Opereta "Slepi miš" u Srpskom narodnom pozorištu: Remek-delo Johana Štrausa Mlađeg prilagođeno savremenom dobu

Opereta "Slepi miš", remek-delo Johana Štrausa Mlađeg koje spaja raskošne valcere, duhovite situacije i ljudske karaktere koje prepoznajemo i danas, na repertoaru je Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu u režiji Aleksandra Nikolića.

U Beču, u svetu balova i maski, niko nije onakav kakvim se pokazuje i baš to je inspirisalo nastanak ovog dela.

Jedna od glavnih uloga poverena je prvakinja Opere SNP-a Jeleni Končar, koja podseća da je začetnik žanra zapravo bio Ofenbah.

"Štraus jeste smatran za kralja operete, ali sve je to krenulo od Ofenbaha koji se uvek time bavio u svojim operetama, koje su tako nazvane zato što su bile laganog žanra i nisu se bavile nekim mitovima i legendama kao što je to bio slučaj za operu. Onda to Štraus preuzima i ne kritikuje toliko društvo koliko se bazira na tome kakvi su međuljudski odnosi, šta je zapravo istina ispod ovih maski koje nosimo", objašnjava Končar za Euronews Srbija.

Izvedba "Slepog miša" vodi nas u Beč 1914. godine, u svet koji još uvek pleše, ali nad kojim se nadvija senka promena.

Euronews Srbija

Reditelj je smestio radnju u Novogodišnju noć 1914. godine, simbolično, pred sam Prvi svetski rat.

"Opereta je prvo izvedena 1874. Dakle, samim tim, vi vidite jedan Beč koji je bezbrižan, koji nije toliko ozbiljan kao romantizam koji vlada širom Evrope. Vidite jedan Beč koji se veseli, koji uživa u šampanjcu, uživa u maskembalima, ali krišom. Zato što se krše na taj način norme koje su u to vreme vladale", kaže Milorad Stokin.

U odnosu na originalno delo, u novoj interpretaciji u Srpskom narodnom pozorištu, nije izmenjeno vreme, nego i tekst, tako da više odgovara savremenom duhu, ali je zadržao mnogo zabave, smeha, kan-kana i - šampanjca, kažu operske zvezde novosadskog teatra.

Više o tome kakvi su likovi "Slepog miša" i kako je jedna od najslavnijih opereta prilagođena današnjem dobu, pogledajte u novoj epizodi emisije "Cult" u priloženom videu.