Od "Svete krave" do "letećeg Ovalnog kabineta": Neobična istorija aviona američkih predsednika

Drugi mandat Donalda Trampa obeležilo je više političkih poteza bez presedana, ali malo koji je bio toliko grandiozan kao predstavljanje novog predsedničkog aviona, održano krajem juna u Vazduhoplovnoj bazi Endruz. U ovom najsavremenijem vojnom kompleksu, nedaleko od Vašingtona u saveznoj državi Merilend, javnosti je predstavljen avion Boeing 747-8, koji će u naredne dve godine služiti kao privatni avion predsednika Sjedinjenih Američkih Država.

Međutim, on će biti mnogo više od običnog prevoznog sredstva. Ovaj prilagođeni "džambo-džet", poklon katarske kraljevske porodice koji je izazvao polemike širom američkog političkog spektra, predstavlja najnovije izdanje letelice koja je postala jedan od najprepoznatljivijih simbola na nebu - "Air Force One".

Nova krila u vreme rata

Naravno, priča o predsedničkom avionu počela je mnogo pre 47. predsednika SAD. Britanski The Telegraph nas vodi više od devet decenija unazad, u burne tridesete godine prošlog veka.

Američki predsednik poleteo je svega nekoliko godina nakon što su braća Rajt dokazala da je let moguć, a Teodor Ruzvelt bio je prvi predsednik koji se vinuo u vazduh, leteći avionom "Wright Flyer" 11. oktobra 1910. godine, iako je funkciju napustio godinu dana ranije. Ipak, upravo je njegov prezimenjak, u vremenu kada je svet klizio ka novom velikom sukobu, postavio temelje onoga što će kasnije postati Air Force One.

ThePeterButtAviationCollection/MaryEvansPictureLibrary/MaryEvansPictureLibrary/Profimedia

Frenklin Delano Ruzvelt bio je prvi predsednik SAD koji je leteo dok je bio na dužnosti. U početku je, 1933. godine, koristio hidroavion "Douglas Dolphin", a kasnije, kako se Drugi svetski rat bližio kraju, prešao je na znatno veću letelicu.

U julu 1944. godine avion "Douglas C-54 Skymaster" preuređen je za potrebe predsednika. Ruzvelt ga je koristio za samo jedno povratno putovanje, ali ono je ostalo upisano u istoriju. Avion ga je prevezao na Krim, gde je u februaru 1945. održana Jaltska konferencija sa Josifom Staljinom i Vinstonom Čerčilom, skup koji je odredio posleratno uređenje Evrope.

"Sveta krava"

Ovaj pouzdani avion nastavio je da služi američkom predsedniku još dve godine, prevozeći Harija Trumana na najvažnije državničke sastanke nakon što je, posle Ruzveltove smrti u aprilu 1945. godine, kao potpredsednik preuzeo dužnost šefa države.

Međutim, taj Douglas C-54 Skymaster nikada nije nosio naziv Air Force One. Tokom misije na Krimu 1945. godine bio je poznat pod imenom "Sacred Cow" ("Sveta krava").

US AIR FORCE / Sciencephoto / Profimedia

Kako će potvrditi svaki vazduhoplovni stručnjak, Air Force One nije naziv konkretnog aviona, već pozivni znak koji kontrola letenja dodeljuje svakom avionu Ratnog vazduhoplovstva SAD u kojem se nalazi aktuelni predsednik.

Taj naziv nastao je 18. maja 1954. godine, kada se avion "Lockheed Constellation" sa predsednikom Dvajtom Ajzenhauerom našao u neposrednoj blizini putničkog aviona koji je koristio gotovo identičan broj leta. Predsednički avion nosio je ime "Columbine II", ali je zbog registracije N8610 u radio-komunikaciji koristio oznaku "Air Force 8610". Problem je nastao tokom rutinskog leta iznad Virdžinije, kada se u istom vazdušnom prostoru našao avion kompanije Eastern Air Lines, na letu broj 8610. Da bi se izbegla zabuna, uveden je novi, jedinstveni pozivni znak - Air Force One.

The Pictures Now Image Collectio / Mary Evans Picture Library / Profimedia

Možda deluje kao sitnica, ali izraz Air Force One ubrzo je postao sinonim za predsednički avion. Ipak, ta oznaka nije dodeljivana olako. Tokom poslednjih šest decenija tu ulogu obavljala su svega četiri različita aviona.

Avion koji je ušao u istoriju

Moderna era aviona Air Force One započela je u avgustu 1962. godine uvođenjem letelice prilagođene novom dobu mlaznih aviona. Reč je bila o modelu Boeing VC-137C – posebno modifikovanoj verziji aviona Boeing 707, poznatoj pod oznakom SAM 26000 (SAM je skraćenica od Special Air Mission, odnosno Specijalna vazduhoplovna misija).

© The Peter Butt Aviation Collection / Mary Evans / Mary Evans Picture Library / Profimedia

Avion je uveden u upotrebu godinu i po dana nakon što je Džon Ficdžerald Kenedi postao predsednik SAD. Za samo pet meseci našao se u središtu dva događaja koja su ostavila neizbrisiv trag u istoriji.

