Kako je Džejn Gudol zauvek promenila način na koji vidimo šimpanze, ali i ljude
Komentari
02/10/2025
-10:04
Džejn Gudol, najpoznatija primatološkinja na svetu, koja je preminula juče u 92. godini života, zauvek je promenila način na koji svet gleda na to šta znači biti čovek.
Gudol je imala samo 26 godina kada je otkrila da Homo sapiens nije jedina vrsta koja se služi alatima i to posmatrajući šimpanzu, kako koristi slamčicu da izvuče termita iz mravinjaka u Nacionalnom parku Gombe u severnoj Tanzaniji.
Od tada je otkriven čitav arsenal funkcionalnih predmeta, kojima se služe majmuni, vrane, delfini, orke, kitovi grbavi, pa čak i pčele i drugi insekti.
Decenijama su Gudol i drugi primatolozi koji su istraživali različite šume Afrike otkrivali široku primenu alata među šimpanzama, sa različitim tradicijama od grupe do grupe, od regije do regije.
U Gabonu su posmatrali šimpanze koje koriste štapove da izvuku med iz košnica, a osamdesetih godina u Gvineji su kako koriste kamene "čekiće" i "nakovnje" da razbijaju orahe.
Dugo se pretpostavljalo da odrasle šimpanze aktivno uče mlade kako da koriste štapove i kamenje na najbolji način u svom okruženju, ali čvrsti dokazi stigli su tek 2016. godine.
Te godine istraživači u Republici Kongo po prvi put su snimili šimpanze kako uče svoje mlade da koriste alate pri potrazi za hranom.
Tanjug/AP
Povezane vesti
To otkriće spojilo je dve od najvećih zasluga koje je Gudol imala u nauci: proučavanje alata i snažne veze između majke i mladunčeta.
Rezultati ukazuju na duboke evolutivne korene učenja i prenošenja znanja među primatima – i pokazuju da međugeneracijska kulturna transmisija nije jedinstvena za ljude.
A ne odnosi se samo na ishranu, piše Science Alert.
Nedavno su naučnici primetili kako u nekim šimpanzama kulturama životinje stavljaju travku u uvo ili zadnjicu – gotovo poput društvenog modnog trenda.
Ako upotreba alata i kultura nisu ono što ljude izdvaja, šta jeste?
Posle otkrića Gudol, mnogi naučnici su smatrali da je jezik jedina osobina koja nas definiše, ali i tu su šimpanze prevazišle očekivanja. One imaju bogat sistem glasovne komunikacije, a njihovi krikovi, zvuci, mumlanja, lupkanje usnama i pokreti tela neverovatno podsećaju na ljudske jezike. Mogu se čak naučiti da izgovore pojedine ljudske reči, što sugeriše da poseduju osnovu u mozgu potrebnu za govor.
U jednom rezervatu u Gvineji-Bisao, šimpanze koriste stabla kao udaraljke, bacajući kamenje na njih stvarajući ritmičke udarce – najverovatnije, kako bi komunicirale na daljinu.
Povezane vesti
Čak ni moral, smatrao je pokojni primatolog Frans de Val, ne razdvaja ljude i šimpanze. On je proučavao najveću koloniju šimpanza u zatočeništvu i još početkom 2000-ih otkrio da ove životinje pokazuju oblike prevare i rešavanja sukoba. Tvrdio je, kontroverzno, da šimpanze pokazuju osobine poput empatije i "moralnog ponašanja".
Tanjug/AP
Godine 2019, istraživači u Gabonu primetili su ponašanje koje ide u prilog njegovim tvrdnjama. Ženka po imenu Suzi uzela je sićušnog insekta, stavila ga u usta i nanela na ranu na stopalu svog sina. Kada su jednom to videli, istraživači su uskoro uočili da se slična praksa često ponavlja u zajednici.
Naknadno proučavanje istorijskih dokumenata otkrilo je brojne slučajeve u kojima šimpanze brinu o ranama drugih koristeći insekte, lišće ili sažvakane materijale.
Povezane vesti
"Naše istraživanje pomaže da se osvetle evolutivni koreni ljudske medicine i zdravstvenih sistema", izjavila je ove godine primatološkinja Elodi Frajman sa Oksforda.
U jednom intervjuu 2012. godine, de Val je rekao: "S godinama, linija razdvajanja između ljudi i majmuna, naročito čovekolikih, postala je prilično nejasna pod uticajem istraživanja na terenu, kao što je rad Džejn Gudol… koji je pokazao razne sposobnosti za koje nismo ni sumnjali da postoje kod majmuna".
Jedna od njegovih poslednjih knjiga nosila je naslov: "Jesmo li dovoljno pametni da shvatimo koliko su životinje pametne?"
Gudol je, čini se, bila. Zahvaljujući njenom radu, istraživanja životinjske inteligencije nikada više neće biti ista.
Komentari (0)