Reditelj Aleksandar Nikolić o operi "Figarova ženidba": "Najveći kompliment mi je kada publika plače"
Komentari
20/05/2025
-11:23
Reditelj Aleksandar Nikolić postavio je operu "Figarova ženidba" kompozitora Volfganga Amadeusa Mocarta u Srpskom narodnom pozorištu iz Novog Sada.
Nikolić kaže da je to jedan od njegovih omiljenih operskih naslova, koji "na mnogo nivoa govori, otkriva tajne života i postavlja neka neprijatna pitanja".
"Možete da ga radite u raznim fazama svog života i da uvek dobijete novi odgovor. Na najintimnijem nivou to deluje kao bukvar erotsko-amoroznih odnosa. Šta mislimo o ljubavi, braku i seksu kada imamo 15 godina, a onda u 50. dobijemo drugu vrstu sagledavanja", naveo je reditelj.
Prema njegovim rečima, Mocartova opera je i "ozbiljna priča o socijalnoj raslojenosti, o društvu gospodara i slugu, onima koji mogu sve i kojima se može sve, za koje ne postoji zakon, jer su oni zakon".
Nikolić je dodao da su likovi izrazito nesrećni, a svi su krivi za svoje neprijatne životne situacije.
"Međutim, šta bi bilo delo koje predstavljamo u publici ako ne bi bilo terapeutsko? Ovo delo se bavi opraštanjem, introspekcijom, samosagledavanjem. To je jako važno", istakao je reditelj.
Upozorivši da bi finale u kome grof padne na kolena i moli za oproštaj na filmu delovalo nemoguće, on je istakao da je "opera nije realnost".
Tanjug/Miloš Milivojević
"Ona je nadrealnost, poetska realnost, realnija i istinitija nekad od naše banalne svakodnevice. I mi možemo da poverujemo da grof zaista zaista traži oproštaj", rekao je Nikolić.
Povezane vesti
Istakavši da je neophodno praviti opere koje se mogu i vizuelno povezati sa publikom, Nikolić je dodao da mu je "vizuelna komunikacija izrazito značajna".
"Čini mi se nekada da se kod nas najviše računa na dramski element u teatru. Ali meni je totalni teatar ono što me najviše uzbuđuje i čini mi se da je ono što može da takne publiku na razna mesta", rekao je reditelj.
Prema njegovim rečima, vizualno govori jednim jezikom, dramsko nas dodiruje na drugačiji način, a muzika na treći, dok je "opera teatar sinteze, to je više od totalnog teatra".
"Najviše volim kada vidim publiku da plače. To mi je najveći komplement. Nije nam lako, mi koji smo na sceni, da zaplačemo, mi stalno prolazimo kroz to materijal, ali onda znate da je nekako vredelo", rekao je reditelj.
On je dodao da oseća "kao svoju misiju da ljudi odu sa predstave da se nešto dogodilo".
Tanjug/Miloš Milivojević
"Jedno od najvećih iznenađenja takmičenja su dva mlada Srbina, dva neverovatna baritona, za koje kod nas ne znaju ni kolege, a šira publika sigurno ne zna. U kasnim su dvadesetim, ne zna se da li su harizmatičniji na sceni, lepši, sposobniji kao glumci, da li bolje pevaju...Imaju fenomenalan senzibilitet", naveo je Nikolić.
Prema njegovim rečima, prvu nagradu je osvojio Viktor Aksentijević, rodom iz Kragujevca, koji se školovao u Nemačkoj, a "na tom velikom internacionalnom takmičenju, gde je bilo 480 prijavljenih izuzetnih kandidata, on je apsolutno zasijao među svima".
Povezane vesti
Nikolić je pomenuo i da je polufinalista bio Milan Perišić iz Novog Sada, "koji je takođe ostavio tako veliki utisak na ostale članove žirija", i dobio je ugovore za nastup u Evropi.
"Meni je zanimljivo kako za ta dva mlade čoveka nije bilo mesta ovde. Zašto se to dogodilo? Kako smo to mogli da pustimo? A oni nisu jedini", zaključio je Nikolić.
Komentari (0)