Olivera Katarina sahranjena u Aleji zaslužnih građana: Divu svetskog glasa ispratio veliki broj prijatelja
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Jedna od najvećih filmskih i muzičkih zvezda bivše Jugoslavije Olivera Katarina sahranjena je danas u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Glumicu je na večni počinak ispratio veliki broj njenih poštovalaca, rodbine i prijatelja, među kojima i njen sin Mane Šakić, ministar kulture Nikola Selaković i njene koleginice Snežana Savić, Sonja Kolačarić, Maja Mandžuka i mnogi drugi.
Neposredno pre opela i sahrane na Novom Groblju održana je i komemoracija u Svečanoj sali Skupštine grada Beograda.
U prisustvu članova porodice, brojnih prijatelja, kolega i poštovalaca, odata je poslednja počast ženi koja je svojim glasom, lepotom i talentom ostavila neizbrisiv trag u srpskoj, ali i svetskoj umetnosti.
Olivera Katarina, jedna od najznačajnijih umetnica s prostora bivše Jugoslavije, preminula je 21. jula u 87. godini života.
Prinstscreen YouTube/lostesorosdeartkino
Njena karijera trajala je više od šest decenija, a publika će je pamtiti kao jednu od najautentičnijih, najharizmatičnijih, a prema mišljenju mnogih i najlepših diva domaće kulturne scene.
Prekretnica koju je vinula u zvezdano nebo bio je kultni film Aleksandra Saše Petrovića "Skupljači perja", i film je osvojio veliku nagradu žirija u Kanu, bio je nominovan za Oskara, a francuska publika bila je njom oduševljena.
Povezane vesti
Nakon Kana, usledio je neverovatan muzički uspeh. Olivera Katarina je čak 72 puta uzastopno nastupala u pariskoj dvorani "Olimpija", što je rekord koji malo koji umetnik sa ovih prostora može da zamisli, a kamoli ostvari. Salvador Dali, jedan od najvećih genija umetnosti, bio je toliko opčinjen njenom lepotom i glasom da je klečao pred njom, nazivajući je "najlepšom ženom na svetu". U Njujorku je pevala u prestižnom Karnegi holu, a njene nastupe pratili su najmoćniji ljudi tog vremena.
Iako je bila na vrhuncu svetske slave, Olivera je ostala duboko vezana za svoje korene. Njen pevački repertoar bio je raznolik - od ciganskih romansi i narodnih pesama, do šansona i pop muzike. Svaku pesmu iznosila je specifičnom dramskom interpretacijom, tretirajući svaku numeru kao malu pozorišnu predstavu. Publika ju je obožavala, ali je zbog svoje neustrašive prirode i britkog jezika često bila u nemilosti tadašnjih političkih moćnika, što je u određenim periodima dovodilo do njene medijske izolacije.
Nakon duge pauze, na velika vrata se vratila u filmu "Čarlston za Ognjenku" (2008), dokazavši da njena glumačka snaga nije izbledela sa godinama. Pored umetnosti, bavila se i pisanjem, a njena autobiografija "Aristokratsko stopalo" otkrila je slojeve njene ličnosti - od devojčice koja sanja o velikim scenama do žene koja se dostojanstveno nosi sa svim životnim usponima i padovima.
Olivera Katarina nije bila samo zvezda - bila je umetnica koja je živela umetnost. Njen odlazak ostavlja prazninu koju je nemoguće popuniti, ali njeni filmovi, pesme i neustrašivi duh nastaviće da inspirišu buduće generacije. Bila je i ostala jedina prava balkanska diva koja je naterala ceo svet da zapeva na srpskom jeziku i oseti dušu naroda sa kojeg je potekla.
Komentari (0)