Nagrada Branko Miljković, vatra, ali ništa

Pesnička nagrada Branko Miljković u Nišu, ustanovljena je 1971. godine, a prva nagrada dodeljena je 29. januara 1972. godine, u vreme vladavine niških "liberala". Pred sam pad tih istih liberala, te 1972. godine.

Zanimljivo je da deo nagrade Branko Miljković, ovogodišnja dobitnica, pesnikinja Radmila Lazić, nije htela po tradiciji da primi iz ruku gradonačelnika Niša. Ništa čudno. Nisu hteli ni glumci da učestvuju u organizaciji zadnjeg, prošlogodišnjeg festivala Filmski susreti. Posle svih ovih afera, definitivno je da umetnost u Srbiji dobija politički narativ kao vid političke arene. Umetnici postaju političari. Koristeći politička sredstva za borbu protiv svojih političkih neistomišljenika. 

Trebalo bi onda da definitivno odrede prioritete političke agende. Mi smo protiv, ne želimo ni da se rukujemo sa neistomišljenicima. Novac primamo. To, svakako. Iz tih istih ruku sa kojima ne želimo da se rukujemo, kao deo svečanog čina dodele nagrade. Nagrada se sastoji iz dva dela, prvi novčani, koji je u konkretnom slučaju isplaćen još u decembru. Ali bez rukovanja. Kontakt je broj tekućeg računa. Čist, higijenski, bez dodira. 

Zanimljivo je da Niš ima čudan odnos prema nagradama. Počasna građanka Niša je Kendi Dalfer, čuvena svetska saksofonistkinja, koja je primila tu nagradu na Nišvilu 2017. godine uz salvu zvižduka prisutnih Nišlija, iako je odluka bila gotovo jednoglasna od strane svih građana Niša, i imala politički konsenzus. Primanje nagrade počasne građanke grada iz ruku gradonačelnika uz zvižduke, Kendi Dalfer je u tom svečanom trenutku verovatno bila zbunjena zbog neslaganja i negodovanja publike. 

Pozadina i saksofonistkinje, svetskog formata, i pesnikinje srpskog formata, je neuporediva. Za Kendi Dalfer znaju gotovo svi građani Niša i na ideju da bude počasna građanka Niša nije bilo dileme, niti protivnika, istinski politički i društveni konsenzus. A, ipak, zviždanje prilikom rukovanja. Za pesnikinju Radmilu Lazić prosečan Nišlija, ove ili one političke opcije, nije čuo nikada, kao takvu. Pesnikinju. 

Ali za razliku od Radmile Lazić, Kendi Dalfer se rukovala, zahvalila i gradonačelniku. Samo je najčudnije da politički narativ pesnikinje Lazić, nalaže i potpuno isti odnos prema nagradi, kao i svetski poznate saksofonistkinje Kendi Dalfer, da se rukuješ i ono najvažnije, prisustvuješ prilikom dodeljivanja nagrade. Da ne kažem, demokratske i evropske vrednosti. Kućne, pre svega. Zato je Radmila Lazić, ipak, lokalna, a ne umetnica svetskog renomea. Kako bi Branko Miljković, kao filozof, tumačio protokolarno odbijanje rukovanja jedne pesnikinje?

Autor je zaposlen na Euronews Srbija i tekst predstavlja njegov lični stav.