"Za 5.000 do 6.000 evra se ne zatvara fabrika": Da li je minimalac mogao da "zaključa vrata" Kentaura u Vranju
Komentari29/10/2025
-16:40
Fabrika "Kentaur Balkans" u Vranju je u ponedeljak bez najave zatvorena, pa će 250 radnika ostati bez posla. Direktorka danske kompanije kaže da je do toga došlo zbog povećanja minimalca. Da to sigurno nije razlog zatvaranja fabrike kaže za Euronews Srbija predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda Dragan Todorović. S druge strane, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković navodi da povećanje minimalca može da bude razlog za takav potez i da je moguće da Danci nisu napustili Srbiju zbog vanrednog povećanja minimalca od okobra ove godine, nego zbog toga što se očekuje još novo povećanje od 10,1 odsto od 1. januara 2026. godine.
Atanacković za Euronews Srbija navodi da je primer Kentaura slučaj gde se poslodavac našao uklješten između povećavanja opštih troškova.
"Pošto je verovatno to u ugovoru sa našom državom da moraju davati 20 odsto više od minimalne, jednostavno su izračunali da im se to ne isplati, da ih vodi u zonu gubitaka. Šta su oni uradili? Oni su jednostavno napustili Srbiju. Ali sad se postavlja pitanje za neke naše članove, za neki deo naše privrede domaće. Mi nemamo gde da odemo, nemamo neku drugu državu. Mi moramo da ostanemo u privrednoj situaciji u kojoj se nalazimo bez obzira da li će to biti gubitak ili ne", rekao je on.
On navodi da je između septembra prošle godine i septembra ove godine povećanje minimalne zarade iznosilo 37 odsto.
"To je onda za njih, verovatno, bilo značajno više. A s druge strane, nije se promenio devizni kurs. Oni i dalje, jednostavno, nemaju stimulaciju u izvozu, kao i naše firme", rekao je Atanacković.
Todorović, međutim, navodi da povećanje minimalca od oktobra ove godine od 9,4 odsto na taj broj radnika u fabrici, uz povećanje neoporezivog dela zarade, opterećuje zarade za 5.000 do 6.000 evra evra mesečno.
"Za 5.000 do 6.000 evra se ne zatvara fabrika. Ovde očigledno postoji nešto drugo iza toga", navodi on.
Povezane vesti
Odluka o vanrednom povećanju minimalca od oktobra ove godine, kaže on, doneta je još 15. jula.
"Ta direktorka je još 15. jula znala da će oktobarska plata biti 9,4 odsto veća. Ona još uvek nije isplaćena, biće isplaćena u novembru. A donošenje ovakve odluke naprečac samo potvrđuje ono što sam rekao, da to nije razlog", dodaje on.
Todorović kaže da ih situacija u vezi sa tom fabrikom nije iznenadila zato što je, kako dodaje, Srbija u ekonomskoj krizi.
On navodi da su u prvih šest meseci strane investicije manje za 54 odsto, kao i da je projektovani BDP sa početka godine isto manji u ovom trenutku.
"Mi recimo u Metalskom kompleksu imamo oko 11.630 radnika koji su na plaćenom odsustvu dužem od 45 dana. Znači sve su to najave da smo u krizi. Ovde je samo jedan novi moment i mislim da je medijski i zato interesantna ova vest, da prvi put poslodavac nije hteo da razgovara sa predstavnicima lokalne vlasti i države. Verovatno je to neka poruka kako je dogovarala dolazak te kompanije i ovaj način kako oni odlaze", rekao je on.
Euronews
Atanacković kaže da strani investitori uglavnom ne dolaze zbog srpskog tržišta, nego dolaze da iskoriste jeftiniju radnu snagu i neke druge pogodnosti.
"Imamo za sada još uvek relativno jeftinije energente. Znači, mnoge pogodnosti su u Srbiji prisutne. Međutim, kako se one smanjuju iz raznih razloga, a ostaje kurs dinara fiksiran sa evrom, oni više za te troškove koje su imali, ne mogu da ostvare razliku u ceni, ne mogu da ostvare profit", rekao je Atanacković.
