Spomenik kulture koji je ustao iz pepela: Zaboravljena istorija zgrade Jugoslovenskog dramskog pozorišta

Pre dve decenije svečano je otvoreno obnovljeno zdanje Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu. Prva predstava na Velikoj sceni, 23. maja 2003. godine, bila je premijera "Rodoljubaca" Jovana Sterije Popovića, u režiji Dejana Mijača.

Na toj sceni zavesa je tada podignuta prvi put posle 17. oktobra 1997. kada se dogodio požar. 
Prilikom svečanog otvaranja, u prisustvu brojnih zvanica, tadašnji  direktor JDP Branko Cvejić, naglašavao je da je Beograd dobio moderno pozorište kojim bi se ponosila svaka metropola Evrope.

Reprezentativan izgled novog zdanja teatra, kao i moderna scenska oprema, bili su plod višegodišnjeg predanog rada, prema projektu arhitekata Zorana Radojčića i Dejana Miljkovića. Na enterijeru je takođe sarađivao arhitekta Ivan Milenković.

Arhitektonsko rešenje dobilo je više priznanja, od Nagrade Saveza arhitekata Srbije, preko Nagrade Grada Beograda, do Gran prija XXVI Salona arhitekture, i drugih. Glavni investitor bio je Grad Beograd. 

Na tom mestu, do Prvog svetskog rata nalazilo se zdanje koje je bilo poznato kao "Manjež". Bio je to objekat koji je služio za uvežbavanje konja, egzercir, u sklopu obližnjih vojnih objekata.
U međuratnom periodu on je upodobljen kao privremeno teatarsko zdanje, i u tu svrhu, služio je, s prekidima, do ustrojavanja JDP-a.

Zdanje Jugoslovenskog dramskog pozorišta prvobitno je projektovao arhitekta Momčilo Belobrk, 1947. godine.

Zgrada je izgorela oktobra 1997, a kako je otkriveno, požar su izazvale instalacije. Ansambl je u međuvremenu nastavio rad na sceni "Bojan Stupica".

Povezane vesti

Aktuelno iz kulture

Rođendan Jugoslovenskog dramskog pozorišta: Dodeljene nagrade i najavljeno otvaranje scene "Bojan Stupica"

Dodelom nagrada Jugoslovensko dramsko pozorište je obeležilo je 75. rođendan, u fojajeu tog teatra.

03/04/2023

15:32

https://www.euronews.rs/kultura/aktuelno-iz-kulture/83172/rodendan-jugoslovenskog-dramskog-pozorista-dodeljene-nagrade-i-najavljeno-otvaranje-scene-bojan-stupica/vest

pročitaj celu vest

Aktuelno iz kulture

Ispraćaj "najstarije ptice glumačkog jata": Sa Brankom Veselinović otišla je jedna velika epoha

Najstarija glumica na svetu sahranjena je u Aleji zaslužnih građana.

14/02/2023

15:27

https://www.euronews.rs/kultura/aktuelno-iz-kulture/78004/ispracaj-najstarije-ptice-glumackog-jata-sa-brankom-veselinovic-otisla-je-jedna-velika-epoha/vest

pročitaj celu vest

Tanjug/Sava Radovanović

Jugoslovensko dramsko pozorište osnovano je 1947. godine, kao osoben, jedinstven projekat, s namerom da se uobliči jugoslovenski teatar.

Otuda, od samog početka pozvani su i okupljeni brojni značajni glumci sa prostora čitave ondašnje Jugoslavije, od Ljubljane, preko Zagreba, Splita, Sarajeva, Novog Sada.

Bila je to zamisao Bojana Stupice, koji će potom biti dugogodišnji umetnički rukovodilac. On će nadalje zajedno sa saradnicima Elijem Fincijem, prvim upravnikom, Matom Miloševićem, Tomislavom Tanhoferom, rediteljima, uobličiti teatar koji je zauzeo sasvim osobeno mesto na prostoru Jugoslavije, a čiji je prestiž međutim bio vidan i daleko van granica matične zemlje.
Prva predstava u Jugoslovenskom dramskom pozorištu odigrana je 3. aprila 1948. Taj datum je otuda prihvaćen kao Dan JDP-a. Pozorište je otvoreno izvođenjem  dela Ivana Cankara "Kralj Betajnove" u režiji Bojana Stupice.

Repertoar novoutemeljnog teatra bio je tih decenija oslonjen na velika klasična imena, poput Goldonija, Šeridna, Čehova, Ostrovskog, Gorkog, Lopea de Vegu, Šekspira, Molijera, Ibzena, Plauta, Marina Držića, Ivana Cankara, Jovana Steriju Popovića, Branislava Nušića...

Danas, u sklopu Jugoslovenskog dramskog pozorišta postoje tri scene, "Ljuba Tadić", ranije Velika scena, potom Teatar "Bojan Stupica", i takođe Studio JDP, namenjen komadima kamernog i eksperimentalnog karaktera.

"Rodoljupci" Jovana Sterije Popovića, kojima je svečano otvorena Velika scena, 23. maja 2003, u režiji Dejana Mijača, igrani su inače, u Jugoslovenskom dramskom, maja 1949, tada u režiji Mate Miloševića, a zatim 1986, u reziji Dejana Mijača.