Zašto mladi i danas slušaju EKV? "Te pesme se prenose s kolena na koleno"

Pesme Ekatarine Velike (EKV), koje su obeležile jednu epohu domaće rok scene, nastavljaju da povezuju generacije i decenijama nakon nastanka. Dok stariji obožavaoci u njima čuvaju uspomene na vreme u kojem su nastajale, sve više mladih, uključujući i one rođene posle 2000. godine, dolazi na koncerte, zna tekstove napamet i otkriva muziku Milana Mladenovića i njegovih saradnika.

Upravo tu trajnu privlačnost muzike EKV-a nastoje da očuvaju i prenesu novim generacijama članovi benda "Deca iz vode", koji će u subotu, 10. oktobra, u beogradskoj "Zapabarci" održati gotovo trosatni koncert posvećen opusu kultnog benda, uz brojne goste.

O tome zašto muzika EKV-a i danas pronalazi put do mlade publike, kako se nasleđe benda prenosi s generacije na generaciju i koliko je zahtevno sačuvati autentičnost njegovog zvuka, za Euronews Srbija govorili su Aleksa Vučković, član benda "Deca iz vode", i Aleksandar Šarčević, muzički menadžer koji godinama organizuje koncerte posvećene EKV-u i Milanu Mladenoviću.

Mladi pevaju EKV od reči do reči

Za Aleksu Vučkovića, jedan od najlepših prizora na koncertima jeste pogled na mlade ljude u prvim redovima koji znaju tekstove pesama EKV-a, iako nisu živeli u vreme kada je bend stvarao i nastupao.

Kako kaže, činjenica da nove generacije i dalje pokazuju interesovanje za alternativni rok govori o tome da muzika EKV-a nije ostala zarobljena u vremenu u kojem je nastala. Naprotiv, pesme se prenose s generacije na generaciju, a stariji obožavaoci mlađima prenose i sopstvena iskustva sa nekadašnjih koncerata.

Euronews

"Neverovatno je i divno videti mlade u prvim redovima kako slušaju i znaju sve reči EKV-a. Te pesme i tekstovi prenose se s kolena na koleno, kroz generacije. Tu je, naravno, i stara garda, ljudi koji su bili na njihovim koncertima i koji mladima prenose iskustvo, pričaju kako je to nekada izgledalo i kako je zvučalo. Mi se trudimo da taj zvuk što bolje prenesemo publici", rekao je Vučković.

On ističe da je izvođenje pesama jednog od najznačajnijih bendova domaće rok scene veliki izazov, posebno zbog prepoznatljivog zvuka i muzičkog izraza koji su EKV učinili jedinstvenim.

Prema njegovim rečima, članovi benda "Deca iz vode" nastoje da njihova izvođenja budu što verodostojnija originalu, svesni odgovornosti koju nosi interpretacija takvog muzičkog nasleđa.

EKV kao muzičko i kulturno nasleđe

Aleksandar Šarčević, koji je karijeru započeo kao rok novinar u vreme kada je EKV aktivno stvarao, kaže da je bend pratio praktično od početka i da je još tada prepoznao njegovu posebnost među brojnim kvalitetnim sastavima osamdesetih godina.

Euronews

Kasnije se profesionalno posvetio organizaciji koncerata i muzičkih programa, ali mu je nedostajala prilika da publici predstavi širi opus EKV-a. Upravo iz te želje nastala je ideja o koncertima posvećenim bendu, koji su vremenom prerasli u prepoznatljiv serijal i doprineli nastanku sastava "Deca iz vode".

"EKV sam pratio od samog početka, dok sam radio kao rok novinar, i dobro sam poznavao njihovu karijeru i detalje vezane za bend. Kasnije, kada sam počeo da se bavim organizacijom koncerata i programskih večeri, nedostajalo mi je da čujem širi opus EKV-a, jer smatram da je to kulturno i muzičko blago. Tako sam, spletom okolnosti, pre više od decenije započeo serijal koncerata sećanja na EKV", ispričao je Šarčević.

Interesovanje publike ubrzo je pokazalo da takvi koncerti imaju svoju publiku. Pozivi za nastupe počeli su da stižu iz različitih gradova Srbije i drugih prostora bivše Jugoslavije, a organizatori su vremenom počeli da uključuju i goste iz originalne postave EKV-a.

 

 

Šarčević smatra da posebnost ovog muzičkog nasleđa nije samo u tekstovima pesama, već i u njihovoj složenoj muzičkoj strukturi.

"Nije stvar samo u tekstovima, već i u muzici, harmonijama i akordima, koji su veoma zahtevni. EKV je delo koje ljudi danas proučavaju i kojem se stalno vraćaju. Drago mi je što se pojavljuju novi klinci koji žele da čuju kako je to nekada bilo i da sami otkriju tu muziku", rekao je Šarčević.

Sećanje na originalnu postavu EKV-a

Ovogodišnji koncerti posvećeni EKV-u stavljaju poseban akcenat na originalnu postavu benda i sećanje na njegove članove, koji su preminuli relativno rano.

Šarčević je podsetio na datume smrti Margite Stefanović, poznate kao Magi, koja je preminula 18. septembra, bubnjara Ivana Vdovića Vda, koji je preminuo 25. septembra, basiste Bojana Pečara, preminulog 13. oktobra, i frontmena Milana Mladenovića, koji je preminuo 5. novembra.

Kako je objasnio, upravo su ti datumi bili jedan od razloga da se ove godine dodatna pažnja posveti originalnoj postavi i njenom značaju za istoriju benda. Tokom postojanja EKV-a kroz sastav je prošlo više bubnjara i basista, a Šarčević je, prateći karijeru benda izbliza, nastojao da sačuva sećanje na različite faze njegovog rada.

Koncerti koje organizuje zato nisu samo prilika da publika ponovo čuje poznate pesme, već i način da se opus EKV-a predstavi ljudima koji ga otkrivaju prvi put.

Zašto muzika EKV-a ne gubi publiku?

Sve veće prisustvo mladih na koncertima pokazuje da interesovanje za EKV nije ograničeno na generaciju koja je odrastala uz njihove pesme. Za jedne je to povratak muzici koja je obeležila njihovu mladost, dok je za druge susret sa bendom čiji se značaj prenosi kroz porodične priče, muzička otkrića i koncertna iskustva.

Vučković ističe da je upravo takav spoj generacija ono što koncertima daje posebnu vrednost. Stariji posetioci donose lična sećanja na vreme u kojem je EKV stvarao, dok mlađi kroz pesme i nastupe grade sopstveni odnos prema toj muzici.

Šarčević, sa druge strane, smatra da interesovanje koje traje godinama potvrđuje da EKV predstavlja mnogo više od nostalgičnog podsećanja na jednu epohu. Njegov opus ostaje važan deo domaćeg muzičkog nasleđa, kojem se publika stalno vraća i koji nove generacije tek otkrivaju.

Više pogledajte u videu iznad teksta.

Bonus video: