Igre 
Samit nesvrstanih u Beogradu: Pandemija pokazala nejednakosti, više nego ikad potrebna je solidarnost
Komentari11/10/2021
-11:16
Samit povodom obeležavanja 60 godina od prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja, koji se održava danas i sutra na Beogradskom sajmu, okupio je više od 100 stranih delegacija, predvođenih predsednicima, premijerima i ministrima spoljnih poslova država članica, kao i više od 500 učesnika. Domaćini Samita su Srbija i Azerbejdžan, a Beograd svoje goste dočekuje, kao i pre šest decenija, sa zastavama svih zemalja učesnica koje se mogu videti duž auto-puta, ali i u centru grada.
Skup je započeo je obraćanjem predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva koji je rekao da se danas slavi istorijski događaj kada je organizovan prvi sastanak "Nesvrstanih" u Beogradu. FOTO TANJUG/MILOS MILIVOJEVIC
On se zahvalio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i rekao da inicijativa za organizaciju skupa pokazuje "srpsku spremnost da preuzme nasleđe od ranije".
"Pošto je najveća međunarodna institucija posle skupštine UN, Pokret predstavlja primer multilateralizma objedinjujući 120 zemalja", rekao je on.
On je naglasio da istorijski principi kao što su poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, leže u srži ovog pokreta i da su to principi koji su važni i važe i danas. Alijev je naglasio da Azerbejdžan samostalno vodi domaću i međunarodnu politiku.
"Kako je pandemija pogodila svet, Azerbejdžan je ozbiljno preuzeo svoje vođstvo, pokrenuo je niz inicijativa", rekao je on.
Kaže i da su ove godine zemlje članice ovog pokreta jednoglasno odlučile da produže predsedavanje Azerbejdžana do 2023.
"Ovo je veliko priznanje, Azerbejdžan će nastaviti na radu globalne vidljivosti ovog pokreta. Sugerisali smo ovaj sastanak kako bi se ojačali stavovi pokreta posle pandemije. Bilo bi racionalno da pokret zagovora panel na nivou UN koji bi se bavio oporavkom posle kovida", naveo je on.
Povezane vesti
Vučić: Srbija nikada neće okrenuti leđa svojim prijateljima
Nakon njega, okupljenima se obratio predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je zahvalio predsedniku Azerbejdžana na govoru i na tome što se uključio u organizaciju ovog Samita.
FOTO TANJUG/MILOS MILIVOJEVIC
"Dobrodošli kući. Beograd jeste bio i biće ponosni domaćin svakom ljudskom biću koji u sebi nosi dušu mira. Mir je osnov saradnje, međunarodna saradnja jeste jedini put ka sveukupnom prosperitetu i blagostanju. Agenda do 2023. ističe tri principa, mir i bezbednost, razvoj i ljudska prava", rekao je predsednik Srbije, te dodao:
"Srbija kao pravni naslednik Jugoslavije je ponosni promoter politike multiratilazima, velika mi je čast da smo se okupili danas. Uveren sam da Beograd kao viševekovni simbol i tačka kontakta, susreta istoka i zapada, može da baš podstakne na dijalog i izrgadnju novih mostova saradnje".
On je rekao i da je ovo izuzetna i retka prilika da lideri razgovaraju licem u lice.
"Razlog je 60. godišnjica. Naša želja jeste da odamo počast Pokretu. Nadam se da nećemo samo govoriti o prošlosti, već i o budućnosti. Ne bi trebalo da zaboravimo suštinsku ulogu koju je pokret imao u svetu. Istorija pokreta je uspešna priča, ali nije dovoljno da se prisećamo zlatnog doba već i da postavimo neke nove ciljeve", naveo je Vučić.
Predsednik Srbije je rekao da je svet na mnoge načine danas različit od onog iz 1961. godine, te da je danas možda više nego ikada neophodno da "radimo na jačanju multiratelarizma".
"Saradnja i solidarnost jedini put koji vodi ka indiviualnom i koletivnom prosperitetu. Pokret bio i ostaje simbol slobodoljubivog dela sveta. Srbija zna koliko je borba teška, najteža ona oko rešavanja pitanja Kosova. Boreći se za svoj teritorijalni suverenitet, uprkos svim izazovima, Srbija ostaje posećena traganju kompromisnog rešenja, dijalog nema alternativnu, a podrška međunarodne inicijative je ključna", naveo je Vučić.
Povezane vesti
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Kako je dodao, Srbija je nesebično pomagala onima kojima je bilo potrebno, donirala više od milion vakcina protiv kovida 19, te nastavio da će to nastaviti da čini i u budućnosti.
"Imate odanog prijatelja u Srbiji i uveravam vas da ovo nisu prazne reči. Srbija nikada neće okrenuti leđa svojim prijateljima", dodao je predsednik Srbije.
Lavrov: Moramo izbegavati dvostruke standarde
Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov istakao je danas na jubilarnom Samitu Pokreta nesvrstanih da su načela tog pokreta u aktuelnom svetu veoma potrebna.
On je u obraćanju učesnicima zahvalio što je Rusija dobila status posmatrača i preneo poruku predsednika Rusije Vladimira Putina.
EPA/ANDREJ CUKIC
"Od sveg srca pozdravljam sve učesnike jubilarne sednice organizovane povodom 60-ogodišnjice Pokreta, pokreta koji pokazuje da želi konstruktivan dijalog svih zemalja u svetu. Danas kada situacija u svetu postaje sve turbulentija, kada se čovečanstvo suočava sa mnogim izazovima glavna načela Pokreta su za sve jako potrebna. Posebno za rešavanje konfliktnih situacija, izgradnju demokratskijeg državnog poretka i svih društava“, preneo je Lavrov.
On je kazao da status posmatrača otvara Rusiji novu šansu da pomogne u rešavanju svih nerešenih pitanja, kako regionalnih, tako i svetskih u cilju osiguranja mira.
Pokret je pre 60 godina poslao poruku da nema alternative mirnom prevazilaženju izazova, podsetio je Lavrov, te dodao da se ne smeju zaboraviti principi UN i da se moraju izbegavati dvostruki standardi, kao i da je neophodno boriti se protiv neokolonijanizma.
Lavrov je naglasio da je neophodno boriti se za zaštitu ljudskih prava i terorizma.
Šahid: Društva teže miroljubivom rešavanju sporova
Okupljenima se na Samitu obratio i predsednik skupštine UN Abdula Šahid te rekao da društva teže miroljubivom rešavanju sporova.
"Zahvaljujem vam na naporima na multiratelarnom pristupu. Sa nadom u budućnost, prvi zrak nade je da se obezbede vakcine, a ja ću uskoro sazvati sastanak na visokom nivou o vakcinama, u januaru sledeće godine. Pokušaćemo da rešimo praznine u vezi sa time", rekao je te dodao da će 26. oktobra u Njujorku biti organizovana posebna sesija o klimi.
Tanjug AP/Darko Vojinović
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš obratio se okupljenima putem video linka te rekao da mu je veliko zadovoljstvo i čast da može da se obratim u vreme globalnih izazova bez presedana.
On je naveo da nesvrstani imaju značajnu ulogu u procesu smanjenja nuklearnog arsenala i jačanju jedinstva u svetu.
"Nesvrstane države su doprinele globalnoj solidarnosti u vreme krize izazvane virusom korona", izjavio je Gutereš u video poruci.
"Dugo pokušavam da proguram plan globalne vakcinacije zbog toga što zbog neujednačene distribucije dolazi do smrti velikog broja ljudi i želimo da sve zemlje dovedemo do visoke stope vakcinisati", poručio je Gutereš.
On je naglasio da je potrebno ubrzati rešavanje problema u svetu kako bi se ostvarilo sve što je zacrtano u strategiji za 2030. godinu.
Ukazao je i na značaj rešavanja pitanja otplaćivanja i otpisivanja dugova za zemlje s niskim prigodima jer, kako je rekao, dužnički odnosi dovode zemlje u teške situacije.