U junu 1963. godine prevezao je Kenedija u Zapadnu Nemačku, gde je održao jedan od svojih najčuvenijih govora. Obraćajući se stanovnicima podeljenog Berlina, dve godine nakon podizanja Berlinskog zida, izgovorio je čuvenu rečenicu: "Ich bin ein Berliner."

Samo nekoliko meseci kasnije, 22. novembra 1963. godine, SAM 26000 postao je deo jednog od najtragičnijih dana 20. veka. Prevezao je predsednika u Dalas, gde je tokom javnog obraćanja ubijen u atentatu na trgu Dili Plaza.

Istog dana avion je imao i svoju najtužniju misiju: da Kenedijevo telo vrati u Vašington. Kako bi bilo mesta za kovčeg, uklonjena su četiri sedišta.

U glavnoj kabini tog aviona nastala je jedna od najpotresnijih fotografija u američkoj istoriji. Na njoj se vidi kako potpredsednik Lindon Džonson polaže predsedničku zakletvu, dok pored njega stoji udovica Džeklin Kenedi, vidno potresena, u ružičastom kostimu marke Chanel koji je i dalje na sebi imao krv njenog supruga.

Vikipedija (Wikimedia Commons) / NARA

Dizajn koji je postao zaštitni znak

SAM 26000 predstavljao je i veliki iskorak u vizuelnom identitetu predsedničkog aviona. Bio je prvi Air Force One obojen u prepoznatljivu kombinaciju plave i bele boje, elegantan dizajn koji je, uz jedan važan izuzetak, ostao zaštitni znak predsedničkih aviona sve do danas.

Njegov izgled osmislio je francusko-američki industrijski dizajner Rejmond Lovi, čovek čije su ideje ostavile dubok trag u svetu dizajna.

Tokom svoje bogate karijere kreirao je logotipe kompanija Shell, BP i aviokompanije Trans World Airlines. Još veći uspeh postigao je 1955. godine kada je redizajnirao čuvenu staklenu bocu Coka-Cola, nakon što je desetak godina ranije modernizovao i paklicu cigareta Lucky Strike.

Drugi SAM

Nakon što je služio dvojici Kenedijevih naslednika Lindonu Džonsonu i Ričardu Niksonu, SAM 26000 povučen je iz upotrebe 1972. godine. Njegovo mesto u američkoj istoriji bilo je već obezbeđeno, pa je od 1998. izložen u Nacionalnom muzeju Ratnog vazduhoplovstva Sjedinjenih Američkih Država u Dejtonu, u saveznoj državi Ohajo.

Zamenio ga je, sasvim logično, njegov gotovo identični naslednik SAM 27000, koji je naredne skoro tri decenije neumorno služio čak sedmorici američkih predsednika.

Njime su leteli Ričard Nikson, Džerald Ford, Džimi Karter, Ronald Regan, Bil Klinton, kao i dvojica predsednika iz iste teksaške političke dinastije Džordž Herbert Voker Buš i Džordž Voker Buš.

CNP / MediaPunch / imago stock&people / Profimedia

Poput svog prethodnika, i SAM 27000 bio je svedok istorijskih događaja. Među najpoznatijima je let od 9. avgusta 1974. godine, kada je prevezao osramoćenog predsednika Ričarda Niksona iz Vašingtona u njegov dom u Kaliforniji, neposredno nakon ostavke izazvane aferom Votergejt.

Taj neobični let krije i zanimljiv detalj, podseća Telegraph.

Avion je poleteo iz Vašingtona pod pozivnim znakom Air Force One, ali je tokom leta, dok je bio iznad Kanzasa, oznaka promenjena u SAM 27000. U međuvremenu je u Vašingtonu Džerald Ford položio predsedničku zakletvu, pa je Nikson istog trenutka izgubio pravo da avion kojim leti nosi oznaku Air Force One.

Kada je Air Force One postao zvaničan

Upravo je Džerald Ford učinio da Air Force One postane zvaničan naziv predsedničkog aviona, a ne samo njegov pozivni znak. Ipak, predsednik koji je s njim bio najviše povezan bio je Ronald Regan.

Regan je bio najčešći putnik aviona SAM 27000, preletevši tokom svoja dva predsednička mandata ukupno oko 675.000 vazdušnih milja. Među tim letovima bili su i oni kojima je putovao na istorijske samite sa sovjetskim liderom Mihailom Gorbačovom, čiji su susreti između 1985. i 1988. godine doprineli popuštanju tenzija Hladnog rata. Tri od četiri sastanka održana su van teritorije SAD – u Ženevi, Rejkjaviku i Moskvi.

Zbog te posebne veze između predsednika i aviona, nakon što je SAM 27000 2001. godine povučen iz aktivne službe, prebačen je u Predsedničku biblioteku Ronalda Regana u gradu Simi Veli u jugozapadnoj Kaliforniji.

Stižu predsednički "džambo-džetovi"

Do tada ga je već zamenila znatno veća i modernija letelica: tačnije, dve.

