MoMA, Pompidu i M+ udružuju kolekcije: Savez bez presedana formirao jednu od najvećih umetničkih zbirki na svetu
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Muzej M+ u Hongkongu, Muzej moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku i Centar Pompidu u Parizu objavili su prošlog petka širok kulturni savez bez presedana po svom obimu. U samom središtu sporazuma nalazi se odluka da će tri institucije svoje fondove tretirati kao zajedničku kolekciju, kojom će upravljati kustosi i stručnjaci raspoređeni na tri kontinenta.
Loran Le Bon, predsednik Centra Pompidu, rekao je za ARTnews tokom zajedničkog intervjua u Parizu, u kojem su učestvovali i direktorka muzeja M+ Suhanja Rafel i direktor MoMA-e Kristof Šeriks: "Ako uspemo, bićemo više od prostog zbira svojih delova, a mislim da je to nešto zaista novo."
Zajednički fondovi MoMA-e i Centra Pompidu znače da će objedinjena zbirka brojati stotine hiljada predmeta, dok sve tri ustanove raspolažu i izuzetno bogatim arhivama. Kolekcija muzeja M+, osnovanog pre šest godina, sadrži oko 8.000 dela, ali poseduje referentnu zbirku savremene kineske umetnosti, od koje je veliki deo poklonio švajcarski biznismen i bivši diplomata Uli Zig.
Centar Pompidu čuva najveću zbirku moderne umetnosti u Evropi, koja je u vlasništvu francuske države. Potencijalna publika ovog saveza biće ogromna: prema sadašnjim podacima, tri muzeja zajedno godišnje poseti oko 10 miliona ljudi, dok njihove digitalne platforme beleže oko 125 miliona onlajn posetilaca, podseća ArtNews.
Deo zajedničke kolekcije biće prikazan kroz nekoliko novih inicijativa. Od kraja 2027. godine izbor ključnih dela iz fonda M+ biće dugoročno pozajmljen i izložen u galerijama stalne postavke MoMA-e. Godine 2028. u MoMA-i će biti otvorena i stalna galerija Centra Pompidu, dok se slični planovi paralelno razvijaju i u ostalim partnerskim institucijama.
Tanjug/AP/Kin Cheung
Centar Pompidu je trenutno zatvoren zbog petogodišnje obnove zgrade i planirano je da ponovo bude otvoren 2030. godine.
U okviru saveza, partneri će tokom narednih pet godina zajednički organizovati izložbu koja će istraživati složen pojam "savremenog". Na postavci će biti predstavljena dela iz sve tri kolekcije, a izložba će gostovati u sva tri muzeja.
Kustosi Centra Pompidu i M+ pridružiće se i programu C-MAP (Perspektive savremene i moderne umetnosti), međusektorskom istraživačkom projektu MoMA-e pokrenutom 2009. godine radi proučavanja istorija umetnosti izvan Severne Amerike i Zapadne Evrope.
Pored toga, biće formiran zajednički upravljački odbor sastavljen od direktora muzeja, rukovodilaca odeljenja i kustosa iz sve tri ustanove. Odbor će se baviti prioritetima poput organizovanja izložbi, deljenja kolekcija, istraživanja, konzervacije i stručnog usavršavanja.
Sastanci će se održavati jednom mesečno, dok će jednom godišnje biti organizovan veliki susret uživo. Prvi će biti održan narednog meseca u MoMA-i, a zatim će se domaćinstvo smenjivati između tri muzeja.
Do izvesne mere, novi savez proistekao je iz ranijih partnerstava muzeja M+ sa ostale dve institucije. U februaru 2025. godine M+ i MoMA potpisali su memorandum o razumevanju kojim su obuhvaćeni deljenje kolekcija, zajednička istraživanja i kustoske razmene.
Početkom ove godine M+ i Centar Pompidu objavili su višegodišnje strateško partnerstvo koje uključuje plan da Centar Pompidu nakon renoviranja otvori obnovljeni prostor izložbom radova iz zbirki oba muzeja, nakon čega bi ista postavka bila predstavljena i u Hongkongu.
U razgovoru za ARTnews, troje direktora priznali su da je novi kulturni savez izrastao iz prethodnih bilateralnih partnerstava. Međutim, naglasili su da je proistekao i iz brojnih zajedničkih karakteristika tri institucije, među kojima su interdisciplinarno sakupljanje dela i usmerenost na umetnost savremenog trenutka.