Gutereš je rekao da je neophodno pojačati i aktivnosti kako bi se smanjili zagađenje, gubitak radnih mesta i kako bi se pojačala borba protiv klimatskih promena.
Čavušoglu: Glavni principi Beogradske deklaracije i danas relevantni
Ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu poručio je da svet danas nije isti kao 1961. godine, Hladni rat se završio, bipolarni svet se pretvorio u multipolarni, a izazovi su složeniji, ali glavni principi Beogradske deklaracije od pre šest decenija i dalje su, ističe, važni i relevantni.
“Zato pozivamo sve da se Pokret nesvrstanih osnaži i bude jači u svojim aktivnostima”, rekao je Čavušoglu danas na Samitu u Beogradu, kojem prisustvuje kao specijalni gost.
On je preneo učesnicima pozdrave turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, dodajući da je ovo istorijski skup, a principi koji su ustanovljeni 60 godina ranije, važni za sve.
Dodik: Pandemija pokazala slabosti, veliki zaboravili na male
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik ukazao je danas na promenu kroz koju je svet prošao u poslednje dve godine, a koja je izazvana pandemijom virusa korona i ocenio da je upravo pandemija pokazala slabost „velikih“, ali i Svetske zdravstvene organizacije koji su, kako kaže, zaboravili „male“.
Dodik naveo da su na početku epidemije bogate zemlje zaboravile na male i siromašne, kao i da su pokušaji da se obezbede zaštitna oprema, a potom i nabavka vakcine, bili su na granici prevare, a pretvorili se u borbu na uštrb malih. Ipak, Dodik primećuje da su opet male zemlje dobile pomoć od onih koji nisu zaboravili šta je to solidarnost.
I ministarka spoljnih poslova Indonezije Retno Marsudi osvrnula se na pandemiju i poručila da su izazovi sa kojima se svet suočavao tokom osnivanja Pokreta nesvrstanih ostali dodajući da su se možda i umnožili.
Marsudi je podsetila da je jedan od principa tog Pokreta jednakost među svim državama i nacijama i ukazala da se upravo zbog toga mora zahtevati da bude omogućen jednak pristup vakcinama protiv virusakorona.
„Treba svi da sarađujemo zajedno kada se radi o izazovima, pandemiji, klimatskim promenama...“, kazala je Marsudi.
Indijska ministarka: Rešavanje problema će pokazati koliko je Pokret važan
Ministarka spoljnih poslova Indije Menakaši Leki poručila je danas da, ako se ne budu poštovale procedure Pokreta nesvrstanih, neće biti moguće ostvariti napredak.
Leki je istakla da je jako važno da se sve članice Pokreta zajedno suoče sa globalnim izazovima, poput pandemije, klimatskih promena.
"To suočavanje i rešavanje tih problema će nam pokazati da li je Pokret i dalje tako važan, a pristup rešavanju problema mora biti Rezolucija 2543 koja se bavi sprečavanjem terorističkih akcija svuda u svetu", kazala je Leki.
Način na koji je kovid pandemija dovela do velikih problema širom sveta i suočavanje sa tim problemima, kako kaže Leki, takođe su slika kako Pokret pruža odgovor.
"Pokret deli svoja iskustva i ima stanovništvo koje može da preuzme vođstvo", kazala je Leki i u tom smislu ukazala da je Indija obezbedila više miliona vakcina, te da je nakon što je vakcinisala svoje građane, vakcine donirala i drugima.
Navela je da je u skorije vreme Pokret nesvrstanih sarađivao i u drugim oblastima i to sve više, međutim, ukazala je i na to da Pokret nije uvek bio dovoljno ažuran u rešavanju nekih problema.
Podrška osnovnim principima Pokreta
Ministar spoljnih poslova Bangladeša Abdul Momen je ukazao na to da je nedopustiv takozvani vakcina nacionalnizam.
„Dok su razvijene zemlje gledale svoje državljane, ostatak sveta se patio. Tu nejednakost moramo da tretiramo“, kazao je.
