Psihodelične tačkice i crveni paž: Preminula slavna japanska umetnica Jajoi Kusama

Japanska umetnica Jajoi Kusama, koja je stekla status svetske zvezde nakon decenija provedenih u psihijatrijskoj bolnici, preminula je u 97. godini.

Kusama je preminula 14. avgusta u bolnici u Tokiju, saopštila je njena kompanija "Yayoi Kusama Inc" u četvrtak.

"Tokom izuzetnog života potpuno posvećenog umetničkom stvaralaštvu, Kusama je ostvarila međunarodno priznatu karijeru kao pionirka avangardne umetnosti, čija je praksa obuhvatala vizuelnu umetnost, performans, prozu i poeziju", navodi se u saopštenju.

"Do poslednjih dana nastavila je da slika, nikada ne odlažući svoju četkicu, i nastavila je istraživanje večne ljubavi i večne duše. Prenosićemo dalje Kusamine želje i kroz umetnost nastaviti da ljudima širom sveta donosimo nadu i snagu za budućnost."

Prepoznatljiva po svojoj jarko crvenoj paž frizuri, Kusama je postala poznata po psihodeličnim kolorističkim rešenjima i instalacijama "soba beskonačnih ogledala", koje su joj pomogle da privuče ogromnu publiku u eri selfija i društvenih mreža. Njena izložba u Australiji 2024. godine bila je najposećenija izložba u istoriji te zemlje. Ipak, mnoge od tema koje će kasnije postati njen zaštitni znak razvila je još kao mlada umetnica tokom šezdesetih godina, pre nego što je privremeno pala u zaborav.

Tanjug/AP

Pored toga što je bila slikarka i vajarka, Kusama je tokom hipi ere organizovala brojne performanse koji su često izazivali skandale. Priređivala je "festivale tela" sa nagim izvođačima oslikanim tufnama, a jednom je čak pisala američkom predsedniku Ričardu Niksonu nudeći mu da spava sa njom u zamenu za okončanje rata u Vijetnamu. Vesti o takvim događajima zgrozile su njenu konzervativnu porodicu u Japanu.

Halucinacije kao inspiracija

Kusama je rođena 1929. godine u Macumotu u Japanu. Imala je teško detinjstvo, iako su joj roditelji bili imućni. Porodica se bavila uzgojem biljaka, a Kusama je satima crtala cveće uprkos čestim pokušajima majke da je u tome spreči. Još kao dete počela je da doživljava halucinacije, tokom kojih bi joj se činilo da se cveće okuplja oko nje i razgovara sa njom. Kako bi se izborila sa tim iskustvima, crtala je ono što je videla.

Tanjug/AP

Tokom Drugog svetskog rata, sa samo 13 godina bila je raspoređena na proizvodnju tkanine za padobrane japanske vojske. Kasnije je u Kjotu studirala nihongu, tradicionalni japanski stil slikarstva, ali je postala frustrirana njegovim ograničenjima. Odbacivši unapred određenu budućnost koja je podrazumevala ugovoreni brak i decu, Kusama je 1958. godine otišla u Njujork.

Tamo se povezala sa umetnikom i teoretičarem Donaldom Džadom i ostvarila proboj zahvaljujući slikama iz serije "Beskonačne mreže", ogromnim površinama prekrivenim reljefnim tufnama koje su se prostirale preko celog platna. Godine 1962. prvu takvu sliku prodala je umetnicima Frenku Steli i Džadu za 75 dolara. Njeno delo "White No 28" prodato je 2014. godine na aukciji za 7,1 milion dolara, što je tada predstavljalo rekord za živu umetnicu.

Tanjug/AP

Godine 1963. Kusama je počela da stvara "meke skulpture", komade nameštaja i druge predmete prekrivene belim falusnim oblicima punjenim tkaninom. Kako je govorila, to je bio njen pokušaj da prevaziđe gađenje prema seksualnosti, koje je razvila odrastajući uz uverenje da je seks nešto prljavo i sramotno.

Iako je stvarala u blizini tokova pop-arta i minimalizma, svet umetnosti nije je u potpunosti prihvatio. Tvrdila je da su mnoge njene ideje iz tog perioda prisvojili beli umetnici, uključujući Endija Vorhola, dok je ona ostala izostavljena iz istorije umetnosti.

