"Nešto o biti sveta" Radoša Antonijevića: Prepoznatljive skulpture u vidu šatora u Salonu Muzeja grada Beograda
Komentari27/11/2025
-11:33
Izložba "Nešto o biti sveta" Radoša Antonijevića otvorena je u Salonu Muzeja grada Beograda.
Izložba predstavlja najnovija promišljanja umetnika o prostornom odnosu između klasičnih, rukom oblikovanih skulptura i njemu svojstvenih instalacija u vidu šatora.
Postavka je na neki način metafizički spoj dva vida skulpturalnog osvajanja prostora: onog klasičnog, vajanja u čvrstom materijalu, u ovom slučaju u gipsu, i prostora koji zauzima objekat u koji može i da se uđe.
Izložba je podeljena u šest celina, a Antonijević kaže da je u saradnji sa kustoskinjom Marijom Stošić napravio koncept u kom je rad "Na svome mestu stajati" koji predstavlja planine Olimp, Ararat i Sinajsku goru, centralni motiv.
Euronews
"Onda smo u odnosu na taj rad pokušavali da napravimo jednu harmoničnu ambijentalnu celinu gde će publika moći jako prirodno da se kreće kroz sam prostor. Tako smo odlučili da izložimo još jedan šator 'Dečani M3', koji je inače u vlasništvu Narodnog muzeja u Kragujevcu. Tu je i jedan jako veliki objekat koji se zove 'Šator Vidovdanski hram', koji je nešto najmonumentalnije ovde u ovoj postavci i to su tri rada vezana za taj materijal i uopšte za objekat šator kao neki, u simboličkom smislu, privremeni objekat", objašnjava umetnik za Euronews Srbija.
Kako kaže, "Vidovdanski hram" zapravo preklapa dva umetnička rada iz početka 20. veka. Jedan je Vidovdanski hram Ivana Meštrovića, projekat koji nikad nije izgrađen, ali za koji je taj čuveni vajar napravio brojne skulpture i za njih dobio Veliku nagradu na Međunarodnoj izložbi u Rimu 1913.
Euronews
"Hram je prvi put prikazan kao maketa 1915. za vreme Prvog svetskog rata u Londonu na njegovoj samostalnoj izložbi, a iste te godine, Nadežda Petrović je naslikala svoju poslednju sliku koja se zove 'Valjevska bolnica.' Iste te godine je nažalost i umrla od tifusa. Ja sam nekako preklopio ta dva umetnička rada iz 1915. godine jer oni govore zapravo o toj nekoj drami tadašnjeg trenutka i nekoj konverziji identiteta od nekog srpskog identiteta prema nekom jugoslovenskom", objašnjava Antonijević.
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, tema je i dalje aktuelna, iako Jugoslavije više nema.
"Svi su se narodi nekako odrekli tog jugoslovenstva, a nama kao da još uvek nije jasno šta smo", zaključuje naš sagovornik.
Izložba "Nešto o biti sveta" otvorena je do 14. decembra, a više o njoj pogledajte u priloženom videu.
Komentari (0)