Više od stotinu hiljada umetničkih dela putuje na Mesec: "Lunarni kodeks" postaje najveća galerija van planete Zemlje

Druga lunarna misija sa posadom Apollo 12 je 1969. na Mesec odnela tajni "paketić" zakačen za jednu od nogu njenog lendera. Bila je to keramička pločica ne veća od nokta na palcu sa šest ugraviranih umetničkih radova. "Mesečev muzej", kako su je nazvali, postala je prvo umetničko delo na Zemljinom jedinom prirodnom satelitu. 

Dve godine kasnije pridružila joj se i prva skulptura, mala figura nazvana "Pali astronaut" koju je odnela posada Apollo 15 misije. Ona je postavljena u čast onih koji su izgubili živote pokušavajući da dosegnu Mesec. 

Sada Semjuel Peralta, kanadski fizičar, umetnik i preduzetnik namerava da značajno proširi mesečevu umetničku kolekciju slanjem više desetina hiljada umetničkih dela iz gotovo svih zemalja sveta. 

Skup dela, nazvan "Lunarni kodeks", biće lansiran u tri navrata tokom narednih godinu i po dana. 

"Ako su NASA, evropske i azijske zemlje ozbiljne, kada je reč o planovima za izgradnju kolonije na Mesecu, ovo će biti početak umetnosti i kulture za tu koloniju", rekao je Peralta za CNN.

U početku, on je samo želeo da pošalje svoje radove u svemir. 

"Pesnik sam još od detinjstva. Nakon što sam radio u visokotehnološkoj i energetskoj industriji, takođe sam se zainteresovao za spekulativnu fikciju", objasnio je umetnik. 

Pandemija ga je inspirisala da proširi selekciju na ceo svet.

"Umetnici nisu mogli da izlažu radove u galerijama, muzičari nisu mogli da nastupaju u koncertnim dvoranama. U umetničkoj zajednici zavladao je osećaj opšte malaksalosti. Kontaktirao sam ljude koje sam poznavao, vlasnike galerija, kolekcionare, antropologe i od tada je to organski izniklo", rekao je Peralta.

U međuvremenu, rezervisao je mesto na tri lunarne misije kod prevoznika SpaceX i United Launch Alliance.

"Ove kompanije ne šalju samo Nasin materjial, imaju i dodatni prostor. Otvorili su ga za druge kompanije, korporacije, naučne institucije, univerzitete, ali i privatna lica. Kada sam to saznao, pomislio sam - pa mogu nešto da pošaljem na Mesec", priseća se pisac.

Primarni objekti ovih misija su da isporuče lunarne lendere, koje su izgradile privatne američke kompanije s ciljem da obave niz naučnih eksperimenata i pribave podatke o Mesecu i njegovim svojstvima. Prva od njih trebalo bi da bude lansirana krajem godine. Dve će sleteti na južni pol Meseca, a jedna na Zalivu Viskositatis.

Savremena vremenska kapsula

Od tri kolekcije koje sačinjavaju "Lunarni kodeks" dve su već kompletirane, dok je jedna otvorena za dopunjavanje, budući da raketa neće biti lansirana do novembra 2024. 

Zasad, Peralta je uključio više od 30.000 umetnika iz 157 zemalja.

"Svako od njih ima barem jedno delo, ali jedan umetnik ili pisac, mogu da imaju na desetine dela. To znači da je uključeno i više od 100.000 umetničkih dela. Mnogo je realizma. Imamo fotografije, printove na drvetu, litografije, ulje, akril, mozaik, skulpturu - praktično sve vrste likovne umetnosti u svim tehnikama. Tu su i cele knjige, kratke priče i pesme. Ogromno je", rekao je entuzijasta koji će sam finansirati slanje "Kodeksa" na Mesec.

Kolekcija će biti skladištena na minijaturnom nosaču veličine novčića poznatom kao "NanoFiche".

Nova svemirska trka

Jedna od raketa nosiće sličan projekat, poznat kao "Mesečeva arka", dvadeset centimetara visok "muzej" o čovečanstvu, koji su dizajnirali stručnjaci Univerziteta "Karnegi Melon". 

Još jedna inicijativa, umetničko delo poznato kao "Mesečeva galerija" trebalo bi da dobije trajni muzej na Mesecu sastavljen od stotinu artefakata, skulptura, slika, pa čak i organskog materijala, poput semenki i sve to na samo 12,7 centimetara prostora.