Kakva blaga čuva Biblioteka Srpske patrijaršije: Zbirka koja se obogaćuje vekovima uskoro dostupna "na klik"

Srednjevekovni rukopis i brojna dokumenta, prepiske srpskih vladara, vlastele i sveštenstva koje baštini Biblioteka Srpske Patrijaršije uskoro će biti dostupni javnosti i to na jedan klik.

Naime, u toku je digitalizacija njenog bogatog fonda, a dr Zoran Nedeljković, upravnik Biblioteke, za Euronews Srbija opisao je o kakvom blagu je reč.

"To je jedna od najstarijih biblioteka srpskog naroda i njeni su koreni u manastiru Hilandaru. Tamo je još u 12. veku u Hilandarskom tipiku Svetog Save, napisano da su se u manastiru priložile knjige, crkveni sasudi i drugo što je potrebno za manastir. Time je zapravo postavljen temelj Hilandarske biblioteke, ali ona time u isti način, na isti način rodonačelnik svih kasnijih manastirskih i crkvenih biblioteka, a samim tim i državnih", objašnjava dr Nedeljković.

Duga istorija Patrijaršijske biblioteke

Po uspostavljanju autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve 1219. godine jedan korpus knjiga, najverovatnije bogoslužbenih, prenet je najpre u Studenicu, pa u Žiču, gde je bilo sedište Arhiepiskopije i tu se ona uvećavala i razvijala. Kasnije, u 14. veku, po uspostavljanju Srpske patrijaršije, takođe jedan deo knjiga premešten je u Pećku patrijaršiju.

"Biblioteka Patrijaršije ili u to vreme Arhiepiskopska biblioteka uvek je neodvojiva od sedišta Srpske pravoslavne crkve i od poglavara. Usled silnih i burnih istorijskih događaja, do seobe 1690. godine i tada, jedan manji korpus knjiga je prenet u Sent Andreju. Tu se na izvestan način završava srednjevekovni period biblioteke", kaže profesor.

Euronews Srbija

U novijoj istoriji, od 18. do 19. veka, osnovu Biblioteke Patrijaršije nalazimo u Mitropolijskoj biblioteci u Beogradu.

"Posle smrti mitropolita Mojsija Petrovića 1730. godine, jedan spis jedan govori o tome da je više stotina knjiga ostalo u njegovoj zaostavštini iz Arhiepiskopske biblioteke. Sledeći njegov naslednik, Vikentije Jovanović, uoči početka Rusko-austrijsko-turskog rata, koji je završen mirom u Beogradu, zbog opasnosti od najezde Turaka, gotovo sve knjige iz Mitropolijske biblioteke prenosi u Sremske Karlovce", objašnjava naš sagovornik.

Biblioteka u Sremskim Karlovcima koja postoji od 1737. godine, u 19. veku postaje Patrijaršijska biblioteka i razvija se sve do početka Drugog svetskog rata.

"Tada je doživela tragičnu sudbinu, jer su okupacione ustaške vlasti sve odnele u Zagreb.  Po završetku rata, 1946. godine, velikim zalaganjem dr Radoslava Grujića i tadašnjeg zamenika patrijarha Gavrila Dožića, biblioteka je vraćena u Beograd i sada se nalazi u Beogradu, u sedištu Patrijaršije, do danas.

Rame uz rame sa Narodnom bibliotekom Srbije

Danas sadrži oko 600.000 knjižnih jedinica, nešto manje od 500 srednjovekovnih rukopisa, veliki broj starih štampanih knjiga, inkunabula...

"Izuzetno je vredna. Stoji u redu zajedno sa Narodnom bibliotekom Srbije, bibliotekom Matice Srpske", ističe dr Nedeljković.

Pored digitalizacije njenog korpusa, u toku je i pet važnih naučnih projekata vezanih za srednjevekovne rukopise, a jedan od najznačajnijih je istraživanje srpskih srednjovekovnih rukopisa u inostranim zbirkama.

"Mi smo hteli zapravo da pokažemo naše rasuto pisano blago po svetu. Sada smo uradili devet država Evrope: Poljsku, Češku, Slovačku, Mađarsku, Austriju, Švajcarsku, Francusku, Italiju i Vatikan. Objavili smo naučne kataloge iz Češke i Slovačke. Upravo nam sledeće nedelje izlazi dvotomno izdanje naučnog kataloga iz Mađarske. Mi zapravo želimo time da posvedočimo, jer ako se zamislimo šta znači rukopisna baština za naš narod", kaže upravnik Biblioteke.

Istraživanje ukazuje na to da je srpski narod kontinuirano negovao kulturu i pismenost od najranijih vremena evropske pismenosti, dodaje on.

"Primera radi, u Vatikanskoj biblioteci čuva se 12 srednjevekovnih rukopisa koji se vode kao srpski, ali su mi tamo posvedočili da imaju još stotine rukopisa sa oznakom samo 'Manoscritti Slavi' - slovenski rukopisi, ali da još nije određena njihova redakcija. Za nas bi bilo potrebno da živimo još jedan život ili dva, da bismo mogli da istražujemo u arhivu Vatikana ili da istražujemo u dobroj meri sve te fondove", kaže naš sagovornik.

Patrijaršijska biblioteka je otvorenog tipa, ali ne i pozajmnog. To znači da se knjige ne mogu odneti na čitanje, ali se mogu pogledati kroz elektronski katalog i koristiti u čitaonici i biblioteci, sem rukopisnog fonda kom je pristup moguć uz odobrenje Svetog Arhijerejskog sinoda.

Biblioteka od nedavno sarađuje i sa Ruskom državnom bibliotekom u Moskvi u kojoj se čuvaju brojni drevni rukopisi iz Srbije. 

"Sa njima smo započeli jedan zajednički projekat - naučni opis ruskih srednjovekovnih rukopisa koji se čuvaju u biblioteci Srpske patrijaršije. To ćemo završiti ovog leta i do kraja godine biće promocija. A nedavno sam potpisao  još dva ugovora o saradnji sa Bibliotekom Ruske akademije nauka u Petrovgradu i drugi ugovor sa Slavističkim institutom Ruske akademije nauka u Moskvi. Svi naučni istraživači iz raznih ustanova preko Biblioteke patrijaršije će sa našom preporukom moći mnogo lakše da pristupe tim fondovima", zaključuje dr Nedeljković.