Klasici i dalje traženi u bibliotekama: Kako izgleda čitanje knjiga u digitalnom dobu?
Komentari01/02/2026
-13:20
Podaci iz biblioteka kažu da čitaoci i dalje u velikoj meri biraju klasike domaće, ali i svetske književnosti. Profesor Filološkog fakulteta Aleksandar Jerkov ističe za Euronews Srbija da prosečan Srbin provodi šest do osam sati dnevno pred ekranom, dok za čitanje izdvoji svega osam minuta, što ugrožava čitalačke navike i obrazovni razvoj. Dodaje i da je dosadašnja praksa pokazala da savremeni autori tek stiču kandidaturu za mesto u kulturnoj istoriji.
Podaci Narodne biblioteke Srbije pokazuju da je skoro 1,5 miliona građana učlanjeno u biblioteke, a Jerkov kaže da ovi brojevi daju razlog za optimizam, ali istovremeno upozorava da stvarna situacija nije tako jednostavna.
"Podaci na papiru ne izgledaju toliko alarmantno koliko su oni zapravo u stvarnosti. Promenila se društvena klima, navike, običaji i struktura korišćenja bibliotečkog materijala“, kaže Jerkov.
On napominje da i dalje dominiraju klasici, i domaći i svetski.
"Uvek moraju da prednjače klasici, to nema govora. Ako me pitate šta da čitate, ja ću vam bez ikakvog ustručavanja reći – čitajte klasike svetske i srpske književnosti. Čitajte autore koji su u žiži interesovanja, jer je njihova kandidatura da im se odredi mesto u književnoj istoriji trenutno aktuelna", savetuje Jerkov.
On dodaje da čitanje pomaže ljudima da se pronađu i povežu sa drugima, i da je čitanje važno za svakog pojedinca.
Unsplash
"Goran Petrović je to lepo opisao - kada čitate neku knjigu, nađete se u svetu te knjige, a onda je neko drugi u istom svetu u istom trenutku i sretnete se. To je jako lepa slika", kaže.
Povezane vesti
Međutim, upozorava da digitalni svet ozbiljno menja čitalačke navike.
"Prosečan građanin Srbije provodi šest do osam sati dnevno ispred ekrana, dok za čitanje izdvoji svega osam minuta. Gleda TikTok, Instagram i toga uvek ima, ali značajan deo tog vremena on takođe nešto čita. Samo što čita stvari koje nisu dobre, i to je nezgoda“, objašnjava Jerkov.
Digitalni uređaji i knige
Prema njegovim rečima, intenzivna upotreba digitalnih uređaja utiče na pažnju, mnemotehničke sposobnosti i karakterne osobine mladih, poput strpljenja i usredsređenosti. On posebno ističe značaj ličnog pristupa i odabira knjiga.
"Čitajte sa strašću, čitajte ponovo. Nešto što vam se neće dopasti, to je vaše pravo. Ali u formulisanju svog otpora prema nečemu što je opšte prihvaćeno, više ćete doći do sebe nego ako ignorantski kažete ‘meni to ne interesuje", kaže on.
Kada je reč o savremenim autorima, Jerkov ocenjuje da je još rano govoriti ko će postati klasika.
"Ne mogu nonšalantno da kažem ko će biti klasik 21. veka. Tokom skoro 50 godina praćenja književnosti, videli smo da kandidature za kanon postoje, ali ko će opstati, to vreme pokazuje", kaže.
Ipak, on navodi pisce 20. veka koji su već zauzeli važno mesto u istoriji srpske književnosti:
Povezane vesti
"Dva najveća klasika 20. veka su Andrić i Crnjanski, a potom Rastko Petrović, Meša Selimović, Dis, Miodrag Pavlović, Vasko Popa… To su pisci najvišeg reda u prozi i poeziji", kaže.
Unsplash
Jerkov smatra da savremeni autori često podležu pritisku "produkcije" i tržišta.
"Ako si nadaren dovoljno da budeš stvaralac, ne treba da budeš proizvođač. Ako ti je data prilika da budeš značajan stvaralac, od tebe se očekuje da se tome posvetiš. Ovo je odlučujuća misija 21. veka", kaže on.
Na kraju, Jerkov naglašava važnost čitanja i obrazovanja kao temelja društva.
"Jedna trećina naše dece je funkcionalno nepismena. Ako nam je stalo do sebe, moramo organizovati sopstveni život i brinuti o deci. Dajte knjige deci u ruke, pokažite sopstvenim primerom šta je važno i vredno. Književnost nam pruža priliku da dođemo do sebe i drugih, i da razvijamo sposobnost komunikacije", navodi.
Profesor Jerkov zaključuje da srpska književnost nije beznačajna, stojimo ravnopravno sa najvišim dostignućima svetskih nacija.
"Čitajte svoje pisce, čitajte sa strašću i ne zaboravite - čitanje je put do samorazvoja i razumevanja drugih", proučuje on.
Detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.
Komentari (0)