Kad je Beograd bio domaćin Nesvrstanih: Šta se sve nalazi u zbirci koje je Unesko upisao u registar "Pamćenje sveta"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

31/05/2023

19:47

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Dokumentarna zbirka Filmskih novosti o Prvom samitu Pokreta Nesvstanih u Beogradu upisana je u Uneskov Međunarodni registar "Pamćenje sveta". Ovaj registar kulturne dokumentacione baštine pandan je svetskom registru nepokrernih spomenika kulture, a nominaciju su zajedno sa Srbijom podneli Indonezija, Indija, Egipat i Alžir.

Direktor Filmskih novosti Vladimir Tomčić, za Euronews Srbija objašnjava da je bio oduševljen nakon što je dobio lepe vesti, budući da je od nominacija prošlo punih pet godina.

"Za Filmske novosti to je veliki događaj. Dobićemo mesingani grb Uneska na ulazu u zgradu sa tekstom šta se tu čuva, što ima nemerljiv značaj. S druge strane, ovo je izuzetno važno za Srbiju, ne samo zato što je prva konferencija bila u Beogradu, nego i zato što je naša zemlja sa Indijom i Egiptom bila rodonačelnik i osnivač pokreta", objašnjava Tomčić.

Gadafijeve kamile ispred Sava centra

Filmske novosti čuvaju pravo istorijsko blago. Njihove kamere su, pored zvaničnih sastanaka, zabeležile čak i neformalne susrete šefova Nesvrstanih, a uz pomoć čitača s usana, istoričari su imali priliku da "prisluškuju" šta su lideri voleli da jedu, šta da gledaju i kakvi su njihovi utisci o Beogradu.

Zbirka se sastoji se od 76 tekstualnih arhiva, 242 fotografije, jedne audio arhive i 15 filmova.

"Imamo i snimke koji su manje poznati. Muamer Gadafi je bio pomalo ekscentričan i on je recimo doveo pet kamila koje su bile u šatoru pored Sava centra, jer je celog života pio kamilje mleko. Po odlasku ih je ostavio na poklon zoološkom vrtu u Beogradu", kaže Tomčić.

Naš sagovornik objašnjava da su Filmske novosti treći arhiv u Evropi dokumentarnog filma, posle Pariza i Praga i da je pred njima odgovoran zadatak digitalizacije osetljive filmske građe koja se nalazi na 35-milimetarskoj traci.

"Dobrom voljom Ministarstva kulture smo dobili vrednu i značajnu opremu kojom je skeniramo, ali je manje poznato da se to skeniranje radi u realnom vremenu. Dakle, imamo 96 hiljada sati materijala, što znači da treba isto toliko sati da se to presnimi. Pored toga, trideset posto tih materijala pre presnimavanja zahtevaju reparaciju i čišćenje što oduzima mnogo vremena", kaže Tomčić, dodajući da se tim poslom trenutno bavi samo dvoje zaposlenih.

"Poređenja radi, belgijski filmski arhiv, koji je pandan našim Filmskim novostima ima tri puta manje materijala od nas, a svoju digitalizaciju na kojoj je radilo petoro ljudi, sprovodili su devet i po godina", objašnjava direktor.

Zato je odlučeno da se najpre digitalizuju najvredniji i najznačajniji materijali, koji su sada sačuvani zauvek, a ostale će, kako kaže, raditi kako im vreme dozvoli.

Svedočanstva o kulturnom nasleđu

Filmske novosti čuvaju i svedočanstva nekih i događaja koji su izuzetno značajni za kulturu.

"Lorens Olivije, Vivijen Li i Robert Bruk, najčuveniji režiser Šekspira u Velikoj Britaniji, su bili dva meseca u Beogradu i svako veče igrali Šekspira u Narodnom pozorištu. Tito ih je gledao četiri puta i mi to imamo snimljeno", kaže Tomčić.

U arhivi su i snimci gostovanja čuvenog umetnika Henrija Mura, koji je u Beogradu proveo tri i po meseca, održavaju predavanja i radionice.

Od izobilja materijala Filmske novosti do sada su snimile 164 dokumentarna filma, među kojima se "Prestonica Srbije", "Tvrđava Dunava", "Titova soba tajni"...

"Sad smo završili i ide na nacionalnoj televiziji 'Srpske svetinje na Kosovu i Metohiji'. Snimljene su 163 svetinje, od kojih je 54 već upakovano u filmove. Dragoceno je da to ostane zabeleženo, naročito u ovakvom političkom momentu, tim pre što se deo tih svetinja na dnevnoj bazi uništava", zaključuje naš sagovornik.