"Memento mori": Rimska kripta u kojoj je sav dekor napravljen od ljudskih kostiju (FOTO)

U Via Veneto na broju 27 nalazi se jedan od najneobičnijih spomenika kulture u Rimu - Crkva bezgrešnog začeća Blažene Device Marije koju je katolički red Kapucina osnovao u 16. veku.

Na prvi pogled, crkva ne deluje ni po čemu posebno, ali ispod njene glavne građevine nalazi se kripta u kojoj počiva gotovo 4.000 monaha, ali ne u grobovima. Zapravo, njihovi skeleti služe kao ukrasi za zidove i tavanicu, poput reljefnih umetničkih dela.

Čak su i lusteri napravljeni od kostiju.

profimedia

Procenjuje se da kriptu obiđe oko 200.000 posetilaca svake godine, a među njima su bili mnogi poznati ljudi, između ostalih i Mark Tven, koji je rekao da je reč o "spektaklu za osetljive živce". 

Iako se malo toga promenilo od vremena kada je kriptu posećivao slavni pisac, danas se do nje dolazi kroz muzej, koji je otvoren 2012. godine, a zaradu od prodatih karata crkva prosleđuje različitim misijama Kapucina širom sveta.

Pripadnici ovog reda povećeno žive u skladu sa načelim jevanđelja, oblače isključivo braon tunike i zavetovani su na siromaštvo, čednost i poslušnost.

profimedia

U muzeju se između ostalog, nalazi originalna Karavađova slika "Svetog Franje u meditaciji" koja prikazuje kapucinskog svetitelja zaštitnika dok drži lobanju.

To umetničko delo, kao i većina eksponata u muzeju, svedoči o njihovom filozofskom pristupu smrti. Oni veruju da večni život čeka sve koji prihvataju Hrista, što nije nešto čega se treba plašiti, nego nešto čemu se treba radovati. Svrha kripte je da ljude navikne na njihovu smrtnost. 

Ona je napravljena zajedno sa crkvom 1631. na mestu gde se nalazila staro kapucinsko bratstvo, a njegova kosturnica prebačena je u tada novoizgrađenu kriptu.

Međutim, neko je u 18. veku rešio da kosti bratije iskoristi da ukrasi prostor, a o kome je reč istraživači još nemaju tačan odgovor. 

profimedia

U svakom slučaju, bez sumnje je reč o umetniku koji je bio jedan od Kapucina. 

Prostor je podeljen u šest niša povezanih uskim hodnicima i u svakoj od njih nalaze se ukrasi i skulpture napravljene od ljudskih kostiju. Primetno je umeće onog ko je aranžirao korsturnicu jer je jasno da je pažljivo birao veličinu i oblik kostiju i pronalazio savršen delić za svaki od motiva.

Kripta je ono što je na latinskom bilo poznato kao "memento mori" ili "seti se smrti", fizički podsetnik da je život prolazan i da ćemo se svi pre ili kasnije sresti sa smrću.