Šef diplomatije Ugande Odongo Jeje Abubakar istakao je da su multilateralizam i solidarnost potrebniji sada nego ikada pre.
Ukazao je da se ceo svet poslednje dve godine suočava sa negativnim uticajem pandemije.
„Pandemija je pokazala gde smo ranjivi socijalno, ekonomski... Jasno je da su ideali našeg Pokreta, uspostavljanje naprednog, mirnog sveta, jednakosti još uvek relevantni. Ovaj sastanak je prilika da te vrednosti reafirmišemo u međunarodnoj areni“, poručio je Abubakar.
Ministar spoljnih poslova je poručio da je Pokret zasnovan na principima uzajamnog razumevanja, multilateralizma i kolektivnog delovanja.
“Pokret se i dalje rukovodi principima iz Bandonga, poštovanjem jednakosti, ljudskih prava, pravičnog rešavanja sporova, kako bismo obezbedili mir u svetu i globalnu bezbednost”, rekao je Šava.
Ministar spoljnih poslova Venecuele Feliks Plasensija istakao da se njegova zemlja čvrsto zalaže za te principe i da su oni okosnica njene spoljne politike.
Ukazao je i da pandemija koronavirusa ne pravi razliku između velikih i malih, bogatih i siromašnih, već je dodatno produbila jaz između severa i juga i pokrenula krizu čovečanstva bez presedana.
“Moramo da radimo zajedno, na insistiramo na multilateralizmu, solidarnosti kako bismo povratili svet u kome ćemo zajedno moći bolje da živimo”, rekao je ministar spoljnih poslova Venecuele.
Podršku osnovnim principima Pokreta dali su princ Fejsal bin Farhan bin Abdulah, ministar spoljnih poslova Saudijske Arabije i ministri spoljnih poslova Jemena Ahmed Avad Bin Mubarak i Iraka Fuad Husein, šef diplomatije Botsvane Lemogang Kvape i ministar spoljnih poslova Gvatemale Pedro Brolo Vila.
Tanjug AP/Darko Vojinović
Kuvajtski ministar spoljnih poslova Ahmed Naser Al Mohamed istakao je da ceo svet treba da sarađuje i da je potrebno imati multipolarni sistem kako bi se što bolje rešavali problemi i kako bi se svet razvijao.
Istakao je da je pandemija virusa korona uticala i na zdravlje i život ljudi, ali i na ekonomiju, te da je potrebno zajedno se boriti protiv tih posledica.
Članovi pokreta ukazali su i na problem Palestine, na čemu se zahvalio ministar spoljnih poslova Palestine Rijad Al Maliki.
„Narod Palestine i dalje gleda na Pokret nesvrstanih kao na jednu zajednicu svih nas i koji priznaje pravo na naše opredeljenje na nezavisnost i mirno rešavanje mnogih problema“, kazao je Al Maliki.
Kako je naveo, ciljevi Pokreta nesvrstanih se još mogu videti u Palestini.
Igrutinović: Uspeh što je Pokret preživeo u svojoj formi
Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije za Euronews Srbija kaže da je glavni uspeh Pokreta to što je on preživeo u svojoj formi i kraj Hladnog rata i procese poput globalizacije.
"Zadržao je tu fleksibilnu formu da posluži kao jedna vrsta moralne ili savesti čovečanstva. Ostao je jedan od najvećih okupljališta različitih zemalja i s vremena na vreme proizvodi dobre i kvalitetne rezultete o globalnim temama", naveo je on.
Na pitanje da li ovaj pokret ima perspektivu, Igrutinović kaže da ima i da smo svedoci jednog trenda multilateralizacije, a da se to vidi na primeru i rasta značaja grupacije G20 naspram G7.
Kako kaže, kada je reč o Srbiji, koja je jedan od posmatrača, ovo je jedan od mogućih iskoraka ka globalnim horizontima. Status posmatrača imaju i Rusija, Kina, Brazil.
