Kako je Malta postala Holivud na Mediteranu: Ostrvo koje glumi ceo svet
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Šta povezuje Karibe, stari Rim, Zemlju čarolija Enid Blajton, jug Francuske i Zaliv Pentoš iz "Igre prestola"? Sve su to mesta čiju je ulogu u nedavnim i predstojećim filmskim i televizijskim ostvarenjima igrala - Malta.
Tokom protekle decenije ostrvska država u Sredozemnom moru postala je jedno od najpopularnijih mesta u Evropi za američke i britanske filmske stvaraoce, kojima, pored izuzetnih lokacija, nudi i poreske podsticaje.
Najmanja država Evropske unije ugostila je više od 30 filmskih i televizijskih produkcija godišnje tokom svake od poslednje tri godine, uključujući rekordnih 36 u 2023. i 2025. godini. Među njima su "Svet iz doba jure: Ponovo rođeni" ("Jurassic World Rebirth") i "Gladijator II", ovogodišnja adaptacija dela Enid Blajton "Magično daleko drvo" ("The Magic Faraway Tree"), kao i novi akcioni triler Džejsona Statama "Pobuna" ("Mutiny"), koji stiže krajem ovog meseca.
Tanjug/AP/Aidan Monaghan
Na ekranu je Malta glumila Grčku (u nedavnoj BBC-jevoj seriji "Dve nedelje u avgustu"), Siciliju osamdesetih godina prošlog veka (u predstojećem britanskom filmu Hajdi Juing "Putopisac"), ruralni jug Francuske (u kriminalističkoj seriji Kanala 5 "Misterije gospođe Blan") i Karibe (u predstojećem filmu Gaja Ričija "Živela ludost", nastavku filma "Layer Cake").
Ostrvo čak sve češće predstavlja i samo sebe: treća sezona Netflix-ove detektivske serije "Enola Holms" seli radnju iz viktorijanskog Londona na Maltu pod britanskom upravom, dok bi glavno snimanje televizijskog projekta "Red" autora Stivena Polijakofa trebalo da počne naredne godine. Radnja je smeštena u period neposredno pre osmanske opsade Malte 1565. godine.
"Za jednu tako malu evropsku zemlju, Malta zaista postiže mnogo više nego što bi se očekivalo s obzirom na njenu veličinu. Veoma je agresivno, u pozitivnom smislu, radila na diverzifikaciji svoje industrije", rekao je za Guardian Ejdrijan Vuton, izvršni direktor Britanske filmske komisije.
Istorija Malte kao domaćina filmskih produkcija seže sve do nemog pomorskog filma "Sinovi mora" iz 1925. godine, a od sedamdesetih godina prošlog veka na ostrvu se nalaze i dva među najvećim vodenim studijima na svetu, projektovana tako da omoguće snimanje scena na moru u kontrolisanim uslovima.
Povezane vesti
Međutim, filmska industrija je nekada bila uglavnom sezonska, kaže Johan Greh, filmski komesar Malte.
"Danas imamo industriju koja radi svakog dana, tokom cele godine", dodaje on.
Malta nudi povraćaj od 40 odsto
Uspeh Malte velikim delom proizlazi iz šire globalne transformacije načina finansiranja filmske produkcije. Sve do ranih dvehiljaditih godina audiovizuelni projekti u Evropi uglavnom su finansirani direktnim sredstvima, poput filmskih fondova ili selektivnih grantova.
Tokom poslednjih nekoliko decenija, međutim, filmovi se sve više realizuju zahvaljujući poreskim podsticajima, kao što su gotovinski povraćaji sredstava koje produkcijske kompanije dobijaju nakon završetka snimanja ukoliko angažuju lokalne ekipe ili iznajme lokalne kapacitete.
Takvi podsticaji danas čine gotovo polovinu budžeta evropskih igranih filmova, a doveli su i do toga da se, kako se navodi u nedavnom izveštaju Evropske audio-vizuelne opservatorije, "filmovi i serije više ne snimaju samo na određenim lokacijama, već se planiraju i koncipiraju upravo oko njih".
Tanjug/AP/John Wilson/Netflix
Malta, koja je mehanizam gotovinskog povraćaja sredstava uvela 2005. godine, tokom poslednje decenije značajno je unapredila svoju ponudu do nivoa koji je producent filmova "Napoleon" i "Gladijator II" opisao kao "verovatno najizdašniji sistem povraćaja novca na svetu".
Svih 36 velikih produkcija koje su snimane na Malti 2025. godine kvalifikovalo se za povraćaj od 40 odsto troškova. Za razliku od pojedinih konkurentskih država, ovaj model može da obuhvati i troškove filmskih ekipa i opreme koja dolazi iz inostranstva, ukoliko se oni ne mogu obezbediti na lokalnom tržištu.
Povezane vesti
Na filmskom festivalu "Mediterrane", održanom na ostrvu u junu, Greh je najavio nameru da dodatno unapredi model podsticaja, koji ističe 2028. godine, kao i da pronađe privatne investitore za izgradnju studijskog kompleksa vrednog 80 miliona evra.
"Za svaki evro koji uložimo u sistem povraćaja, industrija vrati četiri. Filmska industrija postaje jedan od stubova naše ekonomije", rekao je u intervjuu.
Pojedini kritičari na Malti, međutim, smatraju da je uspon zemlje kao atraktivne filmske lokacije došao po cenu zanemarivanja domaćih filmskih talenata, piše Guardian.
Primeri malteških filmova koji su uspeli da privuku pažnju publike van granica zemlje i dalje su retki. Jedan od izuzetaka jeste film "Lucu" reditelja Aleksa Kamilerija iz 2021. godine, koji se takmičio za Veliku nagradu žirija na festivalu Sandens.
Komentari (0)