"Muzika sveta" Vladimira Đuričića: Knjiga koja nas vodi kroz zvuke planete

Šta se dešava kada novinar s petnaest godina istraživačkog rada odluči da opiše muziku koju sluša dve trećine sveta, a kod nas je gotovo nepoznata? Rezultat je knjiga "Muzika sveta" Vladimira Đuričića – jedinstveno putovanje kroz zvuke planete i priče koje spajaju ljude.

U ovom delu dugogodišnji novinar i poznavalac kulturnih prilika u Srbiji, vodi čitaoce na muzičko putovanje kroz različite zemlje i epohe – od najvećih pevača i kompozitora do priča koje su oblikovale kulture čitavih naroda. Knjiga spaja umetnost, istoriju i ljudske sudbine, pokazujući koliko je muzika univerzalna i bez granica.

Promocija knjige u izdanju "Službenog glasnika" održaće se u sredu, 19. novembra od 17.30 sati, u Maloj dvorani Kolarčeve zadužbine. To će biti prilika da se publika upozna s autorom i njegovim petnaestogodišnjim istraživačkim radom, koji je pretočen u ovo obimno izdanje.

Privatna arhiva

Govoreći o ideji koja stoji iza knjige, Đuričić kaže da je želeo da približi muziku 20. veka koju "danas voli i sluša više od dve trećine sveta, a kod nas je, paradoksalno, gotovo nepoznata". Kako objašnjava, domaća publika uglavnom je usmerena na anglosaksonsku muziku i kulturu, koje se globalno nameću kao dominantne.

"A taj Zapad, koliko god moćan bio, zapravo čini manje od deset odsto svetskog stanovništva", dodaje Đuričić za Euronews Srbija.

"Muzika sveta" donosi priče o umetnicima i žanrovima iz 25 zemalja – više od hiljadu životnih i muzičkih priča koje su obeležile prošli vek. Autor kaže da su mnoge od njih toliko uzbudljive da su postale inspiracija za filmove, knjige i pozorišne komade.

"U evropski, latinoameričkim, a posebno arapskim i zemljama Srednjeg i Dalekog Istoka, muzičari su nacionalni heroji – po njima se zovu ulice, trgovi, brodovi, pa čak i zvezde na nebu. A kod nas se o njima retko govori", ističe Đuričić.

Privatna arhiva

Knjiga ima snažnu stručnu podršku – recenzenti su Biserka Cvejić, Nikola Mijailović, Sanja Kerkez i Miloš Šobajić, imena koja sama po sebi garantuju kvalitet i kredibilitet izdanja.

Đuričić ističe da je "Muzika sveta" namenjena svima koji žele da otkriju muziku izvan zapadnih granica, ali i onima koji vole da kroz umetnost upoznaju svet.

"Ova knjiga je omaž umetnosti i poziv da prepoznamo bogatstvo različitosti koje muzika nosi, bez obzira na jezik, naciju ili vreme u kojem je nastala“, poručuje autor.

U knjizi "Muzika sveta" možete pročitati i kako su stvarali najveći kompozitori, ali i niz anegdota i zanimljivosti.

"Da li ste znali da su najopevanije reči u grčkoj muzici "matja mu" i "sagapo", što znači "oko moje” i "volim te”? Potom, da svakog nesrećnog zaljubljenog Grka teši pesma "Pamtiću" (Tha se thimame), koju je snimio pevač tuge i čežnje Janis Piros, a da Grkinje svoje emotivne strahove izražavaju u baladi "Ne ljubi oči moje" (Min ta filas ta matia mou), koju je izvela Viki Mosholu, nazivana violončelom grčke muzike. Tu je i priča o Ali Pugačovoj, najslavnijoj i najbogatijoj ruskoj zvezdi. Živi u zamku na imanju od 500 hektara nadomak Moskve, a uvek se kreće u pratnji nekoliko blindiranih automobila. Toliko je imućna da odbija da nastupi i za 100.000 $. Uz to joj je i sin jedan od najbogatijih ruskih preduzetnika čečenskog porekla, kome su 2009. oteli dete, a Ala Pugačova je lično morala da plati otkup“, priča Đuričić.

Privatna arhiva

Autor "Muzike sveta" dodaje da i srednja Evropa muzički bogata, da je teško izdvojiti one najvoljenije ili najbolje… Ipak, on izdvaja Anu Jantar, čije su radosne, a duboko poetske pesme s mnogo metafora o životu, uz njenu posebnu interpretaciju i prijatan glas, bile neka vrsta leka od čežnje, davale ruku podrške i budile sreću za kojom su Poljaci toliko čeznuli u doba "gvozdene zavese".

"Svoju Anu su nazivali aurom poljskog sunca. Najlepše balade napisao joj je suprug, kompozitor Jaroslav Kukulski, koji nikada nije preboleo njenu pogibiju u avionskoj nesreći na Aerodromu Frederik Šopen u Varšavi. Zanimljivo je da je koliko Šopenu u Poljskoj je podignuto spomenika i u čast Agnješki Ošjeckoj. Mnogi glumci su besedili njene stihove i molili je da im piše za monodrame i kabaree. Prema delima i mislima kraljice poljske pesme, kako su Ošjecku nazivali, odnosili su se sa strahopoštovanjem. Napisala je više od 2.000 pesama, a stih - 'Nek se rodi i umre u miru u toploj noći' ostaje da podseća na njen odlazak, kakav je možda i želela… Agnješka Ošjecka je umrla u svojoj sobi, nad pisaćom mašinom“, priča naš sagovornik.

Privatna arhiva

 

Prema njegovim rečima, priče o arapskim muzičarima nalik su onima iz "1001 noći", jer je, kako kaže, Arapima muzika afrodizijak.

"Najveći sirijski pevač i kompozitor bio Farid el Atraš. Slovio je i za kralja ouda. Savremenici su ga opisivali kao tužnog romantika koji je u pesmama 'zarobio sve ljubavne patnje i arapsku maštu', dok je najveća lepota bila u poeziji. Iako je El Atraš uneo zapadne instrumente, poput gitare, njegova muzika nije izgubila šarm, jecaj neodoljivog starog pratioca arapske pesme – lautu. Ako jednog dana odlučite da putujete po Srednjem Istoku, znajte da glas Nazema el Gazalija predstavlja baklju života za sve generacije Iračana. Kažu da uz njegovu pesmu izbijaju fontane ljubavi, valovi Tigra i Eufrata i uzdižu se milioni ruža i palmi. Kada je Nazem el Gazali umro, u Iraku je proglašena trodnevna žalost. U svim arapskim zemljama emitovala e njegova muzike, a vest o smrti kralja iračke muzike putnicima u avionima saopštile su stjuardese arapskih kompanija", završava Đuričić s jednom od hiljadu priča iz svoje knjige.