Tri veka "Guliverovih putovanja": Satira Džonatana Svifta čija je namera bila da "uznemiri, a ne da zabavi"
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Najznačajnija knjiga Džonatana Svifta "Guliverova putovanja", objavljena je pre tačno 300 godina.
Knjiga je prvi put anonimno objavljena u Londonu 28. oktobra 1726. godine kod izdavača Bendžamina Mota pod punim naslovom "Putovanja u nekoliko dalekih svetskih zemalja, u četiri dela. Lemjuel Guliver, prvobitno hirurg, a zatim kapetan nekoliko brodova". Autor dela bio je dekan katoličke crkve Džonatan Svift. Na prvi pogled putopis o izmišljenim svetovima nastanjenim divovima, sićušnim ljudima, pametnim konjima i ludim naučnicima, knjiga je predstavljala satiru društva i politike 18. veka. Od svog prvog objavljivanja nikada nije izlazila iz štampe.
Svift je rođen 1667. godine u parohiji Sent Verberg u Dablinu. Nekoliko godina pohađao je školu u okrugu Kilkeni, a potom se vratio u Dablin gde je studirao na Triniti koledžu.
Kasnije je postao sekretar diplomate ser Vilijama Templa, a 1695. godine rukopoložen je za anglikanskog sveštenika. Godine 1713. postao je dekan Katedrale Svetog Patrika. Tokom tog perioda bio je duboko uključen u politiku kao pristalica torijevske stranke i kritičar prosvetiteljske misli.
Kasnije se snažno oglašavao o položaju Irske kroz uticajne političke pamflete.
The Print Collector / Heritage Images / Profimedia
"Guliverova putovanja", kako je delo ubrzo postalo poznato, istražuju teme moći, morala i razuma.
Pesnik i dramaturg Džon Gej slavno je napisao o "Guliveru" da ga "od najviših do najnižih slojeva svi čitaju, od kabinetnog saveta do dečje sobe", ukazujući na to da je, uprkos oštroj satiri, maštovita avanturistička priča proširila privlačnost knjige na čitaoce svih uzrasta.
Skraćene verzije "Guliverovih putovanja" ubrzo su se pojavile u obliku jeftinih knjižica namenjenih i odraslima i deci. Knjiga je od samog početka bila bogato ilustrovana: rana izdanja sadržala su "portret" Lemjuela Gulivera, navodnog autora i pustolova, kao i mape različitih zemalja koje je posećivao.
Književnost namenjena isključivo deci pojavila se tek u drugoj polovini 18. veka, a tokom 19. i 20. veka dobijala je sve veći značaj zahvaljujući rastu pismenosti, razvoju štamparskih tehnologija i boljem razumevanju dečje psihologije. Izdanja "Guliverovih putovanja" za decu koja se čuvaju u zbirkama Gradske biblioteke i arhiva Dablina svedoče o tom razvoju, ali i o trajnoj privlačnosti knjige za mlade čitaoce i ilustratore.
Moćna metafora
Iako se često pogrešno pamti kao avanturistička knjiga za dečake, "Guliverova putovanja" predstavljaju istovremeno i sintezu i polemiku sa prosvetiteljstvom, kao i prikaz bezbrojnih grehova koji nastaju kada obožavanje razuma dovede do toga da se prema ljudima postupa kao prema predmetima.
Kao anglo-irski sveštenik Irske crkve, Svift je instinktivno zazirao od verskog fanatizma. Besmislene rasprave Liliputanaca i Blefuskijanaca o tome s kog kraja treba otvoriti jaje podsećaju na hrišćanske sporove o prisustvu Hrista u evharistiji, ukazuje Literary Hub.
Više od svega, Sviftu su smetale tvrdnje da neko poseduje apsolutnu izvesnost, bilo da je reč o religiji ili racionalnosti. Zato su "Guliverova putovanja" temeljna kritika preterivanja, licemerja i prikrivenih tiranija prosvetiteljstva.
Valeness-Belvision/All Film Archive / Mary Evans Picture Library / Profimedia
Irski novinar Fintan O'Tul opisao je autora na proslavi njegove 350. godišnjice u Katedrali Svetog Patrika kao čoveka ispunjenog "moralnim gnevom, tom divljom ogorčenošću koja je možda razdirala Sviftovo srce, ali koja i danas može da otvori prolaz u našim sopstvenim".
Naime, intelektualci osamnaestog veka smatrali su da su izašli iz epohe sujeverja i mraka, ali kako primećuje Sviftov biograf Leo Damroš, autorovo stanovište bilo je da su "ljudi prečesto ludi, bilo da je reč o religiji, nauci ili politici". I, uz to, prilično odbojni. Takav pogled doneo je Sviftu dugotrajnu reputaciju mizantropa, ne sasvim nezasluženu.
Jedino Sviftovo delo poznato koliko i "Guliverova putovanja" jeste njegov i dalje šokantan esej iz 1729. godine "Skroman predlog", u kojem pripovedač kao rešenje gladi i siromaštva među irskim stanovništvom predlaže da roditelji prodaju svoju decu kao meso za vladajuće Engleze. Ideju je, navodno, dobio od "jednog veoma učenog Amerikanca".
Satkana od mračne maltuzijanske matematike i kanibalističkih recepata, ova satira je uznemiravala sve koji su bili imuni na ironiju, kako tada tako i danas. Međutim, dovodeći logiku kolonijalizma i kapitalizma do krajnjih posledica, Svift je razotkrio antihumanizam svakog sistema koji hladan razum uzdiže iznad ljudskog osećanja, podseća LitHub.
Čak i u "Guliverovim putovanjima", u kojima je satira ipak mnogo blaža, Svift je priznavao da mu je namera "da uznemiri, a ne da zabavi".
Izložba u čast tri veka "Guliverovih putovanja"
U čast tri veka od objavljivanja, više od 100 izdanja knjige "Guliverova putovanja" izloženo je na Triniti koledžu u Dablinu, čiji je Svift bio diplomac.
Izložba pod nazivom "Guliver sa 300 godina" predstavlja različita izdanja, adaptacije i tumačenja putovanja Lemjuela Gulivera, uključujući i izdanje štampano u Dablinu 1761. godine, koje je jedini poznati sačuvani primerak tog skraćenog izdanja.
"Bilo je kao da smo u prodavnici slatkiša. Oko nas su se nalazile stotine primeraka 'Guliverovih putovanja'", rekla je Ajlin Daglas, profesorka studija 18. veka na Odseku za engleski jezik Triniti koledža i jedna od kustosa izložbe.
"Zato smo odlučili da jedan od načina predstavljanja izložbe bude pripovedanje priče o 'Guliverovim putovanjima' kroz sva četiri dela knjige, ali smo želele i da pokažemo raznovrsnost ilustrovanih izdanja, odnosno različite oblike koje je knjiga tokom vremena dobijala. To nas je vodilo, želele smo raznolikost", rekla je ona.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)