Šimpanze konzumiraju alkohol? Naučnici otkrili da majmuni slučajno "popiju" više od dva pića dnevno
Komentari
20/09/2025
-19:51
Naši najbliži živi rođaci među primatima možda više vole skakanje po drveću nego po barovima, ali ipak konzumiraju prilično veliku količinu alkohola kroz hranu, pokazuje nova studija.
Primatolozi su dugo sumnjali da šimpanze unose značajne količine alkohola, s obzirom na to da preferiraju zrelo voće, koje može prirodno fermentisati kada kvasci iz okoline pretvore šećere u alkohol. Međutim, studija objavljena ove nedelje u časopisu Science Advances prva je koja procenjuje njihovu dnevnu konzumaciju alkohola, na osnovu analize više od 500 plodova pronađenih ispod drveća gde su se šimpanze nedavno hranile, njihove dnevne količine hrane i vremena provedenog jedući različite vrste voća, prenosi National Geographic.
To je omogućilo naučnicima da izračunaju da šimpanze, uzimajući u obzir njihovu manju telesnu masu, u proseku unose ekvivalent od 2,5 "ljudska" alkoholna pića dnevno.
"Podaci su uverljivi, predstavljaju širok spektar plodova koje su konzumirale šimpanze na lokalitetima u Istočnoj i Zapadnoj Africi. Ova otkrića sigurno će izazvati raspravu i podstaći dalji razvoj discipline", kaže evolucioni biolog Nejtanijel Domini sa Dartmut univerziteta, koji nije učestvovao u istraživanju.
Naučnici koji su sproveli studiju sumnjaju da šimpanze namerno traže voće koje sadrži alkohol. U dve različite populacije šimpanzi, biolog Aleksej Maro sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju i njegove kolege otkrili su da su najpopularnije voćke za svaku grupu ujedno imale i najviši nivo alkohola: određena vrsta smokve u Ngogu, Nacionalni park Kibale u Ugandi, i jedna vrsta šljive u Nacionalnom parku Tai u Obali Slonovače.
Sadržaj alkohola, prema Maru, može signalizirati šimpanzama da voće ima visok nivo šećera i da sadrži više dostupnih hranljivih materija jer je dostiglo određeni stepen fermentacije.
"Ali alkohol može biti privlačan i sam po sebi", dodaje on.
Povezane vesti
S obzirom na to da šimpanze i ljudi dele mnogo genetskih i evolutivnih osobina, ova studija podržava ideju da naša privlačnost prema alkoholu možda potiče iz davne prošlosti.
Nisu nužno pijani
Nijedno od tih voća nije naročito "alkoholno" – prosečna ishrana šimpanzi sadrži samo oko 0,3 odsto alkohola. Međutim, pošto šimpanza dnevno može da pojede oko 4,5 kilograma voća, to znači da unese u proseku 14 do 15 grama alkohola dnevno. Standardno alkoholno piće za ljude sadrži oko 10 grama alkohola — ali pošto šimpanze teže znatno manje od ljudi, tih 14 do 15 grama za njih je ekvivalentno otprilike 2,5 ljudska pića dnevno.
"To rade tokom doručka, ručka i večere", kaže Maro — uslovno rečeno, jer šimpanze jedu manje-više tokom celog dana. Ali kada naiđu na drvo prepuno njihovog omiljenog voća, ponekad se upuštaju u "prejedanje", puneći usta sa što više smokvi, isisavajući sav sok (i alkohol), a zatim ispljunuvši suvu kašu na šumsko tlo.
Za razliku od nezdravog prejedanja kod ljudi, ovakvo ponašanje se smatra normalnim i prirodnim — naučnici kažu da je to jednostavno ono što šimpanze rade.