Koncept beskonačnosti

Njeno stvaralaštvo često se vrtelo oko pojmova beskonačnosti i "samoponištenja", koncepta inspirisanog halucinacijama koje su je preplavljivale. Govoreći jednom o svojoj slici Flower (DSPS) iz 1954. godine, rekla je: "Gledala sam crvene cvetne šare na stolnjaku, a kada sam podigla pogled videla sam isti obrazac na plafonu, prozorima i zidovima, a zatim po celoj prostoriji, svom telu i čitavom univerzumu. Osetila sam kao da sam počela da se samoponištavam, da kružim u beskonačnosti bezgraničnog vremena i apsolutnosti prostora i da se pretvaram u ništavilo."

Na Venecijanskom bijenalu 1966. godine predstavila je čuvenu instalaciju "Narcisova bašta", "jezero" od 1.500 reflektujućih kugli koje su stvarale utisak ogledalske beskonačnosti. Kusama je kugle počela da prodaje po ceni od dva dolara pod sloganom "Vaš narcizam na prodaju", nakon čega su organizatori bijenala intervenisali i obustavili projekat.

Tanjug/AP

Kusama je razvila sklonost ka kontroverzama. Njeni umetnički događaji često su kritikovani kao puki pokušaji šokiranja, ali danas njihove političke poruke deluju daleko ispred svog vremena, piše Guardian. Godine 1968. organizovala je prvo "homoseksualno venčanje" u njujorškoj Tribeki, a ispred zgrade Ujedinjenih nacija prala je "prljavu" sovjetsku zastavu u znak protesta zbog invazije na Čehoslovačku.

Život u psihijatrijskoj bolnici

U tom periodu bila je u platonskoj, ali opsesivnoj vezi sa umetnikom Džozefom Kornelom, koja je trajala i nakon njenog povratka u Japan. Tokom boravka u Njujorku često je boravila u bolnicama, a kada je Kornel preminuo 1972. godine njeno mentalno zdravlje dodatno se pogoršalo. Suočavala se sa halucinacijama i napadima panike, a nekoliko puta je čak pokušala da se ubije. 

Godine 1977. dobrovoljno se smestila u psihijatrijsku bolnicu u Tokiju koja je nudila art-terapiju i pružila joj stabilnost potrebnu da nesmetano nastavi sa radom. Odlučila je da tamo živi trajno, dok je svakodnevno odlazila u svoj obližnji atelje i radila od jutra do mraka.

Iako je tokom osamdesetih objavila nekoliko romana, interesovanje za njen rad do početka devedesetih gotovo je potpuno iščezlo. Ipak, priznanje koje joj je izmicalo tokom ranije karijere stiglo je u poznim godinama.

Za japanski paviljon Venecijanskog bijenala 1993. godine napravila je prostoriju sa ogledalima ispunjenu malim skulpturama bundeva i za taj rad dobila brojne pohvale.

Bundevu je prvi put videla sa dedom kada je imala 11 godina. Kada je pokušala da je ubere, učinilo joj se da joj se obraća, pa je ovaj motiv kasnije postao jedan od njenih najprepoznatljivijih simbola, prisutan i u delu "All the Eternal Love I Have for the Pumpkins" iz 2016. godine.

Tanjug/AP

Fokus njenog rada potom se pomerio ka instalacijama koje su nadograđivale delo "Infinity Mirror Room: Phalli's Field" iz 1965. godine. U toj prostoriji stotine mekih ružičastih falusnih formi bile su raspoređene među ogledalima. Pola veka kasnije, takva uranjajuća iskustva osvojila su publiku širom sveta, dok su obojena svetla i jarko oslikane bundeve postali idealan sadržaj za Instagram.

Ironično, izložba u muzeju Hiršhorn u Vašingtonu 2017. godine privremeno je zatvorena nakon što je jedan posetilac oštetio umetničko delo pokušavajući da napravi selfi.

Retrospektivne izložbe dobila je u njujorškom Muzeju moderne umetnosti 1998. godine, u londonskom Tejt modernu 2012. i u muzeju Hiršhorn u Vašingtonu 2017. Karte za njene izložbe rasprodavale su se širom sveta velikom brzinom, a obožavaoci su satima čekali u redovima kako bi dobili svega 30 sekundi unutar njenih instalacija.

Iako su se pojedini kritičari pitali da li je postala najpopularnija umetnica na svetu, Kusama je verovala da njeno mesto u istoriji neće određivati umetnički establišment.

"Ne mogu da zamislim kako će me klasifikovati nakon smrti. Lepo je biti autsajder", rekla je jednom prilikom.