Od instinkta do algoritma: Kako AI menja muziku – lekcije sa Bridge konferencije

Dok svet traži načine da premosti jaz između muzike, tehnologije i održivosti, jedno od najvažnijih okupljanja na tu temu održano je na jadranskoj obali. U Savudriji, neposredno pred Exitov sedmi Sea Star festival, organizovana je Bridge konferencija – trodnevni susret najuticajnijih imena globalne muzičke industrije, u organizaciji tima koji stoji iza EXIT festivala.

Pod motom La Dolce Vita, u ambijentu luksuznog hotela „Kempinski”, konferencija je spojila duh mediteranskog uživanja s razgovorima o ozbiljnim temama koje oblikuju budućnost industrije. Od 20. do 22. maja, više od 30 govornika iz vodećih svetskih muzičkih i tehnoloških organizacija učestvovalo je u panelima, forumima i neformalnim diskusijama, otvarajući ključna pitanja o budućnosti festivala, ulozi veštačke inteligencije u muzičkoj produkciji, održivosti i regionalnom umrežavanju.

Instinkt u vreme algoritma

Panel „Data vs. Gut” bio je jedan od centralnih događaja Bridge konferencije – ne samo zato što je otvorio prvi dan, već i jer je, kao jedini dvodelni panel, započeo i treći dan. Diskusija je okupila agente, promotere i organizatore festivala oko ključnog pitanja: da li odluke o izvođačima treba donositi prema podacima – ili instinktu?

Na samom početku, zamenica direktora španskog „Mad Cool” festivala Sindi Kastiljo, istakla je važnost instinkta rekavši da instinkt vodi glavnu reč: „Verujemo instinktu. Muzika je emotivni posao. Podaci mogu pomoći, ali nisu presudni.” Govoreći o istoj temi, Džej Kin, agentkinja iz agencije „One Finix Live”, ukazala je na značaj iskustva s terena, rekavši da je važno slušati promotera, a ne oslanjati se isključivo na statistiku.

Promo/Marko Lopac

A menadžerka i agentkinja iz „Primary Talent International” Martje Kramers osvrnula se na svoj pristup pri odabiru izvođača koji na prvo mesto stavlja lični doživljaj: „Nikada se nisam vodila profitom, kao 'Ovo će mi doneti gomilu novca' – umetnik je morao da mi se dopadne.” S tim u vezi, agentkinja iz vodeće muzičke i sportske agencije „Creative Artists Agency” Marija Mej naglasila je važnost uključivanja publike u proces odlučivanja: „Pitajte publiku koga bi želeli da vide na sledećim festivalima.” Sličan stav iznela je i Pavla Slivova, predstavnica festivala „Colours of Ostrava”, koja je naglasila važnost atmosfere: „Mnogo je važnije videti gužvu ispred bine i ljude koji se povezuju s muzikom. Taj vajb vam nijedna tabela ne može preneti.”

Tema intuicije naspram podataka provlačila se tokom cele konferencije, posebno kroz razgovore o veštačkoj inteligenciji, personalizovanom muzičkom iskustvu i transformaciji uloga muzičkih izdavača.

Veterani muzčke industrije – sagovornici i govornici

Među najzapaženijim „deonicama” konferencije bile su diskusije sa veteranima muzičke industrije – agentom i suosnivačem agencije „International Talent Booking” (ITB) Berijem Dikinsom i Folkertom Kumpansom, osnivačem „FKP Scorpio”, čiji portfolio obuhvata muzičke velikane poput The Rolling Stones, Foo Fighters, Taylor Swift i Eda Sheerana. Oni su kroz primere iz svojih

višedecenijskih karijera pokazali kako su gradili svoje ime u industriji, te kako su prevazilazili izazove u svetu muzike čiji se pejzaž konstantno menja.

Beri Dikins, sa više od pola veka iskustva u muzičkoj industriji tokom koje je sarađivao sa nekim od najpoznatijih izvođača kao što su The Who, Jimi Hendrix Experience i Otis Redding, napravio je jasnu razliku između agenta i bukera: „Buker nije agent, agent razvija. Danas je sve više bukera, dok postoji svega nekoliko agenata." On je dodao kako se mali broj današnjih kompanija bavi razvojem izvođača, što predstavlja važan aspekt muzičke industrije.

Govoreći o budućnosti festivala, Kumpans ističe period nakon pandemije kovida kao prelomnu tačku: „Posle pandemije ljudi su shvatili da svemu može da dođe kraj, pa su odlučili da počnu češće da posećuju koncerte.” Kao glavnu poruku svima koji planiraju da zakorače u svet muzičke industrije istakao je važnost istrajnosti, naglašavajući da su greške neizbežan i vredan deo procesa.

S tim u vezi, u fokusu je bilo i pitanje novih tržišta – koje regije danas najbrže rastu, a koje još uvek predstavljaju neotkriveni potencijal muzičke industrije. Iako su učesnici panela imali različita viđenja, pominjući tržišta poput Indije, UAE, Dubaija, Vijetnama i Afrike, svi su se složili u jednom – Evropa će uskoro dobiti ozbiljnu konkurenciju.

Promo/Marko Lopac

Poseban akcenat stavljen je i na lične priče uspeha koje osvetljavaju važnost jakog tima i doslednog brenda. Di-džejka Indira Paganotto i njen saradnik Aleks Avanzato govorili su o stvaranju njenog muzičkog identiteta kroz zajedničku viziju. „Ista vizija, isti cilj nas je povezao", rekao je Avanzato, ističući da je snažan brend rezultat harmonične saradnje umetnika i tima koji stoji iza njega. Paganotto, koja je ušla u muzičku industriju još kao tinejdžerka, rekla je da je već tada imala jasan cilj pred sobom: „Viziju da oko sebe okupim porodicu, prijatelje, saradnike – to je za mene bio način života."

Velika debata o veštačkoj inteligenciji – prozor ka novim pitanjima

Diskusije o veštačkoj inteligenciji i muzici otvorile su filozofska pitanja o smislu umetničkog stvaranja. Na panelu pod nazivom „Velika debata o veštačkoj inteligenciji" učestvovali su Ivan Novak, osnivač „Lajbaha”, stručnjak za inovacije i poslovni razvoj u muzičkoj industrij Turo Pekari, kao i osnivač kompanije „Arcadia Spectacular” Pip Raš, koji su zajedno diskutovali o uticaju veštačke inteligencije na budućnost muzike, prava na intelektualnu svojinu i kreativni proces.

U kontekstu razvoja veštačke inteligencije, Pip Raš smatra da će mnogi „ghostwriter”-i biti zamenjeni AI alatima, dok će najbolji autori – oni koji već koriste takvu podršku – nastaviti da sarađuju sa „ghostwriter”-ima. Sličan stav izneo je i Turo Pekari, koji veruje da danas gotovo svako može stvarati muziku uz pomoć veštačke inteligencije.

Promo/Marko Lopac

Na samom kraju debate, Novak je kao jednu od implikacija postojanja veštačke inteligencije istakao to što ona otvara nova pitanja sa kojima se umetnici suočavaju, poput: „Kako pronaći nove oblasti čovekovog stvaralaštva, koja je svrha muzičara, šta činiti i kuda ići?"

Prva Bridge konferencija pokazala je da talas pokrenut pre 25 godina i dalje nosi punom snagom — i da tim okupljen oko EXIT festivala ne samo da uspešno prati korak sa svetskim muzičkim centrima, već aktivno učestvuje u postavljanju novih pravaca i standarda u industriji.