Aleksey Maro /UC Berkeley /SWNS / SWNS / Profimedia
Studija ipak ima svojih nedostataka. Biolog Metju Karigan sa Koledža Centralne Floride ističe da autori istraživanja nisu direktno uzeli u obzir koliko su voća šimpanze zaista pojele, već samo koliko su vremena provele jedući različite vrste. Primatološkinja Karlin Janmat sa Univerziteta u Amsterdamu, u Holandiji, takođe napominje da ostaje nejasno da li je voće koje su šimpanze ispustile ili ostavile imalo viši ili niži sadržaj alkohola od onog koje su pojele.
Maro priznaje da bi bilo korisno direktnije izmeriti koliko su alkohola šimpanze zaista unele — nešto što bi moglo da se postigne analizom uzoraka urina koje je nedavno prikupio. To bi moglo da pruži više uvida u moguću ulogu alkohola nakon velikih okupljanja šimpanzi, koja su primećena na drveću sa obiljem zrelih smokvi u Nacionalnom parku Kibale.
Nedostatak uzdržanosti
Čak i ako su procene iz studije tačne, primatološkinja Karlin Janmat upozorava da šimpanze verovatno ne postaju — i ne bi trebalo da postaju — pijane u divljini. "To je veoma opasno kada moraš da se penješ visoko na drvo da bi napravio gnezdo i spavao noću", rekla je.
Povezane vesti
Ipak, ako bi imale neograničen pristup alkoholu, šimpanze možda ne bi znale kada da prestanu. U jednom eksperimentu iz 1960-ih, koji danas ne bi bio dozvoljen, pokazano je da su neke šimpanze, kada su imale slobodan pristup alkoholu, potpuno izbegavale piće, dok su druge pile dok nisu postale vidno pijane.
Divlje šimpanze u Gvineji posmatrane su kako koriste lišće kao sunđere da bi došle do fermentisanog soka palme iz posuda koje ljudi koriste za njegovo sakupljanje, kaže naučnica za zaštitu životne sredine Kimberli Hokings sa Univerziteta u Eksiteru, koja je učestvovala u tom istraživanju, ali nije bila deo Marove studije.
"Više šimpanzi je unosilo ovo alkoholno piće, često u velikim količinama, uprkos prosečnom sadržaju alkohola od 3,1 odsto, a ponekad i do 6,9 odsto zapremine", kaže. Neke su se ponašale pomalo čudno nakon toga, ali dodaje da je ovo neuobičajena situacija i da su "šimpanze retko pijane samo od voća".
Tiziana FABI / AFP / Profimedia
Za to možda postoji genetsko objašnjenje. Ranije istraživanje Karigana i njegovih kolega otkrilo je da šimpanze, ljudi i gorile dele genetsku mutaciju enzima koji učestvuje u razgradnji alkohola — i da taj enzim radi 40 puta brže nego kod drugih primata. To znači da, ako alkohol unose kroz hranu, a ne kao mi u gutljaju, veći deo alkohola može biti razgrađen pre nego što dospe u krvotok.
Udruživanje u čopore
Kao i kod ljudi, alkohol možda ima ulogu i u stvaranju socijalnih veza među šimpanzama. Kimberli Hokings je nedavno učestvovala u studiji koja je pokazala da šimpanze u Gvineji-Bisau međusobno dele prirodno fermentisano voće, i navodi da je "deljenje i uvrštavanje hrane koja sadrži etanol u ishranu verovatno široko rasprostranjeno i da je možda odavno igralo značajnu ulogu u društvima hominida".
Obilje hrane smanjuje društvene tenzije, što omogućava testiranje i jačanje međusobnih veza. Nakon što se dobro najedu smokvi, Maro objašnjava, grupe mužjaka šimpanzi ponekad zajedno nestanu u šumi kako bi lovili majmune ili patrolirali granicama svoje teritorije.
"Patroliranje je opasna aktivnost, jer šimpanze iz različitih grupa rizikuju smrt prilikom susreta. Zanimljivo je pomisliti da im alkohol iz voća možda pomaže da prvo skupe hrabrost", rekao je Maro.
Komentari (0)