Tamara Vučić otvorila deveti Međunarodni "Etnolodži fest" u Etnografskom muzeju u Beogradu
Komentari
10/10/2025
-23:59
Međunarodni festival posvećen promociji nematerijalnog kulturnog nasleđa i zaštiti kulturnog identiteta "Etnolodži Fest" otvoren je večeras u Etnografskom muzeju u Beogradu, pod pokroviteljstvom i uz podršku supruge predsednika Srbije Tamare Vučić, koja je poručila da je taj festival platforma koja spaja magiju prirode i kreaciju ljudske ruke.
Na otvaranju devetog po redu Etnolodži festa, koji će trajati do 12. oktobra, prisustvovali su, između ostalih, ministar kulture Nikola Selaković, kao i ambasador Japana u Srbiji Akira Imamura sa suprugom, čija je zemlja u fokusu ovogodišnje manifestacije.
Tamara Vučić je poželela dobrodošlicu svim gostima ''na deveto putovanje bogatstvom i raznolikošću srpskog i svetskog kulturnog nasleđa'', ističući da su rukotvorine glavna tema ovogodišnjeg festivala.
"Ovo je putovanje, tačka susreta, najtananijeg, najdalekosežnijeg i najdubljeg dela duše jednog naroda i duha univerzuma. Ovo je putovanje na kome se priča priča o mašti i duši koja je kreira, o onome što jedno biće čini čovekom. Zato danas pričamo priču o rukotvorinama, kao o izrazu najdubljih iskonskih ljudskih osećaja za lepotu, kao o kreaciji bogom dane jedinstvene inteligencije, jer svaki čovek svaku kreaciju stvara unikatno i neponovljivo", rekla je Tamara Vučić.
Naglasila je da kao što ne postoje dva ista čoveka, tako ne postoje ni dve iste kreacije i da je u tome magija rukotvorina.
"Ne postoje dve iste pafte, dve identične anterije, dva preslikana jeleka, dva ista kimona, dva ista veza se ne mogu napraviti. Čak i kada želimo da stvorimo reprodukciju, ona nikada ne može biti identična delu na koji želi da liči", ukazala je Tamara Vučić, ocenjujući da su zato rukotvorine uzbuđujuće i nepredvidive, neponovljive u čarobne.
Rukotvorine, dodala je, kao da nas podsećaju da treba da težimo originalnošću, jedinstvenošću i da u okeanu jednoobraznosti čuvamo i negujemo svoj izraz prirodne autentičnosti, koji, kao ni rukotvorine, ni mašina, ni veštačka inteligencija nikada neće moći da zamene.
Povezane vesti
"Najveći blagoslov danas je ostati jednostavno prirodan i prirodno jednostavan, kao jedini izraz iskrenosti prema sebi i onome što jesmo. Sve što radimo, stvaramo, kreiramo kroz duhovni i materijalni smisao, izraz je naših najdubljih osećanja, pokazatelj naše ljubavi, vere i nade", ocenila je ona.
Podsetila je na reči spisateljice Murasaki Šikibu, koja je pre više od hiljadu godina napisala da se nijedna umetnost ili učenje ne sme sprovoditi bez srca, i konstatovala da će svaka umetnost, vredna učenja, sigurno manje ili više velikodišno nagraditi trud uložen u njeno proučavanje.
"Umetnička i remek-dela, kako ona kojima se čovečanstvo i danas divi, tako i ona koja su ostala skrivena od očiju, čak i samog stvaraoca, nastala su kao proizvod duše, kreatora i umetnosšti njegovih ili njenih ruku. Energija koja se ulaže u rukotvorine je nepresušna, a toplina i vrednost, onoga što se stvori sopstvenim rukama je neprocenljiva", istakla je Tamara Vučić.
"Jefimija se tom rukotvorinom moli i za to da svemogući Bog spasi Srbiju i srpski narod"
Prema njenim rečima, rukotvorine nas vraćaju izvoru i našoj suštini i zato je ručni rad prisutan na svim meridijanima zemaljske kugle.
Supruga predsednika Srbije je naglasila da su ti suptilni izrazi narodnih osećanja, verovanja, predanja, ljubavi, topline, čuvale svest i poreklo i dodala da je u srpskoj narodnoj istoriji, možda najlepši primer rukotvorine predstavlja Pohvala Svetom knezu Lazaru od monahinje Jefimije.
