Zoran Matić Mata – poslednji učenik Salvadora Dalija donosi nadrealizam u Beograd

Njegov životni umetnički put vodio ga je od Srbije do Meksika, preko evropskih galerija, umetničkih kolonija i jednog od najintrigantnijih poglavlja u istoriji umetnosti. Bio je poslednji učenik Salvadora Dalija, ali je tokom decenija rada izgradio sopstveni umetnički svet u kojem se susreću simboli, snovi i različite kulture.

O stvaranju, inspiraciji i umetnosti koja prevazilazi granice razgovarano je sa slikarom Zoranom Matićem Matom i Predragom Dragošanom iz organizacije Kulturni Hir.

"Evo, ja sanjam slike, recimo. To je neka vrsta treninga koje sam ja godinama uvežbavao, malo-pomalo. Ja ih sanjam prvo i otprilike je tu negde između 85 i 90 odsto slika već gotova", rekao je Zoran Matić Mata.

Od detinjstva do Dalija

Matić je istakao da je crtanje pratilo od najranijeg detinjstva.

"Ja sam fasciniran, kao klinac, bio crtežom. Dok su me vodili roditelji u obdanište... ja sam uvek imao neki blok, nešto, sećam se, skicen blok broj dva sa nekim brodićem, i imao sam neke olovčice u boji... I to se pretvorilo u ono da ja danas već slikam 60 godina“, rekao je umetnik.

Njegov put vodio ga je širom sveta — Grčka, Tibet, Španija, a već 23 godine živi u Meksiku.

"Živeo sam u Grčkoj 6 godina, živeo sam 3 godine na Tibetu, živeo sam Španija 2 godine... Uglavnom Francuska, pa dobro, svuda po Evropi, malo sam se kretao", naveo je.

Susret sa Salvadorom Dalijem bio je ključan.

"Trojica nas smo išli u Maroko i, eto, sticajem okolnosti već smo imali nameru da prođemo tamo. Gospođa Marta je bila direktor galerije koja je, inače, Srpkinja, Špankinja... I onda su se izdogađale neke stvari", ispričao je Matić.

Dalí ga je pozvao da dođe, a kasnije su proveli vreme zajedno.

"On je jedna ličnost, zapravo dvostruka ličnost. Postoji jedno lice za javnost i postoji privatno lice koje nemaju dodirnih tačaka jedno sa drugim. I on je izuzetan lik, zaista izuzetno inteligentan i pametan čovek i veoma topao privatno", opisao je umetnik.

Umetnost snova i nadrealizma

Matićeve slike su na granici stvarnosti i sna, simbola i kultura.

"Moje su slike naizgled jednostavne, međutim veoma su kompleksne", rekao je.

On sanja slike, a zatim ih prenosi na platno.

"Ono što ostaje, ono malo, to je taj slobodni deo gde je moguće slika da dobije neke novine... I to je ono što je najbitniji deo, to je sama kreacija", objasnio je.

U Srbiji nadrealizam nije bio dominantan pravac, a Matić je jedan od retkih koji ga je duboko istražio.

"Mi u celoj našoj istoriji uopšte nemamo nešto mnogo. Znači, nadrealizam kao pravac, on je bio u književnosti. Imali smo neke književnike: Marko Ristić, Oskar Davičo, Koča Popović... Posle jedino imamo sličnost nešto malo kod Milića od Mačve", rekao je Dragošan.

Radionica u Beogradu – prilika za mlade umetnike

Predrag Dragošan iz organizacije Kulturni Hir najavio je radionicu sa Matom 11. i 12. jula.

"Pošto ja kad sam čuo ovu celu priču, mislim da je jako atraktivna, zanimljiva. I želimo da sa direktnog izvora odakle je Mata učio, znači direktno, da kažem, direktna linija Dali, Mata, učenici, da to donesemo u Srbiju", rekao je Dragošan.

Radionica je namenjena manjem broju učesnika (10-15), a cilj je prenošenje znanja i inspiracija.

"Želimo da doprinesemo razvoju scene i nekih mladih umetnika, ali i nekih umetnika koji već slikaju pa bi želeli da nauče neke nove tehnike ili možda kako se pristupa formiranju slike i vizije čime se bavi Zoran", dodao je.