Zanatlija i umetnik na glasu: Nikola je "Nebesku kapiju" zavarivao šest meseci po deset sati dnevno

Komentari

Autor: Nataša Jovanović, Euronews Srbija

17/06/2023

18:57

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Vajar Nikola Pantović iz Kraljeva svoja dela oblikuje od kovanog gvožđa. Stvara u kovačnici svog oca koji se kovačkim zanatom bavi više od pola veka.

Nikola je vrstan kovač, pre svega. Osnove zanata naučio je još kao dete i to mu je mnogo pomoglo na Fakultetu primenjenih umetnosti gde je diplomirao na odseku za vajarstvo u klasi profesorke Zorice Janković. Očevu radionicu je pretvorio u atelje gde se ništa ne odbacuje kao višak, jer Nikola u svemu vidi potonje umetničko delo.

Oblikuje i prohrom, mesing i čelik. Gotova dela boji crnom završnom bojom. Rukotvorine su galerijskog formata ali ima i dela koja su znatno veća. Njegov rukopis je prepoznatljiv čak i kada je oblikovan u običnim stvarima kao što su kapije, gelenderi ili nameštaj. Ovo je priča o njegovom uspehu.

"Prvi put sam došao 2000. godine kod oca u radionicu imao sam viziju neke lampe. tu su mi pomagali njegovi radnici, koji nisu imali vremena da odvoje za mene. Čekao sam ih tri dana, i više nisam mogao. Krenuo sam da varim i tako polako - malo pomalo - dosta rada i truda već 20 godina radim bez prekida", kaže Nikola.

Otac Dobrosav je ponosan na to što se u njegovoj radionici starih zanata stvaraju umetnička dela i što njegov sin, tim istim delima, pronalazi i praktičnu primenu.

"Mislio sam da se radnja neće ugasiti kad ja odem u penziju, da će on to da nastavi, ali više voli da kucka i da doteruje nego da radi u proizvodnji", kaže Pantović.

Prvu iskovanu lampu odmah je prodao, a onda su mušterije počele da traže lustere, ograde, gelendere, kapije...

"Za jednu kapiju, onu koju zovem 'Nebeska kapija' trebalo mi je šest meseci zavarivanja po 10 sati dnevno. Najčešće sam vario, ima i kovanih elemanata, ali manje. Upotrebio sam dvanaest koturova žice od 15 kg težine - to su ove za CO2 aparat", objašnjava umetnik za Euronews Srbija.

Za razliku od njegovog oca koji kapije pravi onako kako mušetrije zahtevaju, Nikola radi onako kako on želi i kupci mu veruju. Proces stvaranja veoma je dug. Za njega mu je potrebno nadahnuće i nikad ne zna šta će na kraju da ispadne. Ali jedno je sigurno, nikada nije napravio dva ista predmeta.

Iako ograde i kapije uspe dobro da naplati, najponosniji je na svojih 15 skulptura koje su nastale tokom 10 godina studija na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu...

"Skulptura 'Vreme' ima dva metra u prečniku. Predstavlja kružni tok vremena - kreće se u dva pravca, u smeru kazaljke sata i suprotno od njega. Radio sam je u delovima i trebalo mi je možda godinu dana da je završim", priča Nikola.

Tako su u deset godina neprekidnog stvaranja nastali "Tetreb", "Mlečni put", "Kometa", "Drvo života" - uglavnom od materijala koji ne bi mogao da se upotrebi u druge svrhe. Ipak, kako kaže, za ovakvu vrstu umetnosti u Srbiji nema mnogo interesovanja, jer ljudi uglavnom ne razumeju vrednost ovih skulptura.

U poslednje vreme najviše slika, a njegova dela trenutno čame u ovoj radionici i video ih je tek mali broj ljudi na izložbama koje je imao u Beogradu.

"Želja mi je da stupim u kontakt sa nekim galeristom u svetu, pošto je ovde slaba potražnja za umetnošću uopšte pa i za skulpturama", objašnjava Nikola, koji kaže da bi voleo da se njegova dela nađu u nekoj od galerija u Londonu ili Njujorku. Do tada je njegova jedina reklama preporuka zadovoljnih mušterija.