"To je pokrov za kivot Svetog kneza Lazara nastao 1402. godine, koji je monahinja Jefimija izvezla na crvenoj svili u 26 redova srebrnom i pozlaćenom žicom. Ova monahinja i princeza, jedna od prvih žena diplomata na dvoru srednjovekovnog srpskog vladara, Despota Stefana, oplakuje smrt gospodara Srbije, kneza Lazara, koji pade na Kosovu 1389. godine u odbrani svoje države i naroda", navela je Vučić.
U isto vreme, dodala je, Jefimija se tom rukotvorinom moli i za novog vladara Srbije Lazarevog sina, Stefana, njegovog brata Vuka, kao i za to da svemogući Bog spasi Srbiju i srpski narod.
Povezane vesti
"Ostaće upamćeno u istoriji srpskog naroda, da je upravo ovaj primer rukotvorine sublimirao u sebi, osim pojavne lepote koja se čuva do današnjeg dana, i suze, i strepnje i nadanja, i ljubav. Zato taj predmet, kao i svaka rukotvorina, nosi priču i energiju. Molitvu, izgovorenu i napisanu kroz najjači oblik vere i dobar ishod, kroz lepotu umetničkog dela, nasleđa koje nosi zapis i veru", rekla je.
Istakla je da je priroda prostor slobode i mašte, inspiracije i stvaranja, kao i da se ona mora osetiti, spoznati, doživeti i razumeti.
"Kada smo u odnosu ravnoteže sa prirodom, imamo osećaj spokoja, snage, balansa, sreće, mudrosti. Ona nas i spaja i vodi nevidljivom rukom, savladava hiljade kilometara da bi dotakla duše i ujedinila ljude", konstatovala je Tamara Vučić.
Kako kaže tek kada se suštinski zbližimo i kada nas priroda ujedini, počinjemo da se razumemo, da shvatamo i da učimo jedni od drugih.
"Ne može se drugačije jasno izraziti činjenica, da jedan cvet iz Srbije, u našem narodu poznat pod nazivom buhač, dospeo do dalekog Japana i tamo u rukama vrednog i poštovanog japanskog naroda, postane deo svakodnevne, životne i praktične primene", ukazala je Vučić.
"Ovo je priča o onome što stvaramo zajedno"
Upravo ove godine, kada se održava i Ekspo u Osaki, naglasila je da je čast što imamo priliku da se duh Japana oseti u Srbiji u okviru Etnolodži festa.
Poručila je ambasadoru Imamuri da se svi gosti festivala raduju sutrašnjem putovanju u "magiju Japana".
"Jedna japanska narodna poslovica kaže, čovek je smrtan, ali njegovo ime može postati besmrtno. I na kraju, ovo je priča o onome što stvaramo zajedno i u skladu sa prirodom. Ovo je priča o onome što ostavljamo kao svoje nasleđe. Priča o svemu o onome što možemo zajedno. To je uverenje da nam je priroda dala sve što nam treba i da svojim rukama tvorimo najviše vrednosti po zahtevima njenim. Rukama ćemo stvarati najlepše predmete, vredne i dostojne koje nas povezuju sa nebom. To nas čini autentičnim i jedinstvenim neponovljivim u prostoru i vremenu", zaključila je.
Autorka i osnivač festivala Gordana Goga Grubješić i ove godine okuplila je umetnike, dizajnere i čuvare tradicionalnih zanata iz Srbije i inostranstva.
Pod sloganom "Održivost i veza tradicije i modernog", fokus ovogodišnjeg festivala je na povezivanju tradicionalnih zanatskih tehnika sa savremenim formama umetnosti i dizajna, uz poseban osvrt na zemlju u fokusu Japan.
Nakon zvaničnog otvaranja, publika je imala priliku da uživa u ekskluzivnoj modnoj reviji pod nazivom "Etno Kultur", na kojoj su predstavljene kolekcije tri istaknute srpske modne dizajnerke Marije Stanković, Tanje Nikolić-Čičanović i Nevene Ivanović čiji radovi spajaju srpsko i japansko kulturno nasleđe.
Posetioci su videli kako tehnike poput heklanja i pointles veza mogu dobit novi život kroz modni dizajn visokog nivoa, pri čemu tradicija postaje osnova za inovaciju.
Drugog dana festivala 11. oktobra gostima će se obratiti direktor Etnografskog muzeja Marko Krstić, kao i ambasador Imamura.
Biće otvorena izložba kimona, kao i radovi japanske dizajnerke Aje Murakami, a festival će biti zatvoren revijom posvećenom stvaralaštvu legendarnog japanskog modnog dizajnera Ise Mijake.
Komentari (0)