Reditelj Stefan Đorđević o uspehu filma "Vetre, pričaj sa mnom": Kada pokažemo ranjivost, oplemenjujemo jedni druge
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Film "Vetre, pričaj sa mnom" reditelja Stefana Đorđevića osvojio je tri priznanja na ovogodišnjoj dodeli Adriatic Film and TV Awards u Tivtu - za najbolji film, najbolju režiju i najbolji debitantski film. Posebno priznanje za autora predstavlja činjenica da su o nagradama odlučivali filmski i televizijski profesionalci iz regiona, a ne festivalski žiri.
Dokumentarno-igrani film, nastao u koprodukciji Srbije, Slovenije i Hrvatske, donosi intimnu porodičnu priču o ljubavi, gubitku i sećanju. Tokom dosadašnjeg festivalskog života stigao je do publike širom sveta, a među značajnim priznanjima je i Srce Sarajeva.
U razgovoru za Euronews Srbija, Đorđević kaže da nije očekivao ovakav uspeh u Tivtu, ali da se tokom dve godine, koliko je prošlo od svetske premijere filma, navikao na snažne reakcije publike.
"Ono što je posebno kod ove nagrade je to što su prvi put glasale kolege, a ne žiri, kako obično biva na festivalima. Stvarno je čast znati da se film kolegama podjednako dopada kao i publici", istakao je reditelj.
Lična priča koja je postala univerzalna
Film je nastao iz Đorđevićeve potrebe da sačuva sećanje na majku, koja je preminula od raka, i prikaže način na koji se njegova porodica suočavala sa gubitkom. Iako je polazište izrazito lično, reditelj smatra da se u toj priči prepoznaju i iskustva mnogih drugih ljudi.
Euronews
"Najposebniji trenutak za mene je to da ljudi iz nečega što je toliko lično, intimno i naše osećaju nešto svoje. Kao autor nikada ne možete da pretpostavite da će neka vaša lična tema tako delovati na publiku", rekao je Đorđević.
Posle projekcija, gledaoci su mu često prilazili i u privatnosti delili svoja iskustva sa gubitkom bliskih osoba. Za njega su takvi susreti potvrda da iskazivanje ranjivosti može da poveže ljude.
"Kada se ogolite i izložite svoju ranjivost, ljudi imaju saosećanja i prihvataju to. Mislim da na taj način oplemenjujemo jedni druge", naveo je reditelj.
Lična priča u filmu povezana je i sa širim društvenim pitanjima. Đorđević je odrastao u Boru, industrijskom gradu čije ga je okruženje rano suočilo sa posledicama narušavanja prirode. U filmu se zato prepliću porodično sećanje, iskustvo bolesti i pitanja životne sredine.
"Bilo je toliko ljudi obolelih od raka, makar u mom rodnom gradu Boru, koji je industrijsko mesto i nema zdrave uslove za život. Od toga da imamo toliko obolelih od raka do toga da se svako od nas suočio sa gubitkom - ta tema je itekako kolektivna", rekao je Đorđević.
Ekologiju smatra važnom temom za umetnike, jer, kako ističe, umetnost ne može da bude odvojena od društva i problema koji se tiču svih građana.
"Mi služimo kao neki glas naroda. Ne mislim samo na filmske radnike, već na sve umetnike koji se bave bilo kojim vidom stvaralaštva. Ekologija je podjednako važna kao i sve druge teme od javnog interesa", poručio je.
"Ovo je nešto najmanje što smo mogli da uradimo za mamu"
Rad na filmu bio je zahtevan i zbog toga što je Đorđević u njemu okupljao članove svoje porodice, ali i zbog rada sa životinjama. Jedan od važnih junaka je Lija, pas kojeg je udomio.
Reditelj se prisetio saveta koji studenti često dobijaju na Fakultetu dramskih umetnosti - da na početku izbegavaju komplikovane teme i rad sa decom, starijim ljudima i životinjama. On je, međutim, u svom filmu imao sve te izazove.
Ipak, kroz složenost produkcije i emotivno zahtevnu temu vodila ih je ljubav prema majci.
"Mislim da nas je sve nosila neka vrsta ljubavi prema mami, jer je ona toliko stvari za svog života uradila za nas da je ovo nešto najmanje što smo mi mogli da uradimo za nju", rekao je Đorđević.
"Kultura zavisi od svih nas"
Govoreći o značaju festivalskih priznanja za domaću kinematografiju, Đorđević je ukazao na težak položaj mladih autora i nedostatak institucionalne podrške. Smatra da festivali skreću pažnju na filmove iz manjih kinematografija, ali da je za njihov dalji razvoj neophodno stvoriti uslove za rad.
Podsetio je i na uspehe mladih rediteljki koje su ove godine učestvovale na festivalima u Kanu i Veneciji, ocenjujući da je poražavajuće kada se prostor za razvoj nove generacije sužava upravo u trenutku kada ona pokazuje zapažene rezultate.
Ipak, nada se da će kultura dobiti veću podršku i ističe da njeno značenje prevazilazi institucije i finansiranje umetničkih projekata.
"Kultura nije samo način na koji se prema njoj odnosite kroz institucije. To jeste način na koji finansijski podržavate ljude u kulturi i njihove projekte, ali kultura zavisi od svih nas. Način na koji se ophodimo prema stvarima oko nas, prema prirodi, životinjama i samima sebi - sve je to kultura", objasnio je.
Rad na novom filmu
Posle uspeha filma "Vetre, pričaj sa mnom", Đorđević želi da se posveti narednom projektu. Priznaje da je festivalski put prethodnog ostvarenja za njega istovremeno lep i emotivno iscrpljujući, jer ga stalno vraća na činjenicu da njegove majke više nema.
Iako mu je drago što je film otvorio prostor za razgovor o gubitku i sećanju, voleo bi da se taj deo puta privede kraju i da se okrene novom ostvarenju.
I naredni film biće inspirisan majčinom pričom. Ovoga puta, u središtu je događaj iz perioda kada je radila kao učiteljica, odnosno nastavnica u osnovnoj školi. Pre desetak godina dobila je otkaz, a njen odlazak posebno je pogodio učenike kojima je bila razredna starešina. Oni su tada završavali osmi razred i nisu želeli da završe školovanje bez nje.
Đorđević i u toj ličnoj priči prepoznaje širi društveni kontekst, povezujući je sa slučajevima nastavnika i profesora koji su, kako navodi, poslednjih godina bili sankcionisani ili ostajali bez posla zbog podrške studentima.
Uprkos teškoćama sa kojima se suočavaju mladi filmski autori, tri priznanja u Tivtu za njega predstavljaju razlog za optimizam - ne samo zbog uspeha njegovog filma već i zbog nade da će nova generacija dobiti priliku da nastavi da stvara.
Više o uspehu filma "Vetre, pričaj sa mnom" pogledajte u priloženom videu.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)