Godine 1990. predsedničkoj floti pridružila su se dva aviona Boeing VC-25, posebno prilagođene verzije modela Boeing 747-200B. U skladu sa dotadašnjom numeracijom dobili su oznake SAM 28000 i SAM 29000.

Upravo su ova dva ogromna aviona ono što većina ljudi danas zamišlja kada pomisli na Air Force One. Njihova prepoznatljivost dodatno je učvršćena fotografijom nastalom 10. februara 2001. godine, kada je SAM 28000 tokom trenažnog leta preleteo neposredno iznad planine Rašmor.

HO / AFP / Profimedia

Iako je reč bila o rutinskoj vežbi, fotografija je postala legendarna. Na njoj se ispod desnog krila aviona jasno vide u steni isklesana lica četvorice američkih predsednika: Džordža Vašingtona, Tomasa Džefersona, Abrahama Linkolna i Teodora Ruzvelta.

Napredne mogućnosti

Naravno, ove predsedničke verzije Boeing-a 747 opremljene su mnogo ozbiljnijim sistemima od onih potrebnih za fotogenična preletanja.

Poseduju sisteme za odbranu od raketnih napada, kao i mogućnost dopune goriva u vazduhu, što im omogućava da ostanu u letu praktično neograničeno dugo.

Njihova tehnološka složenost možda se najbolje vidi po količini instalacija. Kada bi se svi električni kablovi u jednom avionu razvukli u pravu liniju, bili bi dugački oko 383 kilometra - gotovo dvostruko više nego kod standardnog putničkog Boeing-a 747.

Najveći deo te opreme namenjen je komunikacijama. Svaki avion funkcioniše kao "pokretni Ovalni kabinet", iz koje predsednik može da se obrati naciji u svakom trenutku.

Takvi sistemi ugrađeni su nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, kako se više nikada ne bi ponovila situacija u kojoj je predsednik Džordž Voker Buš, zbog bezbednosnih razloga, morao da leti zaobilaznom rutom ka Vašingtonu. Tada je bio primoran da sleti u vazduhoplovnu bazu Barksdejl u saveznoj državi Luizijana kako bi se odatle obratio američkoj javnosti.

© The Peter Butt Aviation Collection / Mary Evans / Mary Evans Picture Library / Profimedia

Međutim, baš kao što putnički Boeing 747 polako nestaje sa svetskog neba posle više od pola veka službe kao jedan od najprepoznatljivijih dugolinijskih aviona, tako se i predsednički VC-25, koji se približavaju četrdesetom rođendanu, pripremaju za penziju.

Džambo-džetovi za 21. vek

Model 747-8 predstavlja poslednje veliko poglavlje najproslavljenije Boeing-ove letelice, ali će služiti predsedniku sve do sredine ovog veka, ne samo kao najnovija igračka Donalda Trampa, već i kroz dva aviona VC-25B, opremljena svim najsavremenijim sistemima, koji će u naredne 24 meseca zameniti letelice SAM 28000 i SAM 29000. Njihovo uvođenje u operativnu upotrebu planirano je za 2027. i 2028. godinu.

Ostaje, međutim, jedna "značajna ograda".

U neposrednoj budućnosti većinu putovanja pod oznakom Air Force One obavljaće Trampov najnoviji član predsedničke flote.

Kao što se moglo videti na fotografijama sa predstavljanja, za razliku od svojih prethodnika, avion ne koristi prepoznatljivu šemu boja koju je osmislio Rejmond Lui. Umesto toga, prefarban je u "patriotsku kombinaciju" crvene, bele i plave, koja je više u skladu sa ukusom sadašnjeg predsednika.

Tanjug/AP/Luis M. Alvarez

Avion je već u upotrebi, ali njegov početak predsedničke službe nije protekao potpuno bez problema.

Prilikom povratka sa samita NATO-a prošle srede, predsednik Tramp je morao da napusti Ankaru jednim od starijih aviona Boeing VC-25. Prema svemu sudeći, reč je bila o merama predostrožnosti. List New York Times objavio je da je Tajna služba izrazila zabrinutost da avion koji je predsednik dobio na poklon možda ne poseduje sve bezbednosne funkcije kojima raspolaže potpuno opremljeni Air Force One. Predsednik se vratio u svoj novi avion po dolasku u bazu RAF Mildenhol u Safoku.

Tanjug/AP/Alex Brandon

Ovaj najnoviji dodatak predsedničkom hangaru verovatno će leteti pod pozivnim znakom "Air Force One" samo dve godine, odnosno do isteka mandata svog najpoznatijeg putnika.

Nakon toga biće izložen u Trampovoj predsedničkoj biblioteci, koja bi trebalo da bude izgrađena u centru Majamija, što će predstavljati drugi sličan slučaj u kratkom vremenskom periodu.

Predsednička biblioteka i Muzej Džordža H. V. Buša, smešteni u Brajanu, na jugoistoku Teksasa, već su iskazali interesovanje da u svojoj kolekciji dobiju jedan od sadašnjih predsedničkih aviona SAM 28000 ili SAM 29000.