Glumac Ivan Mihailović: U predstavi "Otac" najteže mi je bilo da prebijem heroja iz detinjstva

Glumac Ivan Mihailović deo je ansambla predstave "Otac" koja se igra na sceni Ateljea 212 u režiji Paola Mađelija.

Mihailović je rekao da je "Otac" postao "događaj", što se vidi po komentarima posle premijere, jer su se publika i stručna javnost ujedinili u oceni da su napravili dobru predstavu.

"Često se sud stručne javnost razilkuje od publike i moram reći da na kraju dana ne presudi stručan sud, nego publika, a to govori koliko će predstava trajati na repertoaru", ocenio je glumac.

Prema njegovim rečima, ne znači da je dugotrajna predstava bolja od one skinute posle samo pet dana, već da "prosto nije našla zajednički jezik sa publikom".

"Naš zadatak kao umetnika je da publika ode iz pozorišta sa nečim i poželi da se vrati i preporuči", naglasio je Mihailović.

U svojoj ulozi u "Ocu" Mihailoviću je bilo važno ne bude "amater glumac željan preteranog pokazivanja", nego da spusti loptu i ne ide putem "sada ću da vam pokažem sve što znam".

Mihailović je istakao da mu je kao velikom fanu partizanske serije "Otpisani" bilo teško da u predstavi digne ruku na Tihog, odnosno kolegu Voju Brajovića.

Tanjug/Zoran Žestić

"To je za mene bilo najteže, iako je Voja insistirao da scenu postavimo baš tako. To izgledalo zaista strašno. Bilo mi je najteže da prebijem heroja iz detinjstva", naveo je glumac.

Mihailović je ocenio da je Mađeli veliki evropski pozorišni reditelj koji je prevazišao region, i "došao je sa ozbiljnim iskustvom i željom da se vrati u Beograd posle 30 godina, gde je i počeo u Ateljeu".

"Došao je spreman. Na prvoj probi je rekao šta želi. I to je za nas najdivnije. Kad imamo jasan rukopis i kooridinate. Onda smo slobodni da predlažemo karaktere", naglasio je Mihailović.

Prema njegovim rečima, u Mađelijevoj predstavi publika sve gleda očima oca, a u komadu se pretapa šta je stvarno, a šta je imaginacija.

Upitan kako gradi svoju glumačku karijeru, Mihailović je odgovorio da "ne treba gledati druge i tuđi put".

"Život i profesiju treba posmatrati kao neku vrstu igrice. Dobiješ karte, nekada bolje, nekada gore. Važno je da u trenucima kada nemaš posla misliš i stvaraš sebi poslove. Pozorište nije uvek zgrada i scena. Tamo je gde je publika, pa makar livada srednje veličine", zaključio je glumac u intervjuu za Tanjug Reflektor.