Prvi put u javnosti: Izložba otkriva kako je Van Gog žudeo da "popravi" sliku "Ljudi koji jedu krompir"

Komentari

Autor: Guardian

09/10/2021

08:45

Prvi put u javnosti: Izložba otkriva kako je Van Gog žudeo da "popravi" sliku "Ljudi koji jedu krompir"

profimedia - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

U Muzeju Van Goga u Amsterdamu izložena kolekcija pripremnih radova (skica) Vinsenta van Goga za "prepravku" čuvene slike "Ljudi koji jedu krompir".

Veruje se da je ovo prvi put da se izlaže kolekcija pripreminih crteža uoči planirane "prepravke" remek-dela, koje je u vreme kad je nastalo naišlo na brutale ocene što kupaca, što prijatelja i članova porodice slikara.

Uprkos snažnim i neuobičajeno akademskim naporima umetnika o kojima svedoči više od 50 pisama, skica, crteža i slika koji su od petka izloženi u Van Gogovom muzeju u Amsterdamu, slika "Ljudi koji jedu krompir" naišla je na gotovo jednoglasno neodobravanje, čak i među njegovim najbližim prijateljima, piše Guardian.

S druge strane, holanski umetnik je smatrao prikaz seljačke porodice iz sela Nuenen koja jede krompir jednim od četiri svoja dela koja bi se mogla smatrati važnim, uz "Spavaću sobu", "Suncokrete" i portret Augustine Raulin.

Nakon pet godina neprestanih mentalnih problema, koji su kulminisrali odsecanjem uha u decembru 1888. i dobrovoljnog odlaska u sanatorijum u Sen Remiju u Provansi, Van Gog je zatražio od majke i brata Tea da mu pošalju farmera iz Nuenana kako bi mu poslužili kao inspiracija za novu verziju.

"Razmišljam da prepravim sliku seljaka koji večeraju, sa efektom svetlosti lampe. To platno mora da je sada potpuno tamno, možda bih ga mogao potpuno preraditi po sećanju", pisao je Van Gog u tom periodu.

Van Gog nije uspeo da ostvari zamisao, jer je izvršio samoubistvo 29. jula 1890. Ali će retko viđene pripremne skice koje je nacrtao ranije te godine, takođe, biti pred posetiocima izložbe "Ljudi koji jedu krompir: greška ili remek-delo?"

Bregje Geritse, kustos izložbe, objašnjava da je Van Gog u Sen Remiju čeznuo za severom, te da se vratio likovima seljaka i započeo skice enterijera i figura za stolom za večeru. Prema evidenciji muzeja, neki od crteža nikada nisu bili prikazani.

Van Gog se borio sa grupnim kompozicijama i bio je svestan toga, ali je pomenutu sliku uporno branio od kritika. Iskusni majstor, njegov prijatelja Van Raparda ismevao ga je kako predstavlja mušku figuru "bez pola nosa" i ruku "metar prekratku", i zbog te uvrede Van Gog je ubrzo i prekinuo njihovo prijateljstvo.

"Ono što pokušavam da postignem jeste da ne crtam ruku, već gest, ne matematički ispravnu glavu, već celokupan izraz. Život, ukratko", pisao je Van Gog bratu Teu.

Holandski majstor se nadao da će slikom "Ljudi koji jedu krompir" prodreti na parisko umetničko tržište, ali iako u tome nije uspeo, verovao je u to da je uhvatio nešto od seljačkog života koji je idealizovao.

"Mislim da mnogi ljudi doživljavaju kao impulsivno i intuitivno, ali ovaj njegov rad je veoma drugačiji. Ambiciozan, sa jasnim konceptom koji je imao na umu da predstavi realan, pošten i siromašan život seljaka", kazala je kustos izložbe.

Prema njenim rečima, sviđa joj se kako je Van Gog stao iza svog rada. Bio je svestan toga da postoje "greške" - određene tehničke nepreciznosti, ali da je mnogo važnije od postizanja tehničke savršenosti na platno oslikati stvaran život. Kako se na izložbi otkriva, Van Gog je sve vreme smatrao da je slika "Ljudi koji jedu krompir" jedna od najboljih koje je ikada naslikao.