Otkriveno najveće podzemno termalno jezero na svetu: Misterija koja se decenijama krila ispod grčko-albanske granice

Planinski predeo na granici Albanije i Grčke, osam i po kilometara severozapadno od Konice, decenijama je krio misteriju. Iz dubine se dizala para, kao dim ugašene vatre, ali niko nije mogao da pretpostavi njeno poreklo – sve do pre godinu dana.

Sada je potvrđeno: na dubini većoj od 100 metara, istraživači su otkrili ogromno termalno jezero, smešteno duboko u kompleksnom sistemu pećina. Ovo otkriće je utoliko značajnije što se smatra najvećim poznatim podzemnim termalnim jezerom na svetu.

Jezero, nazvano "Jezero neurona", nalazi se oko 127 metara ispod pećine Atmos, u oblasti Vromoner. Locirano je u februaru 2025. godine, mada su istraživanja započela još 2021, kada je tim čeških speleologa, predvođen Marekom Audijem, primetio snažan stub pare kako se diže iz brda.

Audi opisuje prve trenutke unutar pećine: "Kada smo prvi put ušli u ovu pećinu i ugledali jezero, bili smo zapanjeni. Bilo je to kao da ulazimo u drugi svet", prenosi Newsbomb.

Tim se suočio sa brojnim poteškoćama, pre svega sa prisustvom opasnih gasova. "Morali smo da imamo detektore gasa kako bismo bili blagovremeno upozoreni", objašnjava Audi, ističući složenost istraživanja.

Koristeći LiDAR skeniranje i sonarno mapiranje, tim je izmerio da je jezero dugačko oko 138,3 metra i široko 42 metra, te da sadrži približno 8.335 kubnih metara tople vode bogate mineralima.

Otkrića poput ovog pomažu naučnicima da razumeju kretanje podzemnih voda, funkcionisanje geotermalnih sistema i osetljivost specifičnih podzemnih ekosistema.

Šta ovo jezero čini drugačijim?

Credit: Říhová Michaela / ČTK / Profimedia

Ovaj sistem je deo fenomena koji istraživači nazivaju speleogenezom sumporne kiseline – procesa u kojem vode bogate vodonik-sulfidom doprinose oblikovanju i preoblikovanju pećina tokom vremena.

U oblasti Vromoner, topla voda izbija kroz pukotine, a kada vodonik-sulfid dođe u kontakt sa kiseonikom, može da formira sumpornu kiselinu koja menja krečnjak i doprinosi stvaranju velikih podzemnih komora.

Merenja u pećini Atmos i obližnjim pećinama pokazuju koliko je okruženje još uvek aktivno. Koncentracije vodonik-sulfida u vazduhu kretale su se od 2 do 22 dela na milion u otvorenim prostorima, dok se temperatura vazduha u hidrotermalno aktivnim delovima pećina kretala između 15 i 29 stepeni Celzijusa.

Temperatura jezera ostaje stabilna na 26 stepeni Celzijusa, dok izvori koji napajaju dolinu imaju sličan hemijski sastav i temperaturu. Istraživači navode da je ukupni protok izvora u oblasti Vromoner oko 200 litara u sekundi.

Neočekivana dinamika i zabrinutost zbog zagađenja

Credit: Říhová Michaela / ČTK / Profimedia

Postoji i iznenađujući obrt. Iako bi se očekivalo da se duboka termalna voda kreće sporo, eksperimenti su pokazali da se sistem ponaša više kao kompleksna mreža cevovoda.

Članak objavljen 2026. godine u International Journal of Speleology opisuje testove sa bojama u ovoj pećini sumporne kiseline i navodi da brzine protoka u sistemu Vromoner mogu dostići čak 30 kilometara dnevno.

U praktičnom smislu, to znači da se sve što se dešava na površini, uključujući zagađenje i promene u korišćenju zemljišta, može potencijalno preneti kroz povezane sisteme mnogo brže nego što se ranije mislilo.

Naučna zajednica koja se bavi pećinama u ovoj oblasti takođe je izrazila praktičnu zabrinutost.

Tehnički izveštaj o sistemu pećina Atmos i Sulfur navodi da tim sarađuje sa lokalnim vlastima na integraciji hipogenih pećina u Nacionalni park Vjosa, istovremeno upozoravajući da bi brana na grčkoj strani reke Saradaporos mogla negativno uticati na okruženje pećine Sulfur.