"To je jedan mogućih iskoraka ka globalnim horizontima koji nisu usko vezani za geografske okvire. Ovo je jedan iskorak koji zemlji maloj poput Srbije, a s druge strane velikoj poput Rusije omogućava da uspostavi kontakte", naveo je on.
Da li Pokret nesvrstanih i želja za članstvo u EU isključuju jedno drugo, Igrutinović kaže da ne vidi da su te dve stvari u direktnoj političkoj koliziji, ali da se na primer jedan lokalni problem, poput Kipra, preneo na učešće na samitu.
"Te dve stvari nisu u direktnoj koliziji, ali isključuju jedna drugu jer Srbija članstvom u EU preuzima formalno političke obaveze, regulaciju svoje trgovine i onda ne postoji jedna vrsta bilateralnog iskoraka koji može da čini sada", rekao je i dodao da Kipar nije na ovom samitu zbog sporova sa turskom, a Azerbedjžan kao predsedavajući Pokreta je u dobrim odnosim sa Turskom, te setaj lokalni problem se preneo na učešće na samitu.
FOTO TANJUG/MILOS MILIVOJEVIC
Pre početka skupa, zvaničnike više od 100 delegacija, dočekali su ministri spoljnih poslova Srbije i Azerbejdžana, Nikola Selaković i Džejhun Bajramov. Pojedine goste dočekao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Za bezbednost više od 100 delegacija brine više od 3.000 pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova. Epidemiloške mere su rigorozne i na Sajam ne može da uđe niko bez negativnog PCR testa.
Današnja plenarna sednica trajaće do 18 sati, paralelno se održava i poslovni forum, a za to vreme će članovi delegacija održavati bilateralne sastanke.
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković je govorio ovih dana da je ovo jedan od trenutno najvećih skupova u Evropi, ako ne i u svetu jer se dešava u pandemijskim uslovima i da je važan za ugled Srbije u svetu. Ono što je takođe rečeno jeste da je ovo komemorativni skup, da ovde neće biti političkih poruka već će se jednostavno obeležiti godišnjica.
Srpski zvaničnici su ovih dana dodali i da Srbija ostaje okrenuta svom cilju - članstvu u EU, ali takođe da ne zaboravlja svoje prijatelje, a to su Rusija i Kina i članice Nesvrstanih.
Istorijat Pokreta nesvrstanih
Ideja o Pokretu nesvrstanih nastala je pet godina pre prve konferencije, kada su se u Titovoj vili na Brionioma sastali premijer Indije Džavaharlal Nehru, predsednik Egipta Gamal Abdel Naser i predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito.
Simbolična, ali i istorijska slika, kada je potpisana Brionska deklaracija, i kada je dogovoreno da se u blokovski podeljenom svetu između Sjedinjenih Američkih Država i Sovjetskog Saveza, nesvrstani nametnu kao struja koja poziva zemlje da na miran način rešavaju sporove.
Reč je o političkoj alternativi za zemlje koje žele da izbegnu opredeljenje za određen vojno-politički blok i vode samostalnu spoljnu politiku.
Pokret se opredelio za podršku nacionalnoj borbi za nezavisnost, iskorenjivanje siromaštva i suprotstavljanje kolonijalizmu i imperijalizmu. Najveći skup država posle Ujednjenih nacija održan je u septembru 1961. godine u glavnom gradu tadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Okupili su se lideri 25 zemalja, među kojima su pored osnivača bili i predsednik Indonezije Sukarno i prvi predsednik Gane Kvame Nkrumah.
Pet prinicpa na kojima počiva, a to su uzajamno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, uzajamno nenapadanje, jednakost i uzajamna korist i miroljubiva koegzistencija i danas, šest decenija kasnije, aktuelni su više nego bilo kad ranije.
Iako formalno ima 120 članica, u kojima živi 55 odsto svetskog stanovništva, Pokret nesvrstanih nema uticaj koji je imao u drugoj polovini 20. veka, ali i dalje predstvalja glas onih koji se slabije čuju.
Komentari (0)