Sjaj i beda promovisanja srpske književnosti u svetu: Prevodilac Vil Firt gost Beograda

Jedan od najznačajnijih književnih prevodilaca sa zajedničkog jezika Vil Firt boraviće u Beogradu od 22. oktobra do 12. novembra, a tokom svoje posete učestvovaće u razgovoru o položaju i iskustvima prevodilaca s malih jezika, saopšteno je danas iz Krokodilovog centra.

Razgovor će biti održan 29. oktobra u Krokodilovom centru u Beogradu, a pored Firta, u pomenutom razgovoru će učestvovati i španski balkanolog, pisac i prevodilac Migel Roan i prevodilac i profesor istočnoevropske istorije ne Univerzitetu Severne Dakote Džon Koks.

Firt, Roan i Koks će ovom prilikom diskutovati o položaju i iskustvima prevodilaca s malih jezika, kao i o "često ignorantskom odnosu naših institucija, medija i javnosti prema ulozi ovih važnih posrednika između naše kulture i književnosti i raznih svetskih centara, ulozi koja umnogome prevazilazi strogo prevodilačke aktivnosti".

U tekstu "Sjaj i beda promovisanja srpske književnosti u svetu", Firt se posebno osvrće na proces objavljivanja svog skorašnjeg prevoda "Romana o Londonu" Miloša Crnjanskog, koji naziva "klasikom evropskog modernizma".

"Prevođenje čuvenog romana bilo je zadovoljstvo, ali i izazov. Najzahtevnije je bilo smisliti adekvatna rešenja za sintaktičke i formalne aspekte ove proze, na primer za famoznu `zarezologiju` Crnjanskog i za obilno, idiosinkratično korišćenje pluskvamperfekta", navodi Firt u svom tekstu.

Kako on dalje navodi, u martu 2020. godine englesko izdanje ovog dela bilo je predstavljeno u Britanskoj biblioteci u Londonu, kao i u srpskoj ambasadi, ali izuzev kratkog izveštaja u štampanom izdanju Politike, pojavljivanje "Romana o Londonu" na engleskom jeziku je kod srpske široke i stručne javnosti prošlo nezapaženo - tek u julu 2021. godine je britansko-srpska autorka Vesna Goldsvorti objavila recenziju u književnom časopisu Asimptot.

"Izdavači na engleskom govornom području teško se odlučuju za dela balkanskih književnosti. Velike kuće se boje da neće biti isplativa, dok male obično nemaju kapaciteta da realizuju takve projekte... Opterećenje nastalo trokratnim prolaženjem procedure skoro je slomilo vrat našem projektu izdavanja 'Romana o Londonu'. Tu bi se nešto moglo pojednostaviti u interesu što veće izvedivosti subvencioniranih projekata. Takođe, bilo bi lepo, iako možda nerealno za očekivati, da se Ministarstvo kulture otvori za podržavanje prevoda kvalitetnih dela mlađih autora, kao i onih koji ne pripadaju nacionalnom književnom kanonu", navodi Firt.

Povezane vesti

Aktuelno iz kulture

Velš i Kurejši u Beogradu: Kad bi čitaoci znali koliko je tokom pisanja smrvljeno duša i uništeno života

Britanski pisci Hanif Kurejši i Irvin Velš gosti su književnog festivala "Krokodil", koji počinje večeras ispred Muzeja Jugoslavije.

26/08/2021

17:03

https://www.euronews.rs/kultura/aktuelno-iz-kulture/14301/vels-i-kurejsi-u-beogradu-kad-bi-citaoci-znali-koliko-je-tokom-pisanja-smrvljeno-dusa-i-unisteno-zivota/vest

pročitaj celu vest

Aktuelno iz kulture

Autor "Trejnspotinga" Irvin Velš i Hanif Kurejši na festivalu Krokodil u Beogradu

Trinaesto izdanje književnog festivala Krokodil biće održano do 29. avgusta pod simboličnim nazivom "Borders vs. Frontiers".

05/08/2021

09:25

https://www.euronews.rs/kultura/aktuelno-iz-kulture/11603/autor-trejnspotinga-irvin-vels-i-hanif-kurejsi-na-festivalu-krokodil-u-beogradu/vest

pročitaj celu vest

"Bilo bi poželjno da se pokrene ozbiljan i praktičan javni diskurs o promovisanju srpske književnosti u svetu i o prevazilaženju disfunkcionalnosti, s učešćem svih relevantnih faktora - ustanova, autora, prevodilaca, izdavača - bilo u odnosu na dela pojedinih autora, žanrovske specifike ili uopšte... Ima previše dobrih autora i dobrih dela koji se trenutno vrte u začaranom krugu u nedostatku zasluženog izlaska u svet", zaključuje Firt.

Vil Firt je rođen 1965. godine u Australiji. Studirao je nemački jezik i slavistiku u Kanberi, Zagrebu i Moskvi, a od početka devedesetih godina 20. veka živi u Berlinu, gde prevodi beletristiku i tekstove iz oblasti humanističkih nauka s ruskog, makedonskog i svih varijanti zajedničkog jezika na engleski, a delimično i na nemački jezik.

U periodu od 2005. do 2008. godine radio je za Haški tribunal. Član je udruženja književnih prevodilaca u Velikoj Britaniji i Nemačkoj.

Prevodio je dela mnogih domaćih i regionalnih autora, poput Marije Knežević, Miroslava Krleže, Andreja Nikolaidisa, Roberta Perišića, Vedrane Rudan, Ognjena Spahića i Faruka Šehića.