Ana Pavlović: Iako izgleda lepršavo i eterično, balet je fizički naporna profesija

Balet Narodnog pozorišta obeležio je sto godina postojanja premijerom predstave "Gusar" u kojoj učestvuje čak 50 protagonista. Bila je to prilika da se publici predstavi dobar deo velikog ansambla pozorišta koje neguje klasičan, moderan i neoklasičan repertoar.

Počeci baleta u Narodnom pozorištu se vezuju za dolazak 1921. godine ruske primabalerine Marinskog teatra Jelene Poljakove, a u januaru 1923. su prvi put izvedeni delovi "Krcka Oraščića" u kome je i ona igrala. 

Poljakova je postavila prvi celovečernji balet "Šeherezadu" u dva čina 19. marta 1923. godine.

"Tada smo se odvojili i postali zaseban sektor u Narodnom pozorištu, i eto trajemo već 100 godina na toj sceni", objasnila je za Tanjug Umetnička direktorka Baleta Narodnog pozorišta Ana Pavlović.

Prema njenim rečima, u "Gusaru" ima možda najviše muških i ženskih varijacija, atratktivnih solo i ansambl deonica, a komad je atipičan za klasičan balet, pošto ima više kompozitora "i koloritan je u svakom smislu - muzičkom i igračkom".

Tanjug/Tara Radovanovic

"Nadam se da će ova predstava dugo trajati. Predstave klasičnog repetroara traju minimum deset godina na našoj sceni, tako da se generacije u ovakvim ulogama potvrđuju i vaspitavaju. Ovde ima jako puno deonica gde mogu mladi igrači da stasavaju i dođu do tehničke virtuoznosti", naglasila je Pavlović. 

Počevši da pohađa balet silom prilika pošto nije uspela da upiše muzičku školu, Pavlović je u međuvremnu zavolela ples u baletskoj školi "Luj Davičo". 

Prvi angažman je dobila 1991. godine u Gracu, ali se 1993. vratila u Beograd i u Narodno pozorište, gde joj je prva uloga bila Aurora u "Uspavanoj lepotici". 

"Balet je jako teška profesija, iako izgleda lepršavo i eterično. To je fizički naporna profesija. Posle toliko godina karijere mogu reći da je psihički još zahtevnija. Često se dese povrede, od sebe morate tražiti maksimum. Zaista se vodimo kao profesionalni sportisti jer imamo slične povrede", navela je umetnica.

Pavlović je dodala da je nekad starosna granica za bavljenje baletom bila 40 godina, a sada oko 50, ali i da je to individualno, pošto neko doživi povredu i ranije.

"Profesija je predivna, čarobna, ali zahtevna", rekla je Pavlović, dodajući da se često igra i pod bolovima i temperaturom, ali umetnici konstantnim ponavljanjem i traženjem maksimuma uspevaju da učine da se to ne vidi.

Tanjug/Jadranka Ilić

Narodno pozorište ima bogat repetoar klasičnog baleta, sa predstavama kakve su "Labudovo jezero", "Žizel", "Krcko Oraščić", "Uspavana lepotica" i "Don Kihot", a Pavlović kaže da se direktori drugih svetskih baleta kad to čuju iznenade i pitaju: "Imate sve to na repertoaru?"

"Klasika se uvek gleda i maltene ne treba reklama. Imamo jako puno publike na svim klasičnim predstvama.  Za 'Krcka Oraščića' puno ljudi piše mejlom da nisu našli kartu", istakla je Pavlović. 

Narodni balet je osvojio brojne nagrade i proputovao pola sveta sa savremenom baletskom predstavom "Ko to tamo peva", na muziku Vojislava Vokija Kostića, a Pavlović ističe da upravo sa takvim predstavama domaćih autora "možemo da se plasiramo na svetskom tržištu".   

"Treba da budemo različiti od ostalih. To je autorska predstava. Staša Zorovac je radila koreografiju upravo za nas. Po kultnom je filmu. To je dobitna kombinacija. Trudiću se sa mesta umetničkog direktora da pravimo što više ovakvih predstava koje će imati autentičan pečat", najavila je Pavlović.  

Prema njenim rečima, jedno od prvih gostovanja "Ko to tamo peva" je bilo na Pozorišnom festivalu u Bogoti, gde je u nizu izvođenja svaka predstava bivala sve punija, a da su izazvali veliku pažnju i "bili glavni u gradu" nisu bili ni svesni, dok nisu videli fotografije na naslovnoj strani kolumbijskih novina.

Narodno pozorište u Beogradu/Promo

Pavlović je u svoje najteže uloge i najveći izazov ubrojila Belog i Crnog Labuda u "Labudovom jezeru", jer je igrala dva po karakteru različita lika u istoj predstavi.

"Morate brzo da se promenite karakter i misao. Tri sata ste na sceni, u špic patikama i izvodite razne bravure. To je zaista teško", rekla je umetnica.

Savremeni balet ima mnoštvo formi, a Pavlović je primetila da iako je utisak da je sve viđeno "opet se pojavi nešto novo". 

Prema njenim rečima, "kad je pokret kao takav tačan, istinit i nešto govori - onda je to čarobno". 
Pavlović je dodala da savremni balet zna da bude izuzetno fizički težak, sa dosta bacanja na pod, gde više nije važna lepota pokreta, već energija, a igrači stardaju dosta i nekad imaju jače povrede nego u klasičnom baletu.

Upravo stoga je u ansamblima kakav je Balet Narodnog pozorišta jako teško da igrači igraju klasičnu predstavu a sutradan modernu.

"Postoje trupe koje igraju samo to. Svaka predstava ima svoju formu i težnu za posebne grupe mišića. U nekoj predstavi bole više noge, leđa ili vrat. Svaka ima svoju problematiku i težinu", dodala je umetnica.

Tanjug/Jadranka Ilić

Iako kaže da obožava matičnu kuću Narodno pozorište, Pavlović se nada novom zdanju za operu i i balet, jer trenutno dele scenu sa Dramom i Operom, i "svako traži svoje mesto pod suncem i onda nema dovoljan broj predstava", a za balet je osam mesečno mali broj. 

Prema njenim rečima, teško je prvaku baleta održavati formi za jednu predstavu mesečno, koju će odigrati.

"Pošto je profesija kratkog daha to nije dovoljan broj predstava. Uvek sam bila razočarana što ne izlazim više pred publiku i samim tim sam u jačoj formi. Poslednjih pet, šest godina, sama činjenica da mi se bliži kraj karijere, igrala sam svaku predstavu kao da mi je poslednja", navela je Pavlović.