Počinje prvo polufinalno veče Pesme za Evroviziju 2026: 12 kandidata u borbi za Beč

Komentari

Euronews Serbia

Autor: Euronews Srbija

24/02/2026

18:00

veličina teksta

Aa Aa

Večeras se u RTS-ovom studiju u Košutnjaku održava prvo polufinalno veče Pesme za Evroviziju 2026. Dvanaest takmičara iz prve grupe predstaviće svoje pesme i nastupe, u nadi da će izbor publike i žirija obezbediti mesto na velikoj sceni Evrovizije u Beču. Drugo polufinalno veče zakazano je za utorak, a ukupno je za festival odabrano 24 pesme.

Naš gost, Slobodan Todorović, urednik portala Evrovizija.rs, otkriva ko su potencijalni favoriti publike i žirija, analizira kvalitet pesama i daje prognoze ko bi mogao da se plasira u finale.

„RTS je sa izvođačima već nedeljama radio na pripremama i nastupima. Scenografija i produkcija izgledaju spektakularno, što će nesumnjivo privući gledaoce, ali muzički kvalitet ove godine deluje prilično standardno. Imamo izvođače koji žele afirmaciju i popularnost, ali i one koji su potpuno spremni i od kojih možemo očekivati vrhunske nastupe u finalu“, kaže Todorović.

Govoreći o trendovima na evropskoj sceni, Todorović ističe da nema univerzalnog recepta za uspeh na Evroviziji.

"Pesma i izvođač moraju biti autentični, dosledni svom muzičkom izrazu i istovremeno imati element koji se prilagođava evrovizijskoj sceni. Publika ne prašta kopije – primer je Konstrakta, čiji je kompletan koncept uključivao muziku, tekst, facijalnu ekspresiju i kostime, i koji i danas ostaje u sećanju", objašnjava on.

Kada je reč o izvođačima i pesmama koje su već izazvale pažnju, Todorović navodi da su fanovi već izdvojili Zeynu, grupu Lavina, Mirnu Radulović, Ivu Grujin, Lores, Macao Band, Cosmo Strip i Prince od Vranje.

"Važno je da izvođači umeju da pevaju i da nastup bude osmišljen, jer Evrovizija nije platforma za vežbanje", dodaje.

Todorović ističe da je značajan i tim autora iza pesme.

"Autorski pečat kompozitora i tekstopisca presudan je za uspeh izvođača, jer kompletan koncept i scenografija grade utisak koji publika pamti", napominje on.

Analizirajući selekciju RTS-a, Todorović ističe da je trenutni format jednostavan za organizatora, ali da nudi prostor za unapređenje.

"U nekim zemljama postoje otvoreni i pozivni konkursi za autore i diskografske kuće, što povećava šanse za kvalitetne i autentične pesme. Kod nas se uglavnom raspisuje javni konkurs, što je jednostavnije, ali ne uvek optimalno za evrovizijski uspeh".

Promene pravila na samoj Evroviziji takođe su uticale na tok takmičenja.

"Vraćeno je glasanje žirija u polufinale, povećan je broj članova žirija sa pet na sedam, a glasanje publike je ograničeno na deset puta po broju telefona. Sve ove promene uvedene su kako bi se predupredile kontroverze i nezadovoljstvo javnosti", objašnjava Todorović.

Na pitanje o bojkotima, Todorović navodi da su se ove godine povukle Španija, Holandija, Irska, Island i još jedna zemlja, što predstavlja najveći bojkot u istoriji Evrovizije. Posledica je najmanji broj učesnika od uvođenja polufinala, ali ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati u narednim mesecima.