Posebno su istakli i istorijsku liniju koja ih povezuje: gotovo čitav vek sistematskog prikupljanja savremene umetnosti, od osnivanja MoMA-e 1929. godine, preko otvaranja Centra Pompidu 1977, do otvaranja M+ 2021. godine.
Rafel je ranije isticala da je Centar Pompidu bio "jedna od ključnih institucija" na koje se M+ ugledao prilikom definisanja principa za izgradnju ovakve ustanove u Aziji.
"Svi posedujemo nešto što je apsolutno jedinstveno u svetu", rekao je Šeriks. "Naša prva uloga je, naravno, očuvanje. Ali kako da učinimo da te kolekcije rade više za nas i dopru do ljudi daleko izvan zidova naših institucija?"
Šeriks smatra da se ovaj savez razlikuje od dosadašnjih modela poput putujućih izložbi, zajednički organizovanih postavki ili saradnji na pojedinačnim projektima jer predstavlja dugoročnu obavezu zajedničkog osmišljavanja programa od samog početka.
To će, kako je rekao, podrazumevati i mnogo bližu saradnju timova tri muzeja.
Novi aranžman trebalo bi da omogući i bolju ekonomiju obima, kao i održiviji transport umetničkih dela. Rafel i Šeriks naveli su da bi, na primer, dugoročnim pozajmljivanjem delova zbirke savremene kineske umetnosti iz fonda M+ MoMA-i ta dela ne samo mogla da budu redovno izlagana u njujorškom muzeju, već i da postanu dostupnija drugim muzejima širom Sjedinjenih Država.
U svetu u kojem muzeji žele da njihove kolekcije odražavaju globalne perspektive, deljenje zbirki ima više smisla nego nastavak odvojenog gomilanja umetničkih dela.
"Ne možemo samo da nastavimo da sakupljamo, pa zato delimo", rekla je Rafel.
Takav pristup istovremeno podiže kriterijume za nove nabavke. Da bi neko delo bilo uključeno u zajedničku kolekciju, kako je objasnio Šeriks, ono će morati da bude bez premca u odnosu na postojeće fondove sve tri institucije.
"Čak i ako želimo da budemo posvećeni umetnosti svog vremena, mi vremenom postajemo istorijska kolekcija", dodao je Šeriks. "Kako to da promenimo? Mislim da nam ovaj savez upravo daje mogućnost za drugačiji domet i viziju okrenutu budućnosti."
Poslednjih godina sve više muzeja sklapa partnerstva radi deljenja kolekcija, objedinjavanja resursa i širenja publike. Strategija je evoluirala od uobičajenih kratkoročnih pozajmica za izložbe do duboko integrisanih modela koji uključuju zajedničke kupovine, deljene privatne donacije, regionalne mreže i dugoročne međunarodne razmene.
Zajedničke akvizicije postale su naročito učestale nakon 2003. godine, kada su Muzej Vitni, Tejt i Centar Pompidu udružili sredstva kako bi kupili video-instalaciju Bila Viole "Pet anđela za milenijum".
Model donekle sličan savezu MoMA-Pompidu-M+ pojavio se 2018. godine kada je kinesko-indonežanski kolekcionar Budi Tek sklopio sporazum sa Muzejom umetnosti okruga Los Anđeles (LACMA) o deljenju zbirke sa Šangajskim muzejom Juz, koji je sam osnovao.
Po tom modelu osnovana je nova fondacija koja je upravljala kolekcijom smeštenom u Kini, ali namenjenom putovanjima između Los Anđelesa i Šangaja radi privremenih izložbi.
Tako su, na primer, dela iz kolekcije LACMA-e gostovala u muzeju Juz na izložbi "U proizvodnji: umetnost i studijski sistem", dok je 2021. godine dvadeset radova iz Tekove zbirke bilo prikazano u LACMA-i na izložbi "Nasleđa razmene".
Još skoriji primer predstavljaju sporazumi prema kojima više muzeja zajednički preuzima starateljstvo nad umetničkim kolekcijama privatnih kolekcionara.
Tako je 2022. oko 100 dela iz kolekcije grčkog industrijalca Dimitrija Daskalopulosa postalo zajednički poklon Muzeju Solomona R. Gugenhajma i Muzeju savremene umetnosti u Čikagu.
Godine 2024. tri muzeja iz Los Anđelesa, Hamer muzej, LACMA i Muzej savremene umetnosti, zajedno su dobili približno 350 dela iz kolekcije Džarla i Pamele Mon.
Te tri institucije i danas nastavljaju da proširuju tu zbirku, poznatu pod nazivom Mohn Art Collective (MAC3).
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)