Nauka

Savremena "Nojeva barka" koja osigurava opstanak čovečanstva: I Srbija čuva seme u Banci biljnih gena

Komentari

Autor: Nataša Jovanović

15/10/2023

-

16:09

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Klimatske promene dovode do zabrinutosti za opstanak pojedinih biljaka na planeti. Zbog toga su širom sveta sve popularnije banke biljnih gena, čiji je cilj da sačuvaju semena useva, koji bi mogli da budu uništeni u određenom regionu. Tako se na ostrvu Svalbard u Norveškoj u napuštenom rudniku, na -18 stepeni Celzijusa čuva se jedno od najcenjenijih blaga današnjice. 

Savremena "Nojeva barka" napravljena je 2008. godine i u njoj je do danas skladišteno 1,2 miliona uzoraka semena biljaka iz celog sveta. 

Svoj doprinos ovom trezoru pre dve godine dala je i Srbija. U Svalbard je poslato 96 autohtonih sorti pšenice, ječma, ovsa i raži. 

U Norvešku je poslat duplikat, a svi originali čuvaju se u Banci biljnih gena u Batajnici.

Euronews Srbija

Maja Ječmenica u Banci biljnih gena u Batajnici

"Tu se čuva nacionalna kolekcija Banke biljnih gena Srbije u kojoj se nalazi 4.500 uzoraka", kaže za Euronews Srbija Maja Ječmenica, rukovodilac Banke.

Prisutne su razne vrste pšenice, kukuruza, ječma,  ali i  industrijsko bilje, povrće i lekovito bilje. 

Seme se čuva na temperaturi od četiri stepena Celzijusa i tu može da opstane 20 godina. Na rok duži od pedeset godina, uzorci se čuvaju u zamrzivaču na -18 stepeni. 

Pre nego što odu u hladnu komoru, semena se detaljno pregledaju. Ispituje se njihova klijavost, kao i količina vlage i samo najbolja mogu biti sačuvana. 

Krajnji cilj je banka od 15.000 uzoraka, trenutno su na trećini puta, a čitav posao obavlja četiri naučna radnika. Mnogi ne razumeju zašto je važno sačuvati autohtone sorte biljaka, a to nažalost dolazi do izražaja tek u slučaju prirodnih katastrofa, klimatskih promena i oružanih sukoba. 

Šta je banka biljnih gena?

Ostrvo Svalbard nalazi se između kopnenog dela Norveške i Severnog pola, a banka je osmišljena kao rezervni trezor drugih skladišta uzoraka semena u svetu.

Postoje tri komore u kojima nema rashladnih uređaja, već se uzorci čuvaju u prirodnim uslovima, na temperaturi od minus 18 stepeni. Prednost ove banke je u tome što nema frižidere i zamrzivače, pa je temperatura uvek ujednačena, nema opasnosti od nestanka struje, a i ne troši se dodatna energija.

EPA/HEIKO JUNGE

Ulaz u Trezor na Svalbardu

Seme se kroz hodnike spušta duboko u zemlju, a u prostorijama su po policama naslagane  kutije koje su najčešće plastične ili drvene, a svaka od njih ima svoj bar-kod. U njima je i seme kukuruza iz Latinske Amerike, krompira iz Nemačke i hiljade sorti pirinča iz Južne i Jugoistočne Azije. 

Norveški istraživači tvrde da seme može da stoji nekoliko decenija čak i do 100 godina. Oni su 2001. godine deponovali određenu količinu semena i uskoro bi trebalo da ispitaju njenu klijavost.

Svalbard je odabran za skladište zbog udaljenosti od ostatka sveta i činjenice da se ne nalazi u blizini aktivnih vulkana. 

Iz ovog trezora uvek se mogu povući uzorci kako bi se regenerisala vrsta, kao što je urađeno u slučaju Sirije, gde je nacionalna banka gena potpuno uništena u ratu.

Komentari (0)

Magazin