Rušenje kosmičkog mita: Da li smo čitav vek verovali u pogrešnu teoriju o nastanku života na Zemlji?

Skoro čitav jedan vek, osnovna teorija i uverenje o poreklu života na Zemlji glasili su da su komete "odgovorne" za donošenje ključnih gradivnih elemenata na našu planetu. Međutim, nova naučna studija ruši naš "univerzum" i sve ono u šta smo decenijama "romantično" verovali.

Tradicionalna teorija pretpostavljala je da su komete - gigantske ledene svemirske stene pune molekula koji sadrže ugljenik i azot, isporučile neprekidnu kišu prebiotičkih supstanci, neophodnih za nastanak života na Zemlji.

Ipak, istraživači sa Univerziteta u Kembridžu otkrili su da su šanse da ovi prebiotički molekuli, koji čine osnovne gradivne blokove života, prežive udar komete o Zemlju pri velikoj brzini, zapravo minimalne. Ovo epohalno otkriće objavljeno je prošle nedelje u prestižnom časopisu Scientific Reports.

Od "romantične ideje" do naučne nemogućnosti

"Istorijski gledano, naučnici su verovali da su komete bile ključne za nastanak života na Zemlji, jer su prenosile molekule sa ugljenikom i azotom. Te džinovske svemirske grudve snega posmatrane su gotovo kao 'džoker karta' koja je donela sve molekule potrebne planeti da bi rodila život", objasnio je u saopštenju glavni autor studije, dr Ričard Enslou sa Instituta za astronomiju u Kembridžu.

"To je pomalo romantična ideja, ali naši rezultati sugerišu da je to izuzetno malo verovatno", dodao je dr Enslou.

Istraživači ističu da se komete obično kreću ogromnim brzinama i udaraju u planetu pod veoma oštrim uglom, zbog čega bi molekuli usled siline udara i toplote jednostavno isparili. Čak i da su neki gradivni elementi preživeli kao „pojedinačni, izolovani slučajevi“, ne bi postojala dovoljno visoka koncentracija neophodna za stvaranje života.

Pixabay

"Da bi se to desilo, zaista bi morao da se poklopi fenomen koji se dešava jednom u milion slučajeva. Ne samo da bi bio potreban udar sa tačno odgovarajućom brzinom i pod idealnim uglom, već bi i sve nakon tog trenutka moralo da se savršeno poklopi u smislu koncentracije i brzine kojom su započeti hemijski koreni života", istakao je Enslou.

Iako naučnici ne mogu sa apsolutnom sigurnošću da isključe mogućnost da se sve odigralo baš tako, takav scenario deluje kao izuzetno retka pojava - u najboljem slučaju, neponovljiva slučajnost.

Asteroidi kao pravi izvor života?

Ako komete nisu odgovorne, ko jeste? Istraživači sugerišu da bi molekularno seme života moglo da potiče iz raznih drugih izvora, a najverovatniji kandidati su asteroidi, koji znatno češće udaraju u Zemlju i pri manjim brzinama u odnosu na komete.

Iako prenos molekula koji čine život na Zemlju putem kometa deluje malo verovatno, naučnici su otkrili da su naši susedi u Sunčevom sistemu možda bili pogodniji za ovakav scenario.

Komete su, naime, imale znatno veće šanse da uspešno isporuče materijal na površinu Marsa. Crvena planeta je manja od Zemlje i ima ređu atmosferu, što bi ublažilo ekstremne uslove udara, posebno tokom perioda formiranja Sunčevog sistema kada je "bombardovanje" svemirskim stenama bilo znatno učestalije.

"To, naravno, ne znači da se život na Marsu sigurno dogodio, ali sugeriše da bi bilo neobično da se prenos kometa uspešno dogodio na Zemlji, a ne na Marsu", rekao je Enslou. "Ili postoji i druga, možda realnija alternativa - da se to jednostavno nije dogodilo ni na jednoj od ove dve planete".