Cena "konfliktnog ugljenika": Rusija se suočava sa računom od 37 milijardi evra za klimatske reparacije zbog rata
Komentari
23/11/2025
-21:13
Ruska invazija na Ukrajinu stvorila je globalne emisije toplote ekvivalentne 236,8 miliona tona ugljen-dioksida. Rusija je pod pritiskom da plati više od 37 milijardi evra Ukrajini, što bi bio prvi slučaj klimatskih reparacija od rata u svetu.
Registar štete za Ukrajinu počeće da prima zahteve za odštetu zbog klimatskih promena "u narednim mesecima“, a Ukrajina planira da podnese svoj zahtev za nadoknadu štete Savetu Evrope početkom 2026. godine.
Stručnjaci tvrde da će ovaj "neviđeni“ korak pomoći da se Rusija pozove na odgovornost za uticaj koji je njena invazija na Ukrajinu imala na globalnu atmosferu i postaviti presedan za odgovornost država za klimatsku štetu od ratovanja.
Ruska ekološka šteta Ukrajini
Inicijativa za obračun gasova staklene bašte u ratu (IGGAW) izračunala je da je ruska invazija na Ukrajinu generisala globalne emisije ugljen-dioksida ekvivalentne 236,8 miliona tona.
Oko tri miliona hektara ukrajinskih šuma je takođe uništeno ili oštećeno ratom, smanjujući njihov kapacitet apsorpcije gasova staklene bašte za 1,7 miliona tona godišnje.
Uprkos tome što pokriva manje od 6 procenata kopnene površine kontinenta, Ukrajina je dom trećine evropskog biodiverziteta. Međutim, rat je povećao pritisak na preko hiljadu ugroženih životinjskih, biljnih i gljivičnih vrsta.
Tanjug/AP/Russian Defense Ministry Press Service
U izveštaju IGGAW-a, koji finansira vlada, navodi se da svi ovi faktori zajedno znače da je „društvena cena ugljenika“ od ruske agresije dostigla ukupno 43,8 milijardi dolara (približno 37,74 milijarde evra).
Povezane vesti
"Кlima je takođe žrtva“
"Na mnogo načina, Rusija vodi prljavi rat, a i naša klima je žrtva “, rekao je zamenik ministra za ekonomiju, životnu sredinu i poljoprivredu Pavlo Кartašov na pratećem događaju COP30 u Belemu, u Brazilu.
"Ogromne količine sagorelog goriva, spaljenih šuma, uništenih zgrada, korišćenog betona i čelika, sve su to stvari u suštini 'konfliktni ugljenik' i imaju značajan uticaj na klimu.“
Кartašov dodaje da, dok se narod Ukrajine "direktno suočava sa brutalnošću“, klimatski udarni talasi ruske agresije osetiće se "daleko izvan“ granica zemlje i u budućnosti.
Ukrajinski zahtev za nadoknadu štete zbog klimatskih promena
Prema izveštaju IGGAW-a, vojne snage sa obe strane su potrošile 18 miliona tona goriva i zapalile 1,3 miliona hektara polja i šuma.
Stotine naftnih i gasnih objekata je takođe uništeno, dok su „ogromne količine“ čelika i cementa naručene za učvršćivanje linija fronta.
Tanjug/AP/Russian Defense Ministry Press Service
Emisije su ekvivalentne godišnjim emisijama Austrije, Mađarske, Češke i Slovačke zajedno.
Povezane vesti
"Naša pedantna dokumentacija o emisijama ugljenika tokom ruske invazije na Ukrajinu biće osnova za zahtev Ukrajine za odštetu“, kaže Lenard de Кlerk, glavni autor izveštaja.
"Mehanizam za ovo je utvrđen međunarodnim pravom i, kada bude podnet, Ukrajina će postati prva zemlja koja će pozvati drugu zemlju na odgovornost za klimatske emisije iz rata.“
Ovaj značajan potez Ukrajine pozdravila je Opservatorija za konflikte i životnu sredinu (CEOBS), koja je još 2022. godine izvestila da su vojske odgovorne za oko 5,5% globalnih emisija gasova staklene bašte.
Povezane vesti
"Ova značajna akcija Ukrajine postavlja globalni presedan za odgovornost države za klimatsku štetu od ratovanja“, kaže Dag Vir, direktor CEOBS-a, za Euronews Green.
To podvlači, dodaje on, da „klimatska cena rata više ne može ostati neosporena“.
Šta se dešava sledeće?
Nakon što je Generalna skupština UN 2022. godine odlučila da Rusija treba da nadoknadi štetu Ukrajini, Savet Evrope je uspostavio mehanizam za to pod nazivom Registar štete za Ukrajinu.
Ukrajinsku tvrdnju potkrepljuje istorijska presuda koja je doneta Međunarodnom sudu pravde u julu ove godine. U njoj je potvrđeno da je "čista, zdrava i održiva životna sredina“ ljudsko pravo, baš kao i pristup vodi, hrani i stanovanju.
Registar štete za Ukrajinu takođe uključuje više od 9.700 ličnih zahteva za incidente kao što su prisilno interno raseljavanje, prisilni rad, oštećenje ili uništenje stambene imovine i gubitak smeštaja ili prebivališta.
Komentari (0)