Igre 
Ratomir Rale Damjanović za Euronews Srbija: Ja u "Oblaku u pantalonama" nikad nisam ostario
Komentari30/05/2023
-07:21
Najpoznatiji jugoslovenski recitator Ratomir Rale Damjanović, znao je napamet deset hiljada pesama i sve ih je izgovarao - po trgovima, na ulicama, na priredbama... U Skadarliji je pune četiri godine govorio stihove sa prozora srpskog pesnika i slikara Đure Jakšića. A onda je 1992. godine održao svoj poslednji, profesionalni recital. U mestima gde je nekada govorio pred hiljadama ljudi, prolivena je krv. Počeo je rat, a Rale je od tada, praktično, zaćutao. Potom se vratio na scenu, a u razgovoru za Cult na Euronews Serbia objašnjava kako svojim glasom "piše pesme".
"Kad sam shvatio šta se događa, rekao sam da više ne treba govoriti poeziju, da je poezija došla u poziciju da će biti zaglušena, kao i svaka normalna reč, svaka razumna reč, svaki govor, svako sporazumevanje. Održao sam u kući Đure Jakšića, ja mislim 3. aprila, recital 'Čovek peva posle rata'. To je naslovna pesma Vasiljeva, a govorio sam samo Edgara Alana Poa i Disa. Znači, pesnike slutnje, iracionalnog, nepoznatog, nedostižnog, sumnje... Tada sam prestao da recitujem i od tada praktično ne govorim", kaže Damjanović.
Iz bunta je utihnuo glasom, ali ne i rečima. Rale Damjanović objavljuje prve knjige. Rat na jugoslovenskom frontu, u njemu je probudio borbu na nekim drugim bojištima.
Dobitnik je brojnih književnih nagrada - "Miloš Crnjanski", "Isidora Sekulić", Zmajeve dečije igre, Međunarodna Ajlends književna nagrada - a njegov roman "Sančova verzija" našao se u užem izboru za NIN-ovu nagradu 1999. godine. Tokom devedesetih, zbog bunta protiv režima Slobodana Miloševića, Rale Damjanović je proteran iz Radio Beograda, gde je od 1980. radio kao urednik. Ipak, 2009. godine dobija nagradu "Zlarni mikrofon" za celokupan novinarski rad.
Mirko Todorović/Euronews Serbia
Kako kaže, ponekad sam sebi nešto govori u snu, jer mu se toliko toga "nataložilo u glavi", da više čak ni ne sanja obične snove, a ponekad poželi da ima ponovo dvadeset godina i ponovo govori "Oblak u pantalonama" i "Mostarske kiše".
"Ja nemam te osećaje nostalgije, ne težim za reminiscencijama na mladost, ja govorim o jednom drugom osećanju a to je osećanje pesme, njenog prostora, ritma, dinamike, tempa... Dakle, ja u 'Oblaku u pantalonama' nikad nisam ostario", objašnjava naš sagovornik.
Drugovao je sa najvećim intelektualcima bivše Jugoslavije, među kojima su bili i Pero Zubac i Izet Sarajlić, za koje ga vezuju brojne divne uspomene.
Povezane vesti
"Izet je bio sjajan čovek, kakav je to veličanstven pesnik bio. Mislio da je propatio mnogo u Sarajevu kad su se dešavala sva ona ratna čuda. Meni je poslao nekoliko knjiga imam lepih njegovih posveta. Jednom mi je napisao: 'Gledao sam te na televiziji i nekako sam osetio da ćeš i mene govoriti'. I zaista sam ga govorio. Veličanstven pesnik, trebalo bi ga ponovo štampati. Bio je jugoslovenski orijentisan. Pero Zubac je moj drugar iz najranijih dana. Iz vremena kada smo u ateljeu Mike Antića na Tvrđavi pili i recitovali. Bili su tu i neki glumci i neke lepe žene. Pera je tada prvi put govorio 'Mostarske kiše', prvi put sam ih i ja čuo i rekao sam ovo je pesme za mene. Ovo nije napisao Pero Zubac, ovo sam napisao ja, ili ću je bar napisati glasom", kaže Rale.
Ratomir Rale Damjanović, diplomirao jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu i radio kao profesor na Učiteljskom fakultetu, ali kaže da je po osećaju i dalje gimnazijalac.
"Nisam mnogo daleko odmakao od toga. Donji Tovarnik gde sam rođen i okolina, Sremska Mitrovica, Inđija i okolina, čitav ovaj svet postaje zapravo nevažan, ako ostanete čisti u duši onako kako vaše rodno mesto ili izabrana rodna mesta zahtevaju. Ja to vreme pamtim kao vreme otkrovenja, jer sam tu procvetao u Sremskoj Mitrovici", kaže Damjanović.
Preporuka za vas
Komentari (0)