Muharem Bazdulj: Kod bezličnih stvari veštačka inteligencija je već pobedila, ali u autorstvu još ne

Uz alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji, gotovo svako može da bude "kreativac". Dovoljna je jedna tekstualna instrukcija da AI napiše članak, generiše programski kod ili - napiše roman.

Štaviše, broj knjiga objavljenih uz pomoć veštačke inteligencije naglo raste, a nedavna studija sprovedena na Kornelu i Univerzitetu u Minesoti utvrdila su da je broj elektronskih knjiga objavljenih na Amazonu značajno porastao nakon što je OpenAI predstavio ChatGPT 3.5. Do kraja 2025. svakog meseca objavljivano je oko 300.000 novih knjiga, u poređenju sa približno 100.000 pre njegovog lansiranja, a analizom tih izdanja pomoću alata za detekciju AI sadržaja zaključeno je da su upravo četbotovi u najvećoj meri zaslužni za taj rast.

Može li ChatGPT da bude saveznik, a ne nužno protivnik pisaca? O tome je u programu Euronews Srbija govorio književnik i kolumnista portala Euronews Srbija Muharem Bazdulj.

Naš sagovornik smatra da je iz perspektive čitaoca, najvažnije samo književno delo.

Euronews

"Ako je nekoga umetničko delo dirnulo, nije posebno važno ko je autor", kaže on i podseća da istorija književnosti obiluje primerima sporova oko autorstva.

"Znamo mnoge momente kada postoji problem atribucije: da li je Šekspir zaista bio Šekspir, da li je neku knjigu napisao ovaj ili onaj. Imamo i slučajeve poput Iljfa i Petrova, gde su dva ili više pisaca zajedno stvarali. Zato ne mislim da je u ovom slučaju pitanje autorstva ključno".

Mogu li živi pisci da postanu višak?

Ipak, iz perspektive pisaca, problematika je drugačija. Jedno nedavno istraživanje u Britaniji pokazalo je da više od polovine pisaca veruje da bi veštačka inteligencija mogla na kraju u potpunosti da zameni njihov rad.

Mnogi ispitanici su naveli da je njihov rad već korišćen bez dozvole za treniranje velikih jezičkih modela, a više od trećine (39 posto) izjavilo je da im je prihod pao zbog generativne veštačke inteligencije. Velika većina takođe očekuje da će njihova primanja nastaviti da opadaju.

Bazdulj kaže da razume bojazan pojedinih kolega i frustrirajuću ideju da neko delo stvara entitet koji nije živo biće, ali dodaje i to da AI još nije potpuno autonoman stvaralac.

"Veštačka inteligencija sama neće odlučiti da napiše roman o ljubavnom trouglu ili o nekom konkretnom ratu. Iza algoritma i dalje stoji čovek koji ga usmerava. Neko ipak mora da diriguje procesom", kaže naš kolumnista.

Govoreći o tome kako tehnologija menja način rada pisaca, Bazdulj podseća da su književnici oduvek morali da istražuju građu.

Dobar primer je naš nobelovac Ivo Andrić, koji je pripremajući "Travničku hroniku" odlazio u arhiv francuskog Ministarstva spoljnih poslova i prepisivao izveštaje travničkih konzula.

"Danas bi iste dokumente verovatno pronašao digitalizovane za nekoliko minuta. Da li to nešto menja u suštini kreativnosti? Ne", smatra Bazdulj.

Unsplash/Andrea De Santis

Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija može biti izuzetno koristan alat upravo u istraživačkom delu posla. Primera radi, nekada smo morali da pretražujemo velike enciklopedije u potrazi za specifičnim znanjima, dok su danas ona dostupna uz nekoliko klikova. 

Dobre sluge - loši gospodari

Ipak, naš sagovornik smatra da svaki alat može postati problem ukoliko mu se prepusti prevelika kontrola.

"Važi ona stara poslovica da su vatra i voda dobri sluge, a zli gospodari. Pitanje je šta se događa ako veštačkoj inteligenciji prepustimo više nego što bi trebalo. Ili, recimo, u većini avionskih letova, veći deo kontrole ima automatski pilot, ali opet, da li bi neko seo - da li bi iko od nas seo u avion ako u kabini ne sedi čovek?", kaže pisac.

Na pitanje može li veštačka inteligencija, koja nema sopstvenu biografiju, emocije i uspomene, da napiše književnost ili može samo da je oponaša, Bazdulj odgovara da se imitacija često neopravdano potcenjuje.

"Svako učenje zasniva se na imitiranju. U istoriji književnosti postoji čitav koncept mimezisa. Veštačka inteligencija ne može da napiše autobiografiju, ali ako rekombinuje tuđa iskustva, ne mislim da je to samo po sebi problem."

Ističe da čitaoci uvek u delo unose i znanje o autoru.

"Kada čitamo Andrića, Beketa ili Šekspira, hteli-ne hteli, uključujemo i njihovu biografiju. Kod veštačke inteligencije ne možete ni da zamislite kako autor izgleda. To svakako menja doživljaj", kaže Bazdulj.

Pozivajući se intervju koji je nedavno dao nemački pisac Danijel Kelman, ukazuje na drugi problem - da bi veštačka inteligencija mogla da smanji interesovanje ljudi za književnost, ali ne i za strastvene čitaoce, naročito ako imamo u vidu da veštačka inteligencija (još) ne može da proizvede dela koja nose suptilnost i nijansiranje prisutne u onima zasnovanim na ljudskom iskustvu.

Euronews

"Što se tiče, uslovno rečeno, bezličnih stvari, ja mislim da je tu veštačka inteligencija već pobedila. Ali što se tiče stvari koje su jako definisane ličnošću autora ili autorstvom, tu mislim da još ne. Ja sam se nedavno u jednoj književnoj večeri našalio: 'Ako ništa, prepoznavaće nas po greškama. Ono: 'Pamtite me po pesmama mojim', što reče onomad Duško Trifunović, biće: 'Pamtite me po greškama mojim', jer ovaj ipak ređe greši", kaže u šali Bazdulj.

Na pitanje može li knjiga preživeti eru veštačke inteligencije, odgovara da istorija pokazuje kako nove tehnologije retko potpuno potisnu stare.

"Radio je opstao, ali više nema društveni značaj kakav je imao pre sto godina. Nekada su milioni ljudi čitali knjige koje su menjale društvo, poput Turgenjevljevih 'Lovčevih zapisa', 'Tomine kolibe' Harijet Bičer Stou ili Dikensovog 'Olivera Tvista'. Danas ni u najvećim kulturama takvi tiraži više ne postoje", kaže pisac.

Veruje da će broj ljudi kojima je ozbiljna književnost važna verovatno nastaviti da se smanjuje, ali ne i da nestane, jer će "uvek biti dovoljno veliki broj ljudi koji će čitati ozbiljnu književnost koju stvaraju ljudska bića".

U tom smislu, razvoj veštačke inteligencije ne mora biti razlog za paniku.

"Ako postoji nešto što nas je učinilo ljudima, onda je to pre svega jezik. Sve što doprinosi njegovoj složenosti i funkciji u osnovi je dobro. Što bi rekao Steven Spielberg u ovom svom najnovijem filmu: 'Nemojte se plašiti nepoznatih stvari'", zaključuje Bazdulj.