Vajar Žarko Bašeski u susret izložbi u Beogradu: "Ljudsko telo koristim kao medij za ono što želim da kažem"

Monumentalne ljudske figure koje izgledaju gotovo nestvarno, istovremeno fasciniraju i uznemiravaju posmatrača. Njihov autor, makedonski umetnik Žarko Bašeski, jedan je od najznačajnijih savremenih vajara svoje generacije, poznat po hiperrealističkim skulpturama koje ljudsku figuru koriste kao polazište za promišljanje emocija, postojanja i čoveka.

Izložba "Korporealnost", koja se u petak otvara u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, predstavlja njegov rad kroz sedam skulptura. Posle predstavljanja u gradovima poput Venecije, Pariza i Njujorka, Bašeski svoje radove donosi i pred beogradsku publiku.

Iako se njegov rad često povezuje sa hiperrealizmom, sam umetnik kaže da do tog pravca nije došao planski.

"Ja sam radio figuru, portrete i velike portrete, a onda sam spontano došao do unutrašnjeg zaključka da treba da radim ljudsku figuru", kaže Bašeski.

Plakat/Promo

Hiperrealizam je, dodaje, potom prirodno proizašao iz samog procesa rada. Cilj mu je bio da svoje ideje prikaže "što ubedljivije i što realnije". 

U središtu njegovog stvaralaštva nalazi se ljudsko telo, ali ono za Bašeskog nije samo sebi cilj.

"Ja ljudsko telo koristim kao medij za ono što ja želim da kažem. Ljudsko telo je medijum, nije ono cilj", objašnjava umetnik.

Figura tako postaje sredstvo kojim prenosi ono što u određenom trenutku oseća i o čemu razmišlja. Zato ni veličina skulptura nije unapred određena.

Bašeski ne radi striktno u prirodnoj veličini, pa sebe ne vidi kao klasičnog predstavnika hiperrealizma.

On, kako kaže, "radi figuru - realističku figuru, na sasvim svoj način", dok veličina zavisi od ideje i koncepta.

"Ako ja osećam nešto, to i gledalac može da oseti"

Iako ne postavlja sebi zadatak da publici nametne određenu emociju, Bašeski kaže da je primetio da ljudi često osećaju ono što je i sam osećao dok je radio na skulpturi.

"Ja ako osećam nešto, to i gledalac iz prve može da oseti, a kasnije da razmisli šta je to. Znači, osećaj i ono razmišljanje, filozofski deo, to je drugi deo, kasnije dolazi", objašnjava vajar.

Do skulpture, međutim, dolazi kroz dug i zahtevan proces. Umetnik radi sa modelima, pravi veliki broj fotografija i koristi i neposredan rad sa živim modelom. Jednu skulpturu može da izrađuje veoma dugo - godišnje, kaže, uspe da završi jednu ili dve.

"Ne radim slučajno, to sve ne razmišljam, nego sa osećanjem. Kako moje osećanje se menja, tako i ja produžavam da radim", navodi Bašeski.

Za izradu koristi poliester i silikon, materijale koji se koriste i u filmskoj industriji, posebno pogodne za izradu detalja poput lica, kose i brade.

"Najbitnije je da uhvatim neki momenat"

Od svog predstavljanja na Venecijanskom bijenalu 2011. godine, Bašeski je nastavio da razvija isti osnovni pristup radu. Danas, kako kaže, u tehničkom smislu nema mnogo toga što preispituje, ali i dalje traga za onim što mu je od početka najvažnije - trenutkom i emocijom.

"Kod mene je to najbitnije, da uhvatim neki momenat, neko osećanje baš u tom momentu i to zamrznem", kaže.

Iako je nakon Venecije mislio da je ta izložba predstavljala prelomnu tačku u njegovoj karijeri, danas na to gleda drugačije.

"Za mene je bitan kontinuitet. Zato što, kao što sam radio tad, radim i sad. I to je to", kaže Bašeski.

Sedam skulptura u Muzeju savremene umetnosti

Izložba "Korporealnost" u Beogradu okuplja sedam skulptura. Bašeski objašnjava da njegovim radovima odgovara upravo takva, svedenija postavka, jer svaka skulptura nosi snažan psihološki naboj.

"Kad gledaš jednu, pa drugu, pa treću, to opterećuje. Taj psihološki moment je jak", kaže umetnik.

Realističnost njegovih figura, upravo zbog njihove taktilnosti i detalja, kod posmatrača može izazvati i nelagodu, a Bašeski priznaje da one mogu i da "uznemire".

Zbog toga bi, kako kaže, u prostoru veličine galerije u kojoj je postavljena beogradska izložba samostalno postavio samo tri, a nekada i jednu ili dve skulpture. Ovoga puta je konačan broj radova rezultat zajedničkog koncepta sa kustosima Muzeja savremene umetnosti.

Za njega, međutim, sedam skulptura nisu samo zbir pojedinačnih dela. Svaka od njih ima svoju priču, ali zajedno grade jednu veću priču - priču o ljudskom postojanju.

"Jedna skulptura je, recimo, na kraju uzdaha, jedna je u vodi, druga se sakriva... Sve skulpture imaju svoje priče, a svi zajedno, kao ljudska bića, imamo jednu istu priču. Iste borbe, iste boli, iste radosti", kaže Bašeski.

Izložba "Korporealnost" u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu zvanično je planirana do 9. novembra, uz mogućnost da bude produžena do kraja meseca, u zavisnosti od programa muzeja.

Više o njoj pogledajte u priloženom videu.