira", najstarijeg spisa na staroslovenskom jeziku i glagoljici, iz manastira Svete Katarine.

"Za pisca je fenomenalno da razmišlja šta se nalazi na tim stranama. Da li, eventualno, dogovor o podeli Sinaja? Ako kreneš sa tom tezom, odmah imaš priču", naveo je Bulić.

Prema njegovim rečima, radnja počinje ubistvom monaha ispred beogradske Sinagoge, a i završava se kod nas, jer su tu mošti Svetog Zosima i Svetog Grigorija u manastiru Tumane i Gornjak.

Bulić je napomenuo da se u njegovim romanima "tajna iz sadašnjosti rešava ako rešiš tajnu iz prošlosti".

 

Komentari (0)

Kultura

"Evrovizija slavi antisemitizam, okultizam i satanizam": Švajcarski konzervativci ne žele titulu domaćina takmičenja