Povezane vesti
On kaže da Srbija postaje sve manje konkurentna iz razloga što više ne može da se "pohvali da imamo kvalitetan rad za nisku cenu".
Atanacković je rekao da cena rada u Srbiji više nije toliko niska i da svake godine imamo sve manji priliv mladih ljudi koji bi mogli da se prihvate određenih zanimanja.
"Sem toga, čak i oni koji stasaju da mogu da se uključuju u svet rada, oni biraju da često idu u Zapadnu Evropu, gde im se nudi veća zarada nego što to srpska privreda nudi", rekao je on.
Mogu li se sprečiti masovna otpuštanja?
Na pitanje da li postoji opasnost da radnici iz nekih drugih fabrika po ovom modelu ostanu bez posla, Todorović kaže da ono što sindikatu smeta je što se sa stranim investitorima u startu dogovaraju neki benefiti, a jedan od tih benefita za njih je neosnivanje sindikata.
"Mi nemamo tamo sindikat, te radnike ne štiti sindikat i zato je ministarka morala da dođe lično da ohrabri te ljude. Takođe se ove godine dešava još jedna stvar koja je iznenađujuća i za nas u sindikatu. Kao što predstavnici ove kompanije ne žele da razgovaraju sa predstavnicima vlade, tako i vlada i ministri ne žele da razgovaraju sa sindikatima. Mi imamo problem zastoja u socijalnom dijalogu u ovoj godini", rekao je on Todorović
On kaže da je socijalni dijalog put za traganje za rešenjima i prevazilaženje krize, navodeći da je veliki rizik da u narednoj godini dođe ne do zatvaranja, nego do smanjenja broja zaposlenih u velikom broju fabrika.
Prema njegovim rečima, zakonska regulativa je takva da masovna otpuštanja ne mogu da se spreče.
"Mi smo se 2014. borili protiv ovakvog Zakona o radu i pokušavamo da se taj zakon promeni u dogovoru sve tri strane, u jednom kvalitetnom socijalnom dijalogu, ali se to negde stalno pomera", rekao je Todorović.
On kaže da je ekonomska politika Vlade Srbije o subvencionisanju radnih mesta u stranim kompanija koja se vodi već 15 godina u početku pravila rezultat kada je bila velika stopa nezaposlenosti, ali da se u poslednjih 5-6 godina drastično sve promenilo.
"Mi nismo promenili tu ekonomsku politiku i mislim da pristup države treba da bude značajno drugačiji u tom delu, da osvrt treba da bude na mala i srednja preduzeća, na domaće preduzetnike, jer onda je i uticaj svetske krize ili bilo čega značajno manji. Na ovaj način mi smo zavisni i od tih dešavanja u svetu", rekao je Todorovic on.
Atanacković kaže da je anketa koju sprovodi Unija poslodavaca Srbije pokazala da oko dve trećine poslodavaca kažu da nemaju problem da se podignu minimalne zarade i da su to uglavnom oni koji inače isplaćuju više iznose - 80.000, 90.000 i 100.000 dinara, ali da se trećina poslodavaca apsolutno snažno protivi tome da se prihvati povećavanje minimalca.
"Nije samo u pitanju minimalna zarada. Jednostavno, mi imamo jednu situaciju da se cene svega oko nas, posebno prehrambenih proizvoda, povećavaju, da jednostavno ljudi koji rade za minimalne zarade ili one koje su približno minimalcu, uglavnom s tim novcem ne mogu da sastave svoj porodični budžet. Tako da je onda neophodno te zarade povećavati. Sami ljudi koji rade za te iznose traže neka alternativna rešenja, traže drugu firmu da bi prešli", rekao je on.
U konkretnom slučaju fabrike u Vranju, Atanacković je rekao da država ne može dodatno da pomogne privatnoj kompaniji, bilo da je ona domaća ili strana, nekim angažovanjem sredstava.
Na pitanje da li bi u Zapadnoj Evropi mogao da se dogodi ovakav scenario kao sa danskom fabrikom u Vranju, on kaže da bi verovatno mogao i da je privredni svet i uopšte svet dosta grub.
